1.
Св. Емилијан Исповедник еп. Кизички. Епископствоваше у Кизику за време опаког цара Лава Јерменина, иконоборца. Како се не хте покорити декретима царским о избацивању икона из цркве, то и он би, с другим православним епископима, послат у изгнанство. У изгнанству проживе 5 година трпећи многе муке и многа понижења Христа ради. Сконча 820 год. и пресели се међу грађане небеске.
2.
Св. Мирон Чудотворац еп. Критски. Беше најпре жењен и бављаше се земљорадњом. Од плодова земаљских са свога имања раздаваше Мирон радо и обилно бедним људима. Једном затече непознате лопове на свом гумну где краду жито. Не казујући се ко је св. Мирон поможе лоповима, да напуне вреће, поможе им и да дигну на леђа и да умакну. Због превеликих добродетељи би рукоположен за презвитера а потом и за епископа. Беше чудотворац велики, и чињаше многа добра и моћна дела именом Господа Исуса. Упокоји се око 350 год. у старости својој од 100 година.
3.
Преп. Григорије Синаит. Прозват Синаитом због тога што се замонашио на гори Синају. У време цара Андроника Палеолога, око 1330 год, дошао у Св. Гору, да обиђе манастире и сазна што о умној молитви и созерцању. Но ове две духовне делатности беху у то време без мало непознате међу Светогорцима. Једини који ово знађаше и до савршенства практиковаше беше св. Максим Капсокаливит. Григорије распростре своје учење о умној молитви по свима келијама и манастирима Св. Горе. Његов знаменит ученик беше Калист патријарх Цариградски, који и написа житије св. Григорија. По том пређе Григорије у Македонију и у друге крајеве Балкана и основа обитељи, у којима се монаси вежбаху у молитви умом. Тако поможе он многима, да се удубе и спасу. Његови списи о умној молитви и подвижништву налазе се у „Добротољубију“. Између осталога написао је и припјеве Светој Тројици „Достоино јест“, што се пева на воскресној полуноћници. Спада међу најзнаменитије подвижнике и духовне учитеље на Балкану. Упокојио се мирно од многотрудног живота и преселио се у царство Христово.
4.
Св. новомуч. Триандафил и Спасо. Триандафил беше родом из Загоре а Спасо из Радовишта, епархије Струмичке. Обојица Словени, обојица млади и прости људи. Но љубав Христова беше им дража од света и живота. Живот дадоше но Христа не изневерише. За веру Христову пострадали од Турака, и то Триандафил у Цариграду 1680 год., а Спасо у Солуну 1794 год.
5.
Св. муч. Гормиздас. Беше велмож на двору Персијског цара Издегерда. Пошто се не хте одрећи Христа, цар га ражалова одузевши му и чин и имање, и посла га да чува стоку. Надаше се цар, да ће Гормиздас убрзо зажалити за чином и имањем, и да ће се поклонити идолима. Али се цар превари. Гормиздас спокојно чуваше стоку и држаше своју веру. Зато га цар стави на љуте муке, којима успе само да изможди тело Христова мученика али не и да промени дух његов. Најзад би Гормиздас свети убијен, 418. год. одмах после страдања св. Авде епископа (в. 31. март). Пострада на земљи, и прослави се на небу.
Синаит премудри монахе учаше,
И примером својим учење тврђаше:
– Безстрастије то је земља обећана,
Безстрастна је душа Духом обасјана.
Без помисли сваких човек онда бива
Кад му ум у срцу с молитвом почива.
Помисли су грешне претече свих страсти,
Које душу држе у демонској власти.
Ми смо болесници, лекар лек нам справи,
Да се исцелимо и будемо здрави.
Исусово име у срцу говори,
Оно ће ка’ огањ страсти да сагори,
Нек то силно име с небесним блистањем
У твоме се срцу креће са дихањем.
Немаш ли у срцу Исуса Господа
Сви подвизи други остају ка’ вода.
Само Исус може унутра у мени
Да мог бића воду у вино промени.
Цео ум у срце ка’ у гнездо стави,
Па молитвом сталном Исуса прослави.
Господе Исусе, помилуј ме грешна!
Нек молитва буде лагана, не спешна.
Док се од молитве срце не распламти –
Тад ум небо гледа, и земљу не памти.
РАСУЂИВАЊЕ
Ево ставио сам пред вас живот и смрт, рекао је Мојсеј синовима Израиљевим, зато избери живот да будеш жив (V Мојс. 30, 19). Има одсудних тренутака у животу људском, када је човеку заиста остављено да избере живот или смрт. Јуду је у одсудном тренутку саблазнило сребро, и он је изабрао смрт тј. грех среброљубља. Када Марина војника (в. 7. авг.) хтеде војеначалник произвести за официра, сотника, неки завидљивац оптужи га, да је хришћанин. Војеначалник му остави рок од три сата, да се размисли и избере живот или смрт, тј. или да се одрече Христа или да умре. Марин чувши свога старешину оде код месног епископа Теотекна и упита за савет. Епископ га уведе у цркву, стави га пред Јеванђеље па показујући руком најпре на Јеванђеље а по том на мач, што висаше Марину о бедрима рече му: „избери, храбри муже, једно од овога двога: или мач носити и цару земаљском привремено служити а по смрти вечно погинути, или постати војником Цара небесног, и живот свој положити за име Његово свето, написано у овој књизи, и царовати с Њим у бесмртном животу.“ Марин се одмах одлучи, целива Јеванђеље и оде – кроз смрт у вечни живот.
СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам чудесно јављање Божје детету Самуилу (Сам. 3), и то:
1. како једни ноћи, када Самуило лежаше, викну га Господ по имену у три маха:
2. како му Господ исказа претњу дому Илијином, због покварености синова Илијиних, и претњу целом Израиљу;
3. како се Господ не хте јавити ни Илији првосвештенику ни синовима његовим но Самуилу, невином отроку.
БЕСЕДА
о миротворству Христовом
Те ће (народи)
расковати мачеве
своје на раонике, и копља своја на
српове, неће дизати мача народ на
народ, нити ће се више учити боју. (Иса. 2, 4)
Како јасно види пророк Христа Миротворца! Он истиче једно по једно достојанство Спаситељево. Најпре га је истакао као Законодавца новог закона, и то закона за све напоре на земљи. По том је истакао Његову узвишеност изнад свих висина, земаљских и историјских. Сада пак, истиче Га као Миротворца, од чије ће се силе и љубави расковати мачеви у раонике а копља у српове. Да ли је се испунило ово велико пророчанство о миру? Јесте, у пркос тога што још постоје ратови. Гле, ратови међу хришћанским народима нису исто што и ратови међу незнабошцима. Незнабошци су ратовали с поносом, хришћани ратују са стидом. Незнабожачке вере населиле су своје небо само ратницима, хришћанска вера обећава небо светитељима. Као што хришћани понављају, по слабости, и друге неке грехе незнабожачке, тако понављају и грех ратовања. Но Бог испитује срца и зна, с каквим настројењем незнабошци греше а с каквим хришћани. Одрицали су Христа фарисеји, одрекао Га се и Петар. Но фарисеји су Га одрицали са злобом непокајаном, а Петар Га се одрекао са стидом, и опет Га признао с покајањем.
Но шта да кажемо, браћо, о мачевима и копљима страсти, којима убијамо душе своје и душе својих ближњих? О кад би расковали те мачеве у раонике, да дубоко оремо душе и сејемо благородно семе мира Христова у себи! И кад би расковали та копља у српове, да жањемо коров у душама и спаљујемо! Тада би се мир Христов водворио у душама свију нас, као што се водворио у душама светитеља. Ко би онда и помислио на рат против суседа, и народа суседних? О како је дивно виђење Исаије, сина Амосова, пророка Божјег?
О Господе, огњем речи Твоје раскуј оружја рата у нама у справе мира. Теби слава и хвала вавек. Амин.
Повратак на Свето писмо
