МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица 31. по Духовима - Светих Отаца
Петак 31. по Духовима
01.01.1842
Божић следећи
Васкрс следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Јануар 1842.
1   Субота
2   Недеља
3   Понедељак
4   Уторак
5   Среда
6   Четвртак
7   Петак
8   Субота
9   Недеља
10   Понедељак
11   Уторак
12   Среда
13   Четвртак
14   Петак
15   Субота
16   Недеља
17   Понедељак
18   Уторак
19   Среда
20   Четвртак
21   Петак
22   Субота
23   Недеља
24   Понедељак
25   Уторак
26   Среда
27   Четвртак
28   Петак
29   Субота
30   Недеља
31   Понедељак

Саборна Посланица Светог Апостола Јакова, зачало 52 (2,1-13)
1. Браћо моја, не гледајући ко је ко, имајте веру у нашега Господа славе Исуса Христа. 2. Јер ако дође на сабрање ваше човек са златним прстеном и у светлој хаљини, а дође и сиромах у бедној хаљини, 3. и погледате на онога у светлој хаљини, и речете му: „Ти седи овде лепо”, а сиромаху: „Ти стани онде, или седи овде ниже подножја мог”; 4. зар тиме не учинисте разлику у себи и постадосте судије са злим помислима? 5. Чујте, драга браћо моја, не изабра ли Бог сиромахе овога света да буду богати вером, и наследници Царства које обећа онима који Њега љубе? 6. А ви понизисте сиромаха. Нису ли богаташи ти који вас угњетавају и зар вас они не вуку на судове? 7. Не хуле ли они на добро Име којим сте названи? 8. Но, ако ви закон царски извршујете по Писму: „Љуби ближњега својега као самог себе”, добро чините; 9. ако ли гледате ко је ко, грех чините, и закон вас кара као преступнике. 10. Јер који сав закон одржи а сагреши у једноме, крив је за све. 11. Јер Онај који је рекао: „Не чини прељубе!” рекао је и: „Не убиј!” Ако, дакле, не учиниш прељубу а убијеш, постао си преступник закона. 12. Тако говорите и тако творите као они који ће законом слободе бити суђени; 13. јер ће ономе бити суд без милости који не чини милости; а милост слави победу над судом.
Јеванђеље Марко, зачало 46. (10,23-32)
23. И погледавши око себе, Исус рече ученицима својим: „Како је тешко богатима ући у Царство Божије!„ 24. А ученици се запањише на речи његове. А Исус опет одговарајући рече им: „Децо, како је тешко онима који се уздају у богатство ући у Царство Божије! 25. Лакше је камили кроз иглене уши проћи неголи богатоме у Царство Божије ући.” 26. А они се веома чуђаху говорећи у себи: „Па ко се онда може спасти?” 27. А Исус погледавши на њих рече: „Људима је то немогуће, али Богу није; јер све је могуће Богу.” 28. А Петар му поче говорити: „Ето ми смо оставили све и за тобом пођосмо.” 29. А Исус одговарајући рече: „Заиста вам кажем: нема никога који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или децу, или њиве, мене ради и јеванђеља ради, 30. а да неће примити сад у ово време сто пута онолико кућа, и браће, и сестара, и оца, и матер, и децу, и њиве, уз прогоњење, а у веку који долази живот вечни. 31. Али ће многи први бити последњи и последњи први.” 32. А кад узлажаху путем у Јерусалим, Исус иђаше испред њих, а они се чуђаху, и за њим иђаху са страхом. И узевши опет Дванаесторицу, поче им казивати шта ће му се догодити:
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Свети мученик Бонифатије. Мучеништво за Христа чини од грешника светитеља. То показује пример светог Бонифатија. Он беше најпре слуга у неке богате и развратне жене Аглаиде у Риму, и имаше с њом нечисте и незаконите везе. Обоје беху незнабошци. Једном Аглаида пожели да има у кући мошти мученичке као неку амајлију, која од зла брани. Па опреми свога слугу у Азију, да јој нађе и купи то што жељаше. Бонифатије узе собом неколико робова и доста блага па при растанку с Аглаидом рече овој: „Ако не могаднем наћи никаквог мученика, и ако теби, госпођо, донесу моје тело за Христа намучено, да ли ћеш га примити с чашћу?“ Аглаида се насмеја и назва га пијаницом и грешником. Тако се растадоше. Дошавши у град Тарс Бонифатије виде многе хришћане на мукама: једнима одсечене ноге, другима руке, трећима очи избодене, четврте на вешалима итд. Бонифатију се промени срце, покаја се за грешни живот свој и заплака. И узвикну усред хришћанских мученика: „И ја сам хришћанин!“ Судија га узе на истјазање, нареди те га грозно шибаху, потом налише му врело олово у уста, и – пошто га то не повреди – одсекоше му главу мачем. Робови узеше тело његово и пренеше у Рим. Ангел Божји јави се Аглаиди и рече: „Прими онога који негда беше слуга твој, а сад је наш брат и саслужитељ; он је чувар душе твоје и заштитник живота твога“. Аглаида, ужаснута, изађе у сусрет, прими тело Бонифатијево, сагради му цркву и положи у њу мошти мученикове. Потом се она покаја, раздаде све своје имање бедним, а она се повуче од света, и поживе још петнаест година у горком покајању. Пострада свети Бонифатије 290. године.

2. Свети Григорије (Григентије), епископ омиритски. Беше најпре ђакон цркве Мадиоланске, и имаше многа виђења. Промислом Божјим доведен у Александрију, где га патријарх Протерије, према једном небеском откровењу, рукоположи за епископа земље Омиритске, у јужној Арабији, коју свети цар Елезвој (в. 24. октобар) тек беше ослободио од тиранина Дунаана Јеврејина. Пастир добри и чудотворац велики. Уредио цркву Омиритску, уз помоћ христољубивог цара Аврамија, подигао многе храмове и крстио мноштво Јевреја. Молитвом је чинио чудеса велика и страшна; молитвом је чак изазвао и појаву Христа Господа пред неверним Јеврејима, што одлучи на крштење Јевреја. Управљао црквом тридесет година и мирно прешао у живот вечни 552. године.

3. Свети Бонифатије Милостиви, епископ ферентијски. Од детињства био необично милостив, тако да га мајка укоравала за то. Но он је помоћу молитве добијао од Господа стоструко. Скончао мирно у Италији у VI веку.

4. Преподобни Илија Муромец. Монах кијевопечерски. Скончао 1188. године. Његове нетљене мошти чудотворне. На његовој десној руци и до сада стоје три прва прста састављена за молитву. Из тога се види, да је на молитви умро. И то је обличење оних, који се не крсте с три прста.

Грешна душа у Бонифатија.
Грешна душа грехом притиснута,
Покаја се и Христом засија
И уздахну по стотину пута.
Муке виде мученика свети’
Муке виде, ко восак растаја,
Заплака се и плачем освега,
За све грехе своје се покаја.
Шта је живот? Намењена жртва
Ја л’ ђаволу, ја ли Создатељу
Прва смрди ко лешина мртва.
Друга с’ пење своме Спаситељу,
Покајање – животу обнова,
Би обнова и Бонифатију,
За спас душе он тело жртвова.
Купи царство за врећу костију.
Од грешника па до покајника.
Покајника па до мученика,
Није даље него прст од прста,
Није даље но земља од крста.

РАСУЂИВАЊЕ
Да ли се вером могу брда покретати (Мат. 17, 20)? Несумњиво могу; и још више може: вером се може и сам Бог покренути на милосрђе према нама грешнима. У омиритском граду Афару већина становника беху Јевреји. Св. Григорије се труђаше да их преведе у хришћанство. Тада Јевреји предложише св. Григорију и цару Аврамију препирку o вери, c тим да ако они буду побеђени, да сви пређу у веру Христову. Неколико дана трајала је та препирка у присуству неколико хиљада људи, Јевреја и хришћана. Видећи Јевреји да ће бити побеђени неодољивим разлозима и доказима Григоријевим, потражише да им Григорије неким начином покаже Христа жива, тако да га они виде чувственим очима, па ће онда веровати. Имајући велико дерзновење пред Господом због чистоте срца свога, св. Григорије клече пут истока пред свима и поче се молити Богу. Када заврши молитву, потресе се земља и гром загрми, и на истоку отвори се небо. Од истока се крете један облак светао c пламеном огњеним и блиставим лучама, па се полако спушташе к земљи према оном месту, где беше збор људи. Посред облака стајаше човек неисказане красоте, c лицем необичног сјаја и у оделу као од муње извезеном. Он се креташе на облаку докле не дође над самог епископа Григорија. Сви га видеше у слави и красоти невиђеној, и од страха попадаше лицем на земљу. Григорије узвикну: Једин свјат, једин Господ, Исус Христос, во славу Бога Отца. Амин. У томе дође глас из славе Господње к Јеврејима: „Због молитве епископове исцељује вас Распети од отаца ваших“. И светли облак се полако уклони као што је и дошао. Јевреји се потом крстише.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам смерност Мојсејеву пред Богом и то:
1. како Мојсеј увек истицаше само Бога a себе никад,
2. како он сву силу, све добро, сву помоћ очекиваше само од Бога и ни од кога више,
3. како се он у сваком послу скрушено обраћаше Богу за помоћ и вођство.

БЕСЕДА
о Самуилу

За дете ово молих се, и испуни ми Господ молитву што молих у њега. Зато и ја дајем њега Господу докле је год жив на служење Господу. (I Сам. 1, 27-28)

Од Бога испрошен и Богу посвећен био је Самуил, пророк и вођ народа израиљског. Блажена Ана, бездетна мајка његова, сузама и жртвама испросила га је од Бога. И њега јединца, највеће благо своје, предала је од самог детињства на служење Господу. Мудра мајка не сматра своју децу својом него Божјом. Божја су и кад их Бог даје, Божја су и кад их Бог узима, но највише су Божја, кад их мајка сама Богу посвећује. Божји дар враћа се Богу као уздарје. Јер ми ничега свог немамо, да бисмо Богу дали, него од онога што од Њега примамо. И живљаше мали Самуил при храму међу поквареним синовима архијереја Илије и не поквари се. И не хте се Господ јавити грешним старцима, него се јављаше овом чистом детету… Јер Самуил твораше вољу Божју и не пусти да падне на земљу ниједна ријеч његова (3, 19). И би Самуил судија народу израиљском од младости до старости, и не учини ништа криво ни Богу ни људима. И Бог му даде моћ, те пророковаше и чињаше чудеса; све непријатеље Божје и народне победи, и два цара помаза, Саула и Давида. А када остари, сазва народ и упита, да ли је кадгод коме учинио насиље, или од кога узео мито. А народ, једногласно одговори: ниси нас увредио, нити си нам насиља учинио, нити си нас притеснио, нити си узео што из чије руке (12, 4). Ето такав је човек био онај, који је од Бога дароват и Богу за уздарје дат, и који је растао с благословом Божјим и благословом материним. Нека се мајке користе примером Ане блажене; нека се судије и вође народне користе примером Самуила праведног.
О Господе свети и пресвети, благи и преблаги, отвори душу нашу да видимо светост и благост Твоју, те да би се покајали од злоба својих. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024