МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица 31. по Духовима - Светих Отаца
Среда 31. по Духовима
30.12.1841
Божић следећи
Васкрс следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Децембар 1841.
1   Среда
2   Четвртак
3   Петак
4   Субота
5   Недеља
6   Понедељак
7   Уторак
8   Среда
9   Четвртак
10   Петак
11   Субота
12   Недеља
13   Понедељак
14   Уторак
15   Среда
16   Четвртак
17   Петак
18   Субота
19   Недеља
20   Понедељак
21   Уторак
22   Среда
23   Четвртак
24   Петак
25   Субота
26   Недеља
27   Понедељак
28   Уторак
29   Среда
30  ▶ Четвртак
31   Петак

Саборна Посланица Светог Апостола Јакова, зачало 50 (1,1-18)
1. Јаков, слуга Бога и Господа Исуса Христа, поздравља дванаест племена расејаних по свету. 2. Сваку радост имајте, браћо моја, када паднете у различна искушења, 3. знајући да кушање ваше вере гради трпљење: 4. а трпљење нека усавршује дело, да будете савршени и потпуни без икаквог недостатка. 5. Ако ли коме од вас недостаје мудрости, нека иште од Бога који свима даје једноставно и без карања, и даће му се. 6. Али нека иште с вером, не сумњајући ништа; јер који сумња он је као морски вал што га ветар подиже и витла. 7. Јер такав човек нека не мисли да ће примити што од Господа. 8. Двоједушан човек непостојан је у свима путевима својим. 9. А понизни брат нека се хвали висином својом; 10. а богаташ својом понизношћу, јер ће проћи као цвет травни. 11. Јер огреја сунце са жегом, и осуши траву, и цвет њезин отпаде, и красота лица њена пропаде; тако ће и богаташ на путевима својима увенути. 12. Блажен је човек који претрпи искушење, јер кад буде опробан примиће венац живота, који Господ обећа онима који га љубе. 13. Ниједан кад је кушан да не говори: „Бог ме куша;” јер Бог је непријемчив за кушање злом, и Он не искушава никога, 14. него свакога искушава сопствена жеља, која га мами и вара. 15. Тада жеља затрудњевши рађа грех, а грех учињен рађа смрт. 16. Не варајте се, драга браћо моја. 17. Сваки дар добри и сваки поклон савршени одозго је, силази од Оца светлости, у којега нема изменљивости ни сенке промене. 18. Јер нас је драговољно родио речју истине, да будемо као првина од његових створења.
Јеванђеље Марко, зачало 44. (10,11-16)
11. и рече им: „Који отпусти жену и ожени се другом, чини прељубу са њом. 12. И ако жена одвојивши се од мужа свог пође за другога, чини прељубу. 13. И доношаху му децу да их се дотакне, а ученици забрањиваху онима што их доношаху. 14. А видевши Исус узнегодова и рече им: „Пустите децу нека долазе мени, и не браните им; јер је таквих Царство Божије.” 15. Заиста вам кажем: „Који не прими Царства Божијега као дете, неће ући у њега.” 16. И загрливши их, стави руке на њих те их благослови.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Са каквом се само љубављу Господ односи према деци (Мк. 10,13-16)! Да, и ко се према њима не би односио са љубављу? Што дуже човек живи, све више воли децу. Код њих се може видети свежина живота, чистота и непорочност нарави – ствари које не могу да се не воле. Гледајући на невиност детињства, понекима долази мисао да не постоји првородни грех и да сваки човек пада сам, доспевајући у одрасли узраст и сусрећући противнаравствена стремљења којима је тешко супротставити се. Свако пада сам, али првородни грех ипак постоји. Апостол Павле у нама види закон греха који је супротан закону ума. Тај закон се, као семе, у почетку не види, али се, потом, открива и заводи човека. Слично томе, рођени од губавих родитеља, до извесног узраста на себи не испољавају губу. Касније, међутим, она се открива и почиње да их разједа, исто као и њихове родитеље. Шта је било са губом од тог времена? Сакривала се унутра. Тако се првородни грех до извесног времена сакрива, а затим излази напоље и чини своје. Средина у којој се живи може много допринети пригушивању или раскривању тог греха. Када уоколо не би било греховних повода, сакривени грех не би имао чиме да се храни. Он би се, може бити, сам по себи осушио. Међутим, наша беда је у томе што у околини увек бива много онога што му служи за храну. Много је греха и у сваком појединцу и у друштву. Па ипак, нас ништа не приморава на грех. Грех је увек дело слободе: бори се и нећеш пасти. Пада једино онај ко неће да се бори. Због чега, пак, нећемо да се боримо? За хтење или одсуство хтења нема правила: „Хоћу зато што хоћу, и нећу зато што нећу!“ Самовласност је изворно начело. Даље од њега се не може ићи.

Повратак на Свето писмо
Охридски пролог
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024