Читања за сваки дан у години

Васкрс следећи
Божић следећи

▶ Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

	Март 1841.
1	Понедељак
2	Уторак
3	Среда
4	Четвртак
5	Петак
6	Субота
7	Недеља
8	Понедељак
9	Уторак
10	Среда
11	Четвртак
12	Петак
13	Субота
14	Недеља
15	Понедељак
16	Уторак
17	Среда
18	Четвртак
19	Петак
20	Субота
21	Недеља
22	Понедељак
23	Уторак
24	Среда
25	Четвртак
26	Петак
27	Субота
28	Недеља
29	Понедељак
30	▶ Уторак
31	Среда

На 6. часу

Књига пророка Исаије (48,17-22; 49,1-4)

17. Овако вели Господ, избавитељ твој, светац Израиљев: „Ја сам Господ Бог твој који те учим да би напредовао, водим те путем којим треба да идеш.” 18. О, да си пазио на заповести моје! Мир би твој био као река, и правда твоја као валови морски; 19. И семена би твог било као песка, и порода утробе твоје као зрна његовех; име се њихово не би затрло ни истребило испред мене. 20. Изађите из Вавилона, бежите од Халдејаца; гласно певајући објављујте, казујте, разглашујте до крајева земаљских; реците: “Избави Господ слугу свог Јакова”. 21. Неће ожедњети кад их поведе преко пустиње; воду из стене точиће им, јер ће расцепити камен и потећи ће вода. 22. Нема мира безбожницима вели Господ.

1. Послушајте ме, острва, и пазите народи даљни. Господ ме позва од утробе; од утробе матере моје помену име моје. 2. И учинио је уста моја да су као оштар мач, у сену руке своје сакри ме; учинио ме је сјајном стрелом, и у телу својем сакри ме. 3. И рече ми: „Ти си слуга мој, у Израиљу ћу се тобом прославити.” 4. А ја рекох: „Узалуд се трудих узалуд и напразно потроших силу своју; али опет суд је мој у Господа и посао мој у Бога мог.”

На вечерњи

Прва књига Мојсијева (27,1-41)

1. Кад Исак остари и очи му потамнеше, те не виђаше, дозва Исава старијег сина свог, и рече му: „Сине!" А он одговори: „Ево ме.” 2. Тада рече: „Ево остарио сам, не знам кад ћу умрети; 3. Узми оружје своје, тул и лук, и изиди у планину, те ми улови лова; 4. и зготиви ми јело по мојој вољи, и донеси ми да једем, па да те благослови душа моја док нисам умро.” 5. А Ревека чу шта Исак рече сину свом Исаву. И Исав отиде у планину да улови лова и донесе. 6. А Ревека рече Јакову сину свом говорећи: „Гле, чух оца твог, где беседи с Исавом братом твојим и рече: 7. 'Донеси ми лова, и зготови јело да једем, па да те благословим пред Господом док несам умро.' 8. Него сада, сине, послушај ме што ћу ти казати. 9. Иди сада к стаду и донеси два добра јарета, да зготовим оцу твом јело од њих, како радо једе. 10. Па ћеш унети оцу да једе и да те благослови док не умро.” 11. А Јаков рече Ревеци матери својој: „Али је Исав брат мој рутав, а ја сам гладак; 12. може ме опипати отац, па ће се осетити да сам га хтео преварити, те ћу навући на се проклетство место благослова.” 13. А мати му рече: „Нека проклетство твоје, сине, падне на мене; само ме послушај, и иди и донеси ми.” 14. Тада отишав узе и донесе матери својој; а мати његова зготови јело како јеђаше радо отац његов. 15. Па онда узе Ревека најлепше хаљине старијег сина свог, које беаху у ње код куће, и обуче Јакова млађег сина свог. 16. И јарећим кожицама обложи му руке и врат где беше гладак. 17. И даде Јакову сину свом у руке јело и хлеб што зготови. 18. А он уђе к оцу свом и рече: „Оче.” А он одговори: „Ево ме; који си ти, сине?” 19. И Јаков рече оцу свом: „Ја, Исав твој првенац; учинио сам како си ми рекао; дигни се, посади се да једеш лова мог, па да ме благослови душа твоја.” 20. А Исак рече сину свом: „Кад брже нађе, сине?” А он рече: „Господ Бог твој даде, те изађе преда ме.” 21. Тада рече Исак Јакову: „Ходи ближе, сине да те опипам јеси ли син мој Исав или не.” 22. И приступи Јаков к Исаку оцу свом, а он га опипа, па рече: „Глас је Јаковљев, али руке су Исавове.” 23. И не позна га, јер му руке беху као у Исава брата његова рутаве; зато га благослови; 24. И рече му: „Јеси ли ти син мој Исав?” А он одговори: „Ја сам.” 25. Тада рече: „А ти дај сине, да једем лова твог, па да те благослови душа моја.” И даде му, те једе; па му донесе и вина, те пи. 26. Потом Исак отац његов рече му: „Ходи сине, целуј ме.” 27. И он приступи и целива га; а Исак осети мирис од хаљина његовех, и благослови га говорећи: „Гле, мирис сина мог као мирис од поља које благослови Господ.” 28. Бог ти дао росе небеске, и добре земље и пшенице и вина изобила! 29. Народи ти служили и племена ти се клањала! Био господар браћи својој и клањали ти се синови матере твоје! Проклет био који тебе успроклиње а благословен који тебе узблагосиља!” 30. А кад Исак благослови Јакова, и Јаков отиде испред Исака оца свог, у тај час дође Исав брат његов из лова. 31. Па зготови и он јело и унесе оцу свом, и рече му: „Устани, оче, да једеш што ти је син уловио, па да ме благослови душа твоја.” 32. А Исак отац његов рече му: „Ко си ти?” А он рече: „Ја, син твој, првенац твој Исав.” 33. Тада се препаде Исак, и рече: „Ко? да где је онај који улови и донесе ми лова, и од свега једох пре него ти дође, и благослових га? Он ће и остати благословен.” 34. А кад чу Исав речи оца свог, вриште иза гласа и ожалости се веома, и рече оцу свом: „Благослови и мене, оче.” 35. А он му рече: „Дође брат твој с преваром, и однесе твој благослов.” 36. А Исав рече: „Право је што му је име Јаков, јер ме већ другом превари. Првенство ми узе, па ето сада ми узе и благослов.” Потом рече: „Ниси ли и мени оставио благослов?” 37. А Исак одговори, и рече Исав: „Ето сам га поставио теби за господара; и сву браћу његову дадох му да му буду слуге; пшеницом и вином укрепих га; па шта бих сада теби учинио, сине?” 38. А Исав рече оцу свом: „Еда ли је само један благослов у тебе, оче? Благослови и мене, оче.” И стаде иза гласа плакати Исав. 39. А Исак отац његов одговарајући рече му: „Ево, стан ће ти бити на родној земљи и роси небеској озго. 40. Али ћеш живети од мача свог, и брату ћеш свом служити; али ће доћи време, те ћеш пошто се наплачеш скршити јарам његов с врата свог.” 41. И Исав омрзе љуто на Јакова ради благослова, којим га благослови отац, и говораше у срцу својем: „Близу су жалосни дани оца мог, тада ћу убити Јакова брата свог.”

Приче Соломонове (19,16-25)

16. Ко држи заповести, чува душу своју; а ко не мари за путеве своје, погинуће. 17. Господу позајмњује ко поклања сиромаху, и платиће му за добро његово. 18. Карај сина свог докле има надања и на погибао његову да не прашта душа твоја. 19. Велик гнев показуј кад прашташ кар, и кад опростиш, после већма покарај. 20. Слушај свает и примај наставу, да после будеш мудар. 21. Много има мисли у срцу човечем, али што Господ науми оно ће остати. 22. Жеља човеку треба да је да чини милост, а бољи је сиромах него лажа. 23. Страх је Господњи на живот; у кога је он, борави сит, нити га походи зло. 24. Лењивац крије руку своју у недра, ни к устима својим не приноси је. 25. Удри потсмевача да луди омудра, и разумнога накарај да разуме науку.

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години

Охридски пролог

1. Свети Алексије Човек Божји. Различити су путеви којим Бог води оне који желе Њему угодити и закон Његов испунити. У време цара Хонорија у Риму живљаше висок царски достојанственик Јевтимијан, врло угледан и врло богат. И он и жена му Аглаида провођаху живот богоугодан. Иако беше богат, Јевтимијан је седао само једанпут дневно за трпезу, и то по смирењу сунца. Имађаху јединца сина, овога Алексија, који кад одрасте, би принуђен да се ожени. Но он те исте ноћи остави не само жену него и дом оца свога, седе у лађу и дође у град Едесу у Месопотамији где беше чувени лик Господа Исуса, послат од самог Господа цару Авгару. Поклонивши се томе лику Алексије се обуче у одело просјака и као просјак живљаше седамнаест година у том граду, непрестано молећи се Богу у паперти цркве Пресвете Богородице. Када се ту прочу као богоугодник, он се убоја од људске славе и оде одатле, седе у лађу да иде у Лаодикију, но промислом Божјим лађа би занесена и доплови чак до Рима. Сматрајући то као прст Божји, Алексије смисли да иде у дом оца свога и да као непознат ту продужи живот свој и подвиг. Отац га не позна, но из милосрђа дозволи му да у дворишту његовом у једној изби живи. Ту Алексије проведе још седамнаест година живећи само о хлебу и води. Злостављан од слугу на разне начине он отрпе све до краја. А када му се крај приближи, он написа једну хартију, стеже у руке, леже и издахну 17. марта 411. године. Тада би откровење у цркви Светих Апостола у виду гласа који рече у присуству цара и патријарха: потражите човека Божја. Мало после откри се, да је тај човек Божји у кући Јевтимијановој. Цар с папом и целом пратњом дође у кућу Јевтимијанову, и после дужег распитивања дознаду да је онај просјак тај човек Божји. Кад уђу у његову избу, нађу га мртва, но у лицу светла као сунце. Из оне хартије родитељи његови сазнају, да је то њихов син Алексије, а невеста, која је тридесет четири године живела без њега, да је то њен муж, и обузе их све неизмерна туга и мука. Но после се утеше видећи како је Господ прославио Свога угодника. Јер, додиром до његовог тела лечаху се многи болесници, и из тела му потече миро благоухано. Тело му сахране у ковчег од мермера и смарагда. Глава му се налази у Светој лаври на Пелопонезу.

2. Свети мученик Марин. Био војник. Не само није хтео принети идолима жртве, него од других принете жртве растури и ногама погази. Због тога беше мучен и посечен, у III веку. Неки сенатор Астерије, обучен у скупоцену белу одећу, посматрао је страдање светог Марина. И толико се одушевио вером у Христа, који толику храброст даје својим следбеницима, да сам узе тело мучениково на своја леђа, однесе и чесно сахрани. Видевши то, незнабошци и њега убише као хришћанина.

Алексије све напусти што свет зове славом,
Па он Богу крете стазом узаном но правом.
Обнишчати Христа ради, прво то се реши,
По том блесак родитељски оставит поспеши.
И кад оде у даљину и када се врну,
Ни у сјају ни у беди у грех не посрну.
Ум уздигнут к Богу држа – упаљену свећу,
C вером јаком и молитвом, што брда покрећу.
Тужна мајка неутешна, мајка Аглаида,
Јевтимијан отац стари тугује и рида,
A невеста, некад млада, увела од туге.
Једног дана на просјака навикаше слуге,
A ко je тај сухи просјак нико и не слути.
Та наследник дома то је! – ал’ он o том ћути.
Наслеђа се одрекао још у раном цвету,
Да би био санаследник у небесном свету.
Но светац се скрит не може, свеца Господ јавља,
Ко животом Бога слави, тога Бог прославља.
Алексије Бога слави, зато славан поста,
Ваистину Човек Божији он беше и оста.

РАСУЂИВАЊЕ
Зашто смо ми овде на земљи? Да покажемо љубав своју према Богу. Да се научимо љубити Бога више него грех. Да нашом малом љубављу одговоримо на велику љубав Божју. Само је Божја љубав велика љубав, а наша је увек мала. Бог је довољно показао и показује Своју љубав према човеку, и у Рају и на земљи. Нама је дат овај кратки земаљски живот као школа и испит, да се испитамо, хоћемо ли ми на Божју љубав велику одговорити љубављу или не? „Сваки дан и сваки час од нас се захтева доказ наше љубави према Богу“, вели свети Исак Сирин. Јер и Бог сваки дан и сваки час доказује своју љубав према нама. Сваки дан и сваки час ми стојимо стављени између Бога и греха, и имамо ли да поклонимо своју љубав Богу и дигнемо се међу ангеле, или пак да се приволимо греху и паднемо у мрачни ад. Алексије Човек Божји возљуби Бога више него родитеље своје, и жену, и богатство. Проведе он 17 година као убожјак у даљини од дома родитељског, и других 17 опет као непознат и презрен убожјак у дому родитељском. Све ради љубави Божје. И милостиви Бог одговори љубављу на љубав: за тих 34 године страдања даде Он Алексију вечни живот и радост међу ангелима Својим на небесима и славу на земљи.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Господа Исуса на Голготи и то:
1. како војници свлаче с Њега хаљине, а Он ћути и не брани се,
2. како Га прикивају ексерима за дрво, а Он ћути и не брани се,
3. како се вревом и галамом уздижу крст са земље и постављају га усправо, а Господ ћути.

БЕСЕДА
о другом доласку Господа

Јер као што муња излази од истока и показује се до запада,
тако ће бити долазак сина човечјега. (Мат. 24, 27)

Други долазак Господа Исуса биће долазак у слави. То је Господ више пута казао. Но овде нам Он још изближе казује, на што ће личити тај долазак. Личиће, вели, на муњу. Тиме нам Он открива пет особина тога славног доласка Свога.
Прво, Његов други долазак биће изненадан као муња. Зато нас је и опоменуо: стражите, јер не знате дана и часа!
Друго, Његов долазак биће светао као муња. Сунце и звезде потамнеће, и сва васиона изгубиће зрачност лица свога, када Он засија. Ко греши, тај има мање светлости и зрачности; колика ће, дакле, тама он тек бити под тим небесним пламеном! Зато нас је Он и опоменуо, да држимо свећњаке душа наших напуњене уљем и приготовљене. О браћо, да се не обремо у мраку у ономе страшноме часу!
Треће, Његов долазак биће силан као муња. Јер Он сам изрично другде каже, да ће Он доћи са силом и славом.
Четврто, Његов долазак биће свеобиман и јаван свима и свакоме, од истока до запада. То јест, Он се неће јавити као први пут, да Га виде само ученици Његови, или само једно племе, и један народ, и једна земља, и једна држава, него ће се јавити као муња, коју ће сви људи и сва племена на земљи одједанпут видети.
Пето, као што појава муње претходи киши и тучи, тако ће Његов други долазак претходити Страшноме Суду, који ће за праведне и верне бити као жељена киша а за неправедне и неверне као туча.
Припремајмо се, браћо моја, јер облаци се купе, и из њих сваког часа може синути божанска муња.
Господе велики и страшни, додај уља свећњацима душа наших, да се не обремо у вечној тами онда када се јави Твоја вечна светлост. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Повратак на Свето писмо