МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица шеста – Светих Отаца Првог васељенског сабора
Уторак седмице шесте
19.05.1841
Божић следећи
Васкрс следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Мај 1841.
1   Субота
2   Недеља
3   Понедељак
4   Уторак
5   Среда
6   Четвртак
7   Петак
8   Субота
9   Недеља
10   Понедељак
11   Уторак
12   Среда
13   Четвртак
14   Петак
15   Субота
16   Недеља
17   Понедељак
18   Уторак
19  ▶ Среда
20   Четвртак
21   Петак
22   Субота
23   Недеља
24   Понедељак
25   Уторак
26   Среда
27   Четвртак
28   Петак
29   Субота
30   Недеља
31   Понедељак

Дела светих апостола, зачало 40 (17,19-28)
19. Па га узеше и одведоше на Ареопаг говорећи: „Можемо ли знати каква је та нова наука коју ти казујеш? 20. Јер нешто ново мећеш у наше уши; хоћемо, дакле, да знамо шта би то могло бити." 21. А сви Атињани и досељени странци ни за шта се друго нису занимали, него да штогод ново говоре или слушају. 22. А Павле ставши на сред Ареопага рече: „Људи Атињани, по свему вас видим да сте врло побожни. 23. Јер пролазећи и посматрајући ваше светиње, нађох и жртвеник на коме беше написано: Непознатоме Богу. Онога, дакле, ког не знајући поштујете тога вам ја проповедам. 24. Бог који је створио свет и све што је у њему, који је Господ неба и земље, не станује у рукотвореним храмовима, 25. нити прима угађања од руку човечијих, као да нешто треба Њему, који сам даје свима живот и дихање и све. 26. И створио је од једне крви сваки народ човечанства да станује по свему лицу земаљском, и поставио је напред одређена времена и међе њихова борављења; 27. да траже Господа, не би ли га додирнули и нашли, мада Он није далеко ни од једнога од нас. 28. Јер у Њему живимо, и крећемо се, и јесмо; као што су и неки од ваших песника рекли: 'Јер Његов и род јесмо.'"
Јеванђеље Јован, 42. зач. (12,19-36)
19. А фарисеји рекоше међу собом: „Видите како ништа не помаже. Ето, свет оде за њим.“ 20. А беху и неки Јелини међу онима који дођоше да се поклоне о Празнику. 21. Они, дакле, приступише Филипу, који беше из Витсаиде Галилејске, и мољаху га говорећи: „Господине, хоћемо да видимо Исуса.“ 22. Дође Филип и каза Андреју, а опет Андреј и Филип казаше Исусу. 23. А Исус им одговори говорећи: „Дошао је час да се прослави Син Човечији. 24. Заиста, заиста вам кажем: ако зрно пшенице паднувши на земљу не умре, онда једно остане; ако ли умре, род многи доноси. 25. Који воли живот свој изгубиће га, а ко мрзи живот свој на овоме свету сачуваће га за живот вечни. 26. Ко мени служи, за мном нека иде, и где сам ја, онде ће и слуга мој бити; и ко мени служи томе ће дати почаст Отац мој. 27. Сад је душа моја узбуђена, и шта да речем? Оче, спаси ме од часа овога; али зато дођох за час овај. 28. Оче, прослави име своје!“ Тада глас дође с неба: „И прославих, и опет ћу прославити!“ 29. А народ који стајаше, када то чу, говораше да је гром загрмио; а други говораху: „Анђео ми је говорио.“ 30. Исус одговори и рече: „Овај глас није био мене ради но вас ради. 31. Сад је суд овоме свету; сад ће кнез овога света бити избачен напоље. 32. И када ја будем подигнут са земље, све ћу привући себи.“ 33. А ово говораше, указујући каквом ће смрћу умрети. 34. Народ му одговори: „Ми чусмо из Закона да Христос остаје вавек; и како ти говориш да се Сину Човечијем ваља подигнути? Ко је тај Син Човечији?“ 35. А Исус им рече: „Још је мало времена светлост са вама; идите док светлост имате да вас тама не обузме; а ко иде по тами не зна куда иде.“ 36. „Док светлост имате верујте у светлост, да будете синови светлости.“ Рекавши ово, Исус отиде и сакри се од њих.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Свети праведни и многострадални Јов. Беше Јов потомак Исава, унука Аврамова, и живљаше у Арабији око две хиљаде година пре Христа. Оцу му беше име Зарет а матери Восора; његово пак пуно име беше Јовав. Беше он човек чесан и богобојажљив и веома богат. Но у седамдесет деветој години његовог живота попусти Бог на њ искушења тешка кроз сатану, као што је све потанко описано у Књизи Јова. И у један дан изгуби Јов све огромно имање своје, и синове своје, и кћери своје. По том нападе на њ тешка болест, од које му се цело тело покри ранама од темена до табана, и лежаше Јов на ђубришту изван града, и комадом црепа отираше гној са рана својих. Но Јов не заропта на Бога, него стрпљиво поднесе све муке до краја. Зато му Бог поврати здравље, и даде му богатство много веће него што је пре имао, и родише му се опет седам синова и три кћери, колико је и пре имао. И поживе Јов свега две стотине четрдесет осам година, све славећи и хвалећи Бога. Јов се сматра узором трпељивог подношења сваког страдања, које Бог на нас шаље, и праобразом страдајућег Господа Исуса.

2. Свети мученик Варвар. Беше Варвар војник у време Јулијана Одступника. Када царев војвода Вакх поведе римску војску против Франака, у тој војсци беше и Варвар, потајни хришћанин. На бојишту појави се неки јунак од стране Франака, сличан древном Голијату, и зачикаваше Римљане, да би му неко од њих изашао на мегдан. Војвода Вакх посаветова Варвара да он изађе. Варвар се помоли у срцу живоме Господу, изађе и победи онога дива. Од тога се смете војска франачка и побеже. Тада војвода направи весеље големо, и нареди да се идолима принесу жртве. Но при том жртвоприношењу војвода сазна да се Варвар држи по страни. Када га упита о томе, Варвар изјави да је он хришћанин. Војвода јави цару, а цар нареди, да се Варвар стави на најтеже муке. Но Варвар све поднесе са ретком храброшћу и присебношћу. При његовом мучењу показаше се многа чудеса, и многи војници видећи то, примише веру Христову. Међу овима беше и сам војвода Вакх са Калимахом и Дионисијем. Сва тројица њих беху посечени за име Христово, а за њима и Варвар, 362. године. Душе њихове преселише се у царство Христа Цара бесмртнога.

3. Свети Варвар разбојник. После многих злочинстава покајао се и осудио сам себе, прво, да три године иде четвороношке и једе са псима, и друго, да дванаест година живи у шуми, без одела, без крова, и без икакве хране осим траве и лишћа. Доби извешће од ангела, да су му греси опроштени. Путоваху трговци кроз шуму, па видевши издалека Варвара, помислише да је звер, а не човек, наперише стреле и устрелише га. Умирући он их замоли, да јаве оближњем свештенику о њему. Свештеник дође и чесно га сахрани. И из његовог тела потече целебно миро, које је исцељивало разне болести и муке на људима.

Кажи, брате, шта поднети можеш,
Па ћy рећи, колико си човек.
Јов праведни, богат и преславан
Би сатаном бачен на ђубриште,
И обложен гнојем и ранама –
Страшилиште псима и људима!
Што имаде за дан му пропаде
Осим вере и осим стрпљења.
Нo c оружјем вере и стрпљења
Jов победи страшнога сатану.
Бог гледаше борбу неједнаку,
Праведнику победу додели,
Са победом сва остала блага,
A посрами завидљивог врага.

РАСУЂИВАЊЕ
Авва Исаија рекао o себи: „Видим себе сличног коњу лутајућем без јахача. Ко год га нађе, седа на њега и језди на њему до миле воље. Када један јахач остави коња, други га узјаше и поступа тако исто, па и трећи итд.“ Овај велики подвижник, за кога су сви c дивљењем говорили да је достигао савршенство, рекао је то o себи или из смирења или из сећања на доба свога несавршенства. Главно је, да је ова реч истинита у односу на свакога хришћанина, који ходи духовно распојасан и необуздан. Тек што је једна страст c њега сјахала, друга га је узјахала. Тек што га је једна заморила и оставила у очајању, друга га је узјахала c обманљивом надом, да ће га она усрећити. Такав човек нема јахача који би га управио правим путем, без скретања ни лево ни десно. Једини пријатељски јахач, кога треба поздравити добродошлицом, јесте свети и моћни дух хришћански.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам вазнесење Господа Исуса и то:
1. како је Он прво васкрсао телесно, па се онда вазнео телесно,
2. како се душе праведних људи по смрти прво вазносе на небо, док тела чекају опште васкрсење, опште преображење, и опште вазнесење.

БЕСЕДА
о сили коју Бог даде речима пророчким

Ево ја ћу учинити да ријечи моје у устима твојим буду као огањ, а овај народ дрва, те ће их спалити. (Јерем. 5, 14)

Видите, браћо, да је дејство речи Божје различито како према коме! Реч је Божја као огањ, коме се радује праведник, озебао у хладноћи овога света; и реч је Божја као огањ, који спаљује неправедника, кога је овај свет материјални сувише загрејао. Искусни духовници оставили су нам сведочанство, да само име Исус, које верним доноси силу, радост и освежење, – да то име пали зле духове као живи огањ. Тако је са сваком речју Божјом. Код једних она ствара утеху, код других раздражење, код једних утишава гнев, код других појачава; код једних изазива страхопоштовање, код других подсмех. Здравима је мед, а болеснима је мед пелен.
Но зашто народ да буде као дрва, која ће се спалити? Зар је народ крив, ако га безбожне старешине и лажни пророци заводе странпутицом? Није крив народ у оноликој мери као његове старешине и лажни пророци, али је ипак крив у извесној мери. Јер и народу је Бог дао да зна прави пут и кроз савест и кроз проповед Божје речи, те народ не би требало да слепо следује својим слепим вођама, када га ови воде путевима лажним и удаљују од Бога и Божјег закона. Бог је, браћо, праведан, и Он зна меру свачије кривице, и неће дати, да неук и мален пострада колико учен и велик.
Господе Свевидећи, спаси нас, да не будемо ни слепе вође нити слепо вођени. Укрепи нам срце, да и као вође и као вођени будемо вазда слуге Твоје, и само Твоје слуге. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024