МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица 28. по Духовима
Четвртак 28. по Духовима
21.12.1832
Божић следећи
Васкрс следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Децембар 1832.
1   Субота
2   Недеља
3   Понедељак
4   Уторак
5   Среда
6   Четвртак
7   Петак
8   Субота
9   Недеља
10   Понедељак
11   Уторак
12   Среда
13   Четвртак
14   Петак
15   Субота
16   Недеља
17   Понедељак
18   Уторак
19   Среда
20   Четвртак
21  ▶ Петак
22   Субота
23   Недеља
24   Понедељак
25   Уторак
26   Среда
27   Четвртак
28   Петак
29   Субота
30   Недеља
31   Понедељак

Посланица Светог Апостола Павла Титу, зачало 300 (1,5-16; 2,1)
5. Зато те оставих на Криту да уредиш што је недовршено, и да поставиш по свима градовима старешине, као што ти ја заповедих: 6. Ако је ко без мане, једне жене муж, и има децу верујућу, којој не приговарају да су разуздана или непокорна. 7. Јер епископ као Божији домоуправитељ треба да је без мане, не самовољан, не гњевљив, не пијаница, не убојица, не лихвар; 8. Него гостољубив, доброљубив, мудар, праведан, побожан, уздржљив; 9. Који се чврсто држи истините речи сагласне са учењем, да би био способан и поучавати у здравој науци и покарати оне који се противе. 10. Јер има много непокорних, празноречивих и обмањивача, особито који су из обрезања, 11. Којима треба уста затворити, који читаве домове изопачују учећи што не треба, ради нечасног добитка. 12. Рече неко од њих, њихов сопствени пророк: Крићани, свагда лажљивци, зли зверови, прождрљивци лени. 13. Сведочанство је ово истинито. Због тога карај их без поштеде, да буду здрави у вери, 14. да не слушају јудејске бајке, ни заповести људи који презиру истину. 15. Чистима је све чисто, а нечистима и невернима ништа није чисто, него је нечист и њихов ум и савест. 16. Говоре да знају Бога а телима га се одричу; јер су гнусни и непокорни и неспособни за ма које добро дело. 1. А ти говори што приличи здравом учењу.
Јеванђеље Лука, зачало 100. (20,9-18)
9. А народу поче казивати причу ову: „Човек неки посади виноград, и предаде га виноградарима, па отиде на дуже време. 10. И у своје време посла виноградарима слугу да му даду од рода виноградскога; али виноградари га избише, и послаше празних руку. 11. И опет посла другога слугу; а они и њега избивши и осрамотивши послаше празних руку. 12. И посла опет трећега; а они и њега ранише и истераше. 13. Онда рече господар винограда: 'Шта да чиним? Послаћу сина свог љубљенога; ваљда ће се застидети кад виде њега.' 14. А виноградари видевши га размишљаху у себи говорећи један другоме: 'Ово је наследник; ходите да га убијемо да нама остане наследство.' 15. И истераше га напоље из винограда и убише. Шта ће, дакле, учинити њима господар винограда? 16. Доћи ће и погубити ове виноградаре, и даће виноград другима.” А они када то чуше рекоше: „Не дао Бог!” 17. А он погледавши на њих рече: „Шта значи, дакле, оно што је написано: 'Камен који одбацише зидари, онај постаде глава од угла?' 18. Сваки који падне на тај камен разбиће се; а на кога он падне сатрће га.”
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Преподобни Патапије. Рођен и васпитан у вери и страху Божјем у граду Тиви Мисирској од родитеља благоверних. Рано увиде и презре сујету овога света и удаљи се у пустињу Мисирску, где се предаде подвигу очишћења срца свога од свих светских жеља и помисли ради љубави Божје. Но када се добродетељ његова прочу међу људима, почеше му људи доходити и од њега утољења својим мукама искати. Бојећи се славе људске, која ум људски помрачава и од Бога одваја, Патапије побеже из те пустиње у Цариград. Јер, мишљаше овај чудни светитељ, да ће се можда лакше скрити од људи међу људима у граду неголи у пустињи. Близу цркве Влахерне у Цариграду направи себи колибу, и ту, затворен и непознат, настави свој прекинути испоснички подвиг. Но светлост се не да скрити. Неки дечко, слеп од рођења, вођен Промислом Божјим, дође светом Патапију и замоли га за молитву Богу, да би прогледао и видео твар Божју, те још већма Бога прославио. Смиловао се Патапије на страдалника, помоли се Богу и дечко прогледа. То чудо откри богоугодника целој престоници, и људи поврвеше њему за лек, утеху или поуку. Једног знаменитог човека исцели Патапије од водене болести прекрстивши га крстом и помазавши га јелејем. Једнога младића ослободи од духа нечиста, који га љуто мучаше, ослободи га направивши знак крста руком по ваздуху. И изађе зли дух из створења Божјег као дим, с криком великим. Жену неку, која имаше рану на грудима, испуњену црвима, прекрсти и учини здравом. И многа друга чудеса пројави свети Патапије све молитвом, именом Христовим и крсним знамењем. У старости дубокој упокоји се и пређе у Царство небеско, у VII веку.

2. Свети апостоли Состен, Аполос, Тихик, Епафродит, Онисифор, Кифа и Кесар. Сви они празнују се 4. јануара са осталим мањим апостолима. Посебно празнује се свети Аполос 10. септембра, Онисифор 7. септембра, Кифа и Кесар 30. марта. Свети Состен би епископ у Кесарији. Тихик – његов наследник на истом месту, Епафродит у Адријанији Памфилијској, Кифа у Иконији а Кесар у Корони Пелопонеској. Сви с пламеном љубављу проповедаху Јеванђеље Христово и за Његово свето име муке претрпеше и у царство вечне радости пређоше.

3. Свети мученици у Африци. Пострадали од јеретика аријеваца у време владе краља вандалскога Гунерика или Гензерика (477-484) за истину вере православне. Два свештеника сажежена, шездесеторици језици одрезани, три стотине мирјана посечени. Сви пострадаше, али смрћу својом лаж победише. Православље утврдише и нама га чиста и светла оставише. Господ их увенча венцем славе у царству Свом бесмртном.

Патапије, сличан морепловцу,
Што на бури упире погледе
Где ћe видет светлост пристаништа
Из овога света сујетнога,
Узбурканог ветровима страсти,
Помраченог тминама сујете;
У небеса поглед упираше –
Патапије, сличан морепловцу.
Дух је око за виђење неба
И чудесног света небескога,
Дух истинит у срцу чистоме.
Патапије дух управи Богу,
Срце оми умилним сузама,
a напрегнут светлост ишчекује,
Светлост неба, тихог пристаништа
Патапије, сличан морепловцу.
Који тражи, онај и налази,
Који куца, оном се отвара,
Бог милосни љуби светитеље,
Царства Божјег жедне искатеље.
Патапијев поглед уловио,
И небеску светлост му открио,
Патапије виде – заплакао,
Божју светлост сузам’ разгорео
Док доплови к тихом пристаништу.
Траг му оста дивним путоказом
Путницима на пучини света.

РАСУЂИВАЊЕ
Ko сe потпуно Богу преда, тога Бог руководи на спасење његово и на корист многих других. Св. Николај, предан вољи Божјој, побеже од сујетне славе људске из свога града Патаре и дође у град Мир Ликијски, где нити он кога, нити њега ко познаваше. Без икаквих средстава – јер иако беше богат, од куће он беше оставио све – без познанства и без плана он хођаше као непознат по граду, очекујући да Бог управи стопе његове. У то време умре Јован, архиепископ тога града, и сабрани сабор за избор новога архиепископа не могаше се сложити ни на једној личности кандидованој. Најзад се чланови сабора решише, да посте и Богу се моле, да би Бог указао на некога ко је најдостојнији тога звања. И Бог послуша молитву слугу Својих и откри им најдостојнијега. Када председавајући епископ стајаше на молитви, јави му се неки човек у светлости и рече му, да иде рано пред цркву и сачека онога који први дође на молитву јутарњу, „тога поставите за архиепископа, име му је Николај.“ Видевши ово и чувши, епископ саопшти све друговима својим и сутрадан рано оде пред цркву и чекаше. У том наиђе св. Николај, који имаше обичај рано устајати на молитву. Видевши га, епископ упита га: „Како се зовеш, чедо?“ Николај ћуташе. Епископ га поново упита, и он одговори: „Николај се зовем, владико, слуга твоје светости.“ Тада га епископ узе за руку и одведе у сабор и рече: „Примите, братије, свога пастира, кога вам помаза Дух Свети, и кога изабра не сабор људски него Промисао Божји.“

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам прво братство људи на земљи и то:
1. како прва браћа на земљи беху Каин и Авељ,
2. како Авељ беше чедан и богобојажљив a Каин завидљив и самовољан,
3. како завидљиви Каин уби чеднога Авеља.

БЕСЕДА
о проклетству грешних дела

Проклета земља у делима твојим. (Постања 3, 17)

После греха Евиног и Адамовог Бог је изрекао казну. Није изрекао казну одмах него после извесног времена очекујући покајање њихово. То показује разговор, у који Бог ступи с Адамом после греха. Гдје си? упита Бог Адама. И када Адам рече, да се скрио због голотиње своје, опет га упита Бог: ко ти каза да си го? Тада Адам место покајања поче оптуживати жену своју. После тога Бог је изрекао казну. На змију, која је послужила оруђем ђаволу, пало је неограничено проклетство. Жена је осуђена да у мукама децу рађа, и да њена воља буде под влашћу мужа. То није проклетство него казна с надом. Човек је осуђен на труд око земље. Но шта значе речи: проклета земља у делима твојим? Да ли је Бог проклео земљу као и змију проклетством неограниченим? Никако. Земља је проклета само у грешним делима човековим. Због греха човековог земља производи трње, због греха нерoдица, због греха суше, поплаве, земљотреси, штетно бубиње, скакавци, гусенице и болештине. А да земља није проклета као земља, у целости својој, јасно је из тога, што земља производи и добре плодове; што је Бог од увек по молитви праведника благосиљао земаљске плодове, потребне за живот људски, и што су чак и ангели Божји, као гости Аврамови, кушали од земаљских производа (Постања 18, 1-8). Јер шта је земља крива, и шта су крива сва остала створења Божја на земљи, изузев змије, за грех Адамов? Ипак сва твар уздише и тугује с нама све до сада (Рим. 8,22). Не уздише и не тугује због проклетства на себи него због грешних дела човекових, која су проклета. О браћо моја, застидимо се греха свога, због кога страда и невина твар Божја.
О Боже благи, опрости нам прошле грехе наше и сачувај нас од будућих. О Боже милостиви, смилуј се свакој невиној твари Твојој, која страда због нас и ублажи страдања њена. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024