1. Када, дакле, Христос пострада за нас телом, и ви се том мисли наоружајте, јер ко пострада телом, престао је да греши,2. да остало време живота у телу не живи више по жељама човечијим, него по вољи Божијој.3. Јер сте доста протеклог времена живота провели чинећи вољу незнабожаца док сте се одавали разврату, похотама, опијању, ждерању, пијанкама и богомрском идолопоклонству.4. Зато се чуде што ви не трчите с њима у исту поплаву разврата, и хуле на вас.5. Они ће дати одговор Ономе који је готов да суди живима и мртвима.6. Зато је и мртвима проповедано јеванђеље, да приме суд по човеку телом, а да живе по Богу духом.7. А свему се крај приближио. Будите, дакле, целомудрени и трезвени у молитвама.8. А пре свега имајте истрајну љубав међу собом; јер љубав покрива мноштво грехова.9. Будите гостољубиви међу собом без гунђања;10. сваки као што је примио благодатни дар, њиме служите једни другима, као добри управитељи разноврсне благодати Божије.11. Ако неко говори, нека говори као речи Божије; ако неко служи, нека служи као по моћи коју Бог даје; да се у свему слави Бог кроз Исуса Христа, коме је слава и сила у векове векова. Амин.

Јеванђеље Марко, зачало 56. (12,28-37)
28. И приступи један од књижевника који их слушаше како расправљају, па видевши како им добро одговори, запита га: „Која је заповест прва од свију?”29. А Исус му одговори: „Прва је заповест од свију: 'Чуј Израиљу, Господ Бог наш је Господ једини;30. и љуби Господа Бога свог свим срцем својим, и свом душом својом, и свим умом својим, и свом снагом својом.' Ово је прва заповест.31. И друга је као и ова: 'Љуби ближњега свог као самога себе.' Друге заповести веће од ових нема.”32. И рече му књижевник: „Добро, учитељу, право си казао да је Бог један, и нема другога осим њега.33. И љубити њега свим срцем својим и свим разумом и свом душом и свом снагом, и љубити ближњега као самога себе, веће је од свију паљеница и жртава."34. А Исус видевши како паметно одговори рече му: „Ниси далеко од Царства Божијега." И нико се више не усуди да га запита.35. И одговоривши Исус рече учећи у храму: „Како говоре књижевници да је Христос син Давидов?36. Јер сам Давид каза Духом Светим: 'Рече Господ Господу мојему: седи мени с десне стране, док положим непријатеље твоје за подножје ногама твојим.'37. Сам Давид, дакле, назива га Господом, па откуда му је син?" И многи народ слушаше га радо.