Читања за сваки дан у години

Васкрс следећи
Божић следећи

▶ Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

	Април 1845.
1	Уторак
2	Среда
3	Четвртак
4	Петак
5	Субота
6	Недеља
7	▶ Понедељак
8	Уторак
9	Среда
10	Четвртак
11	Петак
12	Субота
13	Недеља
14	Понедељак
15	Уторак
16	Среда
17	Четвртак
18	Петак
19	Субота
20	Недеља
21	Понедељак
22	Уторак
23	Среда
24	Четвртак
25	Петак
26	Субота
27	Недеља
28	Понедељак
29	Уторак
30	Среда

Прва књига Мојсијева (28,10-17)

10. А Јаков отиде од Вирсавеје идући у Харан. 11. И дође на једно место, и ондје заноћи, јер сунце беше зашло; и узе камен на оном месту, и метну га себи под главу, и заспа на оном месту. 12. И усни, а то лестве стајаху на земљи а врхом тицаху у небо, и гле, анђели Божји по њима се пењаху и слажаху; 13. и гле, на врху стајаше Господ, и рече: „Ја сам Господ Бог Аврама оца твог и Бог Исаков; ту земљу на којој спаваш теби ћу дати и семену твом; 14. и семена ће твога бити као праха на земљи, те ћеш се раширити на запад и на исток и на север и на југ, и сви народи на земљи благословиће се у теби и у семену твом. 15. И ево, ја сам с тобом, и чуваћу те куда год пођеш, и довешћу те натраг у ову земљу, јер те нећу оставити докле год не учиним што ти рекох. 16. А кад се Јаков пробуди од сна, рече: „Зацело је Господ на овом месту; а ја не знах.\" 17. И уплаши се, и рече: „Како је страшно место ово! Овде је доиста кућа Божја, и ово су врата небеска.

Књига пророка Језекиља (43,27; 44,1-4)

27. А кад се наврше ти дани, осмога дана и после нека приносе свештеници на олтару жртве ваше паљенице и жртве ваше захвалне, и примићу вас, говори Господ Господ.

1. И одведе ме опет к вратима спољашњим од светиње, која гледају на исток, а она беху затворена. 2. И рече ми Господ: „Ова врата нека буду затворена и да се не отворају, и нико да не улази на њих, јер је Господ Бог Израиљев ушао на њих; зато нека буду затворена. 3. За кнеза су; сам кнез нека седа на њима да једе хлеб пред Господом; кроз трем од ових врата нека улази и истим путем нека излази.” 4. И одведе ме к северним вратима пред дом; и видех, и гле, дом Господњи беше пун славе Господње, и падох на лице своје.

Приче Соломонове (9,1-11)

1. Премудрост сазида себи кућу, и отеса седам ступова; 2. покла стоку своју, раствори вино своје, и постави сто свој. 3. Посла девојке своје, те зове сврх висина градских: 4. „Ко је луд, нека се уврати овамо.” И безумнима вели: 5. „Ходите, једите хеба мог, и пијте вина које сам растворила. 6. Оставите лудост и бићете живи, и идите путем разума.” 7. Ко учи потсмевача, прима срамоту; и ко кори безбожника, прима руг. 8. Не карај потсмевача да не омрзне на те; карај мудра, и љубиће те. 9. Кажи мудроме, и биће још мудрији; поучи праведнога, и знаће више. 10. Почетак је мудрости страх Господњи, и знање је светих ствари разум. 11. Јер ће се мном умножити дани твоји и додаће ти се године животу.

Друга књига Мојсијевa (3,1-8)

1. А Мојсије пасијаше стадо Јотору тасту свом, свештенику Мадијамском, и одведе стадо преко пустиње, и дође на гору Божију Хорив. 2. И јави му се анђео Господњи у пламену огњеном из купине. И погледа, а то купина огњем гори а не сагорева. 3. И Мојсије рече: „Идем да видим ту утвару велику, зашто не сагорева купина.” 4. А Господ кад га виде где иде да види, викну га Бог из купине, и рече: „Мојсије! Мојсије!” А он одговори: „Ево ме." 5. А Бог рече: „Не иди овамо. Изуј обућу своју с ногу својих, јер је место где стојиш света земља.„ 6. Још рече: „Ја сам Бог оца твог, Бог Аврамов, Бог Исаков и Бог Јаковљев." А Мојсије заклони лице своје, јер га страх бејаше гледати у Бога. 7. И рече Господ: „Добро видех невољу народа свог у Мисиру, и чух вику његову од зла које му чине настојници, јер познах муку његову.” 8. И сиђох да га избавим из руку Мисирских, и да га изведем из оне земље у земљу добру и пространу, у земљу где млеко и мед тече, на место где су Хананеји и Хетеји и Амореји и Ферезеји и Јевеји и Јевусеји.

Приче Соломонове (8,22-30)

22. Господ ме је имао у почетку пута свог, пре дела својих, пре свакога времена. 23. Пре векова постављена сам, пре почетка, пре постања земље. 24. Кад још не беше бездана, родила сам се, кад још не беше извора обилатих водом. 25. Пре него се горе основаше, пре хумова ја сам се родила; 26. још не беше начинио земље ни поља ни почетка праху васиљенском; 27. кад је уређивао небеса, онде бех; кад је размеравао круг над безданом. 28. Кад је утврђивао облаке горе и крепио изворе бездану; 29. кад је постављао мору међу и водама да не преступају заповести његове, кад је постављао темеље земљи; 30. тада бех код њега храњеница, бех му милина сваки дан, и весељах се пред њим свагда;

Јутрења

Свето Јеванђеље од Луке, зачало 4 (1,39-49; 56)

39. А Марија уставши оних дана отиде хитно у горски крај, у град Јудин. 40. И уђе у дом Захаријин, и поздрави Јелисавету. 41. А кад Јелисавета чу поздрав Маријин, заигра дете у утроби њеној, и Јелисавета се испуни Духа Светога, 42. и повика узвишеним гласом и рече: „Благословена си ти међу женама, и благословен је плод утробе твоје! 43. И откуд мени ово да дође мати Господа мога мени? 44. Јер гле, када глас поздрава твога дође у уши моје, заигра дете од радости у утроби мојој. 45. И благо оној која верова, да ће се извршити што јој је казао Господ.” 46. И рече Марија: „Велича душа моја Господа; 47. и обрадова се дух мој Богу, Спасу моме, 48. што погледа на смерност слушкиње своје; јер гле, од сада ће ме звати блаженом сви нараштаји; 49. што ми учини величину Силни, и свето име Његово.

56. И остаде Марија са њом око три месеца, и врати се дому своме.

Литургија

Посланица Светог Апостола Павла Јеврејима, зачало 306 (2,11-18)

11. Јер и Онај који освећује и они који се освећују сви су од једнога, зато се не стиди да их назива браћом, говорећи: 12. „Објавићу Име твоје браћи својој, усред сабора песмом ћу те величати.” 13. И опет: „Ја ћу се уздати у Њега.” И опет: „Ево ја и деца коју ми даде Бог.” 14. А пошто та деца имају заједницу у крви и месу, и Он узе најприснијег удела у томе, да смрћу сатре онога који има моћ смрти, то јест ђавола, 15. и да избави оне који из страха од смрти целога живота беху кривци за своје робовање. 16. Јер, заиста се не присаједини анђелима, него се присаједини семену Авраамову. 17. Стога је требало да у свему буде подобан браћи, да би био милостив и веран првосвештеник у служби Богу, како би очистио грехе народа. 18. Јер пошто је и сам страдао будући кушан, зато може помоћи онима који бивају кушани.

Свето Јеванђеље од Луке, зачало 3 (1,24-38)

24. А после оних дана затрудне Јелисавета жена његова, и кријаше се пет месеци говорећи: 25. „Тако ми је учинио Господ у дане ове у које погледа на ме да ме избави од срамоте међу људима.” 26. А у шести месец послан би од Бога анђео Гаврило у град галилејски по имену Назарет, 27. девојци зарученој за мужа, по имену Јосиф, из дома Давидова; и девојци беше име Марија. 28. И ушавши к њој анђео рече: „Радуј се, благодатна! Господ је с тобом. благословена си ти међу женама!” 29. А она видевши га, уплаши се од речи његове и мишљаше: какав би ово био поздрав? 30. И рече јој анђео: „Не бој се. Марија, јер си нашла благодат у Бога! 31. И ево зачећеш и родићеш сина, и наденућеш му име Исус. 32. Он ће бити велики, и назваће се Син Вишњега, и даће му Господ Бог престо Давида оца његова; 33. и цароваће над домом Јаковљевим вавек, и царству његову неће бити краја.” 34. А Марија рече анђелу: „Како ће то бити кад ја не знам за мужа?” 35. И одговарајући анђео рече јој: „Дух Свети доћи ће на тебе, и сила Вишњега осениће те; зато и оно што ће се родити биће свето, и назваће се Син Божији. 36. И ето, Јелисавета рођака твоја, и она заче сина у старости својој, и ово је шести месец њој, коју зову нероткињом. 37. Јер у Бога је све могуће што каже.” 38. А Марија рече: „Ево слушкиње Господње - нека ми буде по речи твојој!” И анђео отиде од ње.

Охридски пролог

1. Благовести. Када се Пресветој Дјеви наврши једанаест година пребивања и служења при храму Јерусалимском, и четрнаест година од рођења – када, дакле, ступи у 15-ту годину живота, саопштише јој свештеници, да по закону она не може више остати при храму, него треба да се обручи и ступи у брак. Но како велико изненађење за све свештенике би одговор Пресвете Дјеве, да је се она посветила Богу и да жели остати девојком до смрти не ступајући ни с ким у брак! Тада по промислу и внушењу Божјем првосвештеник Захарија, отац Претечев, договорно са осталим свештеницима, сабра дванаест безжених људи из племена Давидова, да би једноме од њих уручили Дјеву Марију на чување девојаштва њеног и старање о њој. И би уручена староме Јосифу из Назарета, који јој беше и сродник. У дому Јосифовом Пресвета Дјева продужи живети исто као и у храму Соломоновом, проводећи време у читању Светог Писма, у молитвама, богоразмишљању, посту и ручном раду. Готово никад из куће не излажаше, нити се интересоваше светским стварима и догађајима. Мало је с ким уопште говорила, и никад без нарочите потребе. Најчешће је у кући општила са двема кћерима Јосифовим. Но када се наврши време проречено Данилом пророком, и када Бог благоволи испунити обећање своје изгнаном Адаму и пророцима, јави се велики архангел Гаврил у одаји Пресвете Дјеве, и то, како неки свештени писци пишу, у тренутку баш када је она држала отвореног пророка Исаију и размишљала о његовом великом пророчанству: Гле, девојка ће зачети и родиће сина! (Ис. 7, 14). Јави јој се Гаврил у светлости архангелској и рече јој: Радуј се, благодатна! Господ је с тобом! и остало све редом како пише у Еванђељу божанственог Луке (Лк. 1, 26-38). Са овом архангелском благовешћу, и са силаском Духа Светога на Дјеву Пречисту, отпочиње спасење људи и обновљење твари. Историју Новог Завета отворио је архангел Гаврил речју: Радуј се! да ознаменује тиме, да Нови Завет има да значи радост за људе и за сву створену твар. Отуда и Благовест се сматра колико великим толико и радосним празником.

2. Свети мученици Пелагија, Теодосија и Дула. Ове три свете жене пострадаше за Господа. Пелагија и Теодосија после тамновања и мука беху заједно мачем посечене. А света Дула, која беше служавка, пострада сама и сконча у граду Никомидији. Три беле руже, поливене крвљу мученичком, пресади Бог у небесну градину Своју.

O да дивне вести: радуј се Пречиста,
Ти нам роди Христа!
O радосне вести: радуј се Девице,
Светла Голубице!
Радуј cе Марије, радуј благодатна.
Ти капијо златна!
O купино сјајна, неопалимаја,
Зоро новог сјаја!
Гаврил речи снује, и сам се радује.
Благовест казује!
Благовест казује, цело небо слуша,
Твоја трепти Душа!
Храму си служила, Богу се предала.
Храмом си постала!
Радуј се Пречиста, небесна невесто,
Ти си царски престо!
O радуј се кротка, Кроткога ћеш родит,
И свет препородит!
Радуј се Послушна, Бог те послушао,
Славом увенчао!
O радуј се Сузна, сузом омекшана.
Духом просијана!
O радуј се Нишча, но најбогатија.
Од сунца светлија!
Измоли нам радост у Твог сина Христа,
O Дево Пречиста!

РАСУЂИВАЊЕ
Питали авву Атанасија: Како је то Син раван Оцу? Он одговори: „Као што су два ока а један вид.“ Одговор изврсан. Попут овога ми можемо додати: као што су два уха а један слух. Исто тако за све три божанске ипостаси: као што су три свеће а једна иста светлост.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Пресвету Деву Марију и то:
1. како смерно, послушно и предано служаше Богу 11 година у храму,
2. како смерно, послушно и предано служаше Богу у одаји својој
у Назарету,
3. како смерно, послушно и предано прими божанску благовест од архангела Гаврила.

БЕСЕДА
о свемогућству речи Божје

У Бога је све могуће што рече. (Лк. 1, 37)

И рече Бог да буде светлост и би светлост: Док Бог не рече, светлости не би. Нити ма кога би ко би знао шта је то светлост, док Бог не рече и док светлост не поста. Исто тако, кад Бог рече, онда поста вода и суха земља, и свод звездани, и биље, и животиње, најзад и човек. Док Бог не рече, ништа од свега тога не би,нити ма кога би осим Бога, ко би знао да све то може постојати. Силом речи своје Бог створи све што се створи на земљи и на небу. Што год Бог захоће да буде, и рекне да то буде, то мора да буде, и не може а да не буде, јер је реч Божја неодољива и стваралачка. Створење света велико је чудо речи Божје.
Створивши све твари, Бог је опет речју Својом поставио ред и начин постојања свих твари и опхођења и одношаја твари према твари. И тај ред и начин што Бог постави велико је чудо речи Божје.
Но постоји ред и начин међу тварима, видљиви и докучиви за нас људе, а постоји ред и начин невидљиви и недокучиви. По томе невидљивом и недокучивом реду и начину, који је тајна у Светој Тројици, десише се и дешавају се оне појаве, које људи називају нарочитим чудесима. Једна таква појава јесте безмужно зачеће Господа Исуса Христа у утроби Пресвете Деве Марије. То изгледа упадица у видљиви и докучљиви ред и начин, но то није никаква упадица за невидљиви и недокучљиви ред и начин. То рођење ваистину је велико чудо, ваљда највеће чудо које је нама смртним откривено. Но и сав створени свет је чудо, и сав видљиви и докучљиви ред и начин је чудо, и свуколико то чудо постало је речју Божјом, дакле онако исто као што се и Господ зачео у девичкој утроби. И ово и оно збило се силом речи Божје. Зато дивни Гаврил и одговара Пречистој на њено питање, које је питање свих поколења: како то може бити, одговара јој: у Бога све је могуће што рече.
О Господе Боже, Створитељу наш, бесмртни и постојани Чудотворче, уразуми наш разум да више не сумња но да верује, и уразуми наш језик да више не пита него да Тебе прославља. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Повратак на Свето писмо