МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица шеста – Светих Отаца Првог васељенског сабора
Четвртак седмице шесте - ВАЗНЕСЕЊЕ ГОСПОДЊЕ
01.06.1832
Божић следећи
Васкрс следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Јун 1832.
1   Петак
2   Субота
3   Недеља
4   Понедељак
5   Уторак
6   Среда
7   Четвртак
8   Петак
9   Субота
10   Недеља
11   Понедељак
12   Уторак
13   Среда
14   Четвртак
15   Петак
16   Субота
17   Недеља
18   Понедељак
19   Уторак
20   Среда
21   Четвртак
22   Петак
23   Субота
24   Недеља
25   Понедељак
26   Уторак
27   Среда
28   Четвртак
29   Петак
30   Субота


На вечерњи
Књига пророка Исаије (2,2-3; 62,10-12; 63,1-3; 7-9)
2. Биће у потоња времена гора дома Господњега утврђена уврх гора и узвишена изнад хумова, и стецаће се к њој сви народи. 3. И ићи ће многи народи говорећи: „Ходите да идемо на гору Господњу, у дом Бога Јаковљева“, и учиће нас својим путовима, и ходићемо стазама његовијем; јер ће из Сиона изаћи закон, и реч Господња из Јерусалима.

10. Прођите, прођите кроз врата, приправите пут народу; поравните, поравните пут, уклоните камење, подигните заставу народима. 11. Ево, Господ огласи до крајева земаљских; реците кћери Сионској: „Ево, спаситељ твој иде; ево, плата је његова код њега и дело његово пред њим.“ 12. И они ће се прозвати народ свети, искупљеници Господњи; а ти ћеш се прозвати: тражени, град неостављени.

1. Ко је оно што иде из Едома, из Восора, у црвеним хаљинама? Kрасно одевен, корачајући у величини силе своје? Ја сам, који говорим правду и вредан сам спасти. 2. Зашто ти је црвено одело и хаљине ти као у онога који гази у каци? 3. Газих сам у каци, и нико између народа не беше са мном; али их изгазих у гневу свом и потлачих у љутини својој; и крв њихова попрска ми хаљине и искаљах све одело своје.

7. Помињаћу доброту Господњу, хвалу Господњу за све што нам је учинио Господ, и мноштво добра што је учинио дому Израиљеву по милости својој и по великој доброти својој. 8. Јер рече: „Доиста су мој народ, синови, који неће изневерити.“ И би им спаситељ. 9. У свакој тузи њиховој он беше тужан, и анђео, који је пред њим, спасе их. Љубави своје ради и милости своје ради он их избави, и подиже их и носи их све време.

Књига пророка Захарије (14,1-4; 8-11)
1. Ево иде дан Господњи, и плен ће се твој разделити усред тебе. 2. Јер ћу скупити све народе на Јерусалим у бој, и град ће се узети, и куће опленити и жене осрамотити, и половина ће града отићи у ропство, а остали народ неће се истребити из града. 3. Јер ће Господ изаћи, и војеваће на народе као што војује на дан кад је бој. 4. И ноге ће његове стати у тај дан на гори Маслинској која је према Јерусалиму с истока, и гора ће се Маслинска распасти по среди на исток и на запад да ће бити продол врло велика, и половина ће горе уступити на север а половина на југ.

8. И у тај ће дан протећи из Јерусалима вода жива, пола к источном мору а пола к западном мору, и биће и лети и зими. 9. И Господ ће бити цар над свом земљом, у онај дан биће Господ један и име његово једно. 10. И сва ће се земља претворити у равницу од Гаваје до Римона с југа Јерусалиму, који ће се подигнути и населити на свом месту од врата Венијаминовијех до места где су прва врата, до врата на углу, и од куле Ананеилове до тијеска царева. 11. И они ће наставати у њему, и неће више бити проклетства, и Јерусалим ће стајати без страха.


Јутрења
Јеванђеље Марко, зачало 71 (16,9-20)
9. А Исус, васкрснувши рано у први дан недеље, јави се најпре Марији Магдалини, из које беше истерао седам демона. 10. И она отиде те јави онима што су били с њим, који плакаху и ридаху. 11. А они чувши да је жив и да га је она видела, не вероваше. 12. А после тога јави се на путу двојици од њих у другоме обличју, кад су ишли у село. 13. И они отишавши јавише осталима; али ни њима не вероваше. 14. Најпосле јави се њима Једанаесторици када бејаху за трпезом, и прекори их за њихово неверовање и окорелост срца, што не вероваше онима који га видеше васкрслога. 15. И рече им: „Идите по свему свету и проповедајте јеванђеље сваком створењу. 16. Који поверује и крсти се биће спасен, а који не верује биће осуђен. 17. А знаци онима који верују биће ови: именом мојим изгониће демоне; говориће новим језицима; 18. узимаће змије у руке; ако и смртно што попију, неће им наудити; на болеснике полагаће руке, и оздрављаће." 19. А Господ пошто им ово изговори, узнесе се на небо и седе Богу са десне стране. 20. А они отидоше и проповедаше свуда, и Господ им помагаше, и реч потврђиваше знацима који су се потом показивали. Амин.

Литургија
Дела светих апостола, зачало 1 (1,1-12)
1. Прву ти књигу написах, о Теофиле, о свему што поче Исус и творити и учити 2. до дана када се вазнесе, пошто Духом Светим даде заповести апостолима које изабра, 3. којима и по страдању своме показа себе жива многим истинитим доказима, јављајући им се четрдесет дана и говорећи о Царству Божијем. 4. С њима боравећи заповеди им да се не удаљују из Јерусалима, него да чекају обећање Оца, које чусте, рече, од мене; 5. јер је Јован крстио водом, а ви ћете се крстити Духом Светим не дуго после ових дана. 6. Онда они који беху сабрани питаху га говорећи: „Господе, хоћеш ли у ово време успоставити царство Израиљево?\" 7. А он им рече: „Није ваше знати времена и рокове које Отац задржа у својој власти, 8. него ћете примити силу када сиђе Свети Дух на вас; и бићете ми сведоци у Јерусалиму и по свој Јудеји и Самарији и све до краја земље. 9. И ово рекавши, док они гледаху, подиже се, и узе га облак испред очију њихових. 10. И док нетремице гледаху за њим како иде на небо, гле, два човека у хаљинама белим стадоше поред њих, 11. И они рекоше: \"Људи Галилејци, што стојите и гледате на небо? Овај Исус који се од вас вазнесе на небо, тако ће исто доћи као што га видесте да одлази на небо.\" 12. Тада се вратише у Јерусалим са горе зване Маслинска, која је близу Јерусалима један суботни дан хода.
Јеванђеље Лука, зачало 114 (24,36-53)
36. И док они ово говораху, и сам Исус стаде међу њих, и рече им: „Мир вам!“ 37. А они се уплашише, и будући устрашени, помислише да виде духа. 38. И рече им: „Што сте збуњени? И зашто такве помисли улазе у срца ваша? 39. Видите руке моје и ноге моје, да сам ја главом; опипајте ме и видите; јер дух нема тела и костију као што видите да ја имам.“ 40. И ово рекавши показа им руке и ноге. 41. А док још не вероваху од радости и док се чуђаху, рече им: „Имате ли овде шта за јело?“ 42. А они му дадоше комад рибе печене, и меда у саћу. 43. И узевши једе пред њима. 44. А њима рече: „Ово су речи које сам вам говорио још док сам био с вама, да се мора све испунити што је о мени написано у Закону Мојсејеву и у Пророцима и у Псалмима.“ 45. Тада им отвори ум да разумеју Писма. 46. И рече им: „Тако је писано, и тако је требало да Христос пострада и васкрсне из мртвих трећега дана, 47. и да се у његово име проповеда покајање и опроштење грехова по свим народима, почевши од Јерусалима. 48. А ви сте сведоци овоме. 49. И ево, ја ћу послати обећање Оца свог на вас; а ви седите у граду Јерусалиму док се не обучете у силу с висине.“ 50. И изведе их напоље до Витаније, и подигавши руке своје благослови их. 51. И док их он благосиљаше, одступи од њих и узношаше се на небо. 52. А они му се поклонише и вратише се у Јерусалим са радошћу великом, 53. и беху непрестано у храму хвалећи и благосиљајући Бога. Амин!
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Свети мученик Патрикије епископ бруски, са три презвитера: Акакијем, Менандром и Полиеном. Пострадали за веру Христову у време Јулијана Одступника, у Бруси азијској. Намесник царски Јуније доведе ове светитеље до врућих вода и упита Патрикија: „Ко створи ове лековите воде, зар не наши богови Ескулап и други, којима се ми клањамо?“ Одговори свети Патрикије: „Ваши су богови демони, а ове воде, као и све остало створио је Христос Господ и Бог наш“. Онда упита намесник: „А да ли ће те твој Христос спасти, ако те ја бацим у ову врелу воду?“ Одговори светитељ: „Ако хоће, Он ме може сачувати цела и неповређена, премда бих ја желео, да се у тој води разрешим од овог временског живота, да бих са Христом вечно живео; но нека буде на мени Његова света воља, без које ни влас не отпада са главе човекове!“ Чувши ово намесник нареди те Патрикија бацише у врелу воду. Вреле капље прснуше на све стране и ожегоше љуто многе присутне, но светитељ Божји, на чијем језику беше непрестана молитва, оста неповређен, као да стајаше у хладној води. Видећи ово, намесник разјари се од срама и нареди, да се и Патрикију и осталој тројици његових презвитера одсеку главе секиром. Тада незлобиви ови следбеници Христови очиташе молитву и положише своје главе под секиру џелатску. Када им главе беху одсечене, душе њихове веселе узнеше се у светло царство Христово, да вечно царују.

2. Свети Јован епископ готски. Би епископ у Грузији, но када тамошњи каган татарски поче мучити хришћане, он се удаљи на четири године међу Готе у Бесарабију. (Готска епархија образована за време Константина Великог). Чувши о смрти кагановој, врати се на службу своју и руковођаше паству своју ревносно и богоугодно. Пред смрт своју рече: „Кроз четрдесет дана одлазим да се судим са каганом“ (тј. кроз смрт иде пред престо Божји). И тако би. Четрдесетога дана представи се и оде ка Господу. Упокоји се мирно у VIII веку.

3. Свети кнез Јован Вологодски. Чудотворац. Богобојажљив и благочестив, одмалена он би од свога стрица, кнеза Јована Васиљевића, вргнут у тамницу са својим братом Димитријем, где проведоше пуне тридесет две године. Пред смрт се замонаши Јован и доби име Игњатије.

У тамници тамној кнез Јован тамнује
C братом Димитријем: па брата сјетује.
– О не тугуј, брате, тугом се не мори,
Тамница је верним што и царски двори,
Нит говори ружно o нашему стрицу,
Што нас без кривице врже у тамницу.
Без Божије воље зар би могло бити
Два Божија створа тамом заробити?
Ако наш се стрико брине само за се,
Бог се за нас брине да нам душе спасе.
Неразуман само своју корист тражи,
A Бог и презрене даровима блажи.
Милостиви Господ тамнице с’ не боји –
Радије са сужним но са гордим стоји.
Нe срди се, брате, не пребацуј стрицу,
Бог једини знаде међ’ нама правицу.
Стрица једним путем нас другим спасава,
Поклони cе Богу. Богу нек је слава!

РАСУЂИВАЊЕ
Велики јерарси, стубови Цркве Православне, умели су да сједине у свом карактеру кротост и одлучност, кротост према праведницима и покајницима и одлучност према непокајаним крвницима. Једне недеље, после свете службе, приђе цар Иван Грозни митрополиту Филипу да прими благослов. Митрополит се правио да не види цара и гледао је у икону Спаситељеву. Тада царев ађутант приђе митрополиту и рекне му: „Владико, Господар је пред тобом, благослови га!“ Митрополит погледа на цара и рече: „Господаре, убој се суда Божјег: ми овде приносимо бескрвну жртву Богу, a иза олтара пролива се крв хришћанска. Колико невиних страдалника! Ти си висок на престолу, но ипак си – човек.“ Разјарени цар опомињао је митрополита да ћути, но Митрополит му рекне: „Где је моја вера, ако ја будем ћутао?“ Када му је цар почео претити, он мирно одговори: „Ја сам дошљак и гост на земљи, и готов сам пострадати за истину!“ После неког времена опаки цар удави митрополита, али не удави светитеља.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Бога Духа Светога као надахнитеља мудрошћу и истином и то:
1. како је Он надахнуо мудрошћу и истином пророке, јеванђелисте и апостоле, који написаше Свето Писмо по Његовом надахнућу и руководству,
2. како је Он надахнуо мудрошћу и истином Свете Оце који толковаше Свето Писмо по Његовом надахнућу и руководству.

БЕСЕДА
о светим Божјим људима

Научени од Светога Духа говорите свети Божији људи. (II Петр. 1, 21)

Ово сведочи онај који је и сам био свети Божји човек, апостол Петар, камен вере и витез крста. Као свети Божји човек он, по сопственом свом искуству, објашњава, како су говорили и како говоре свети Божјн људи, и каже: научени од Светог Духа говорише они. Не говораху, дакле, они по своме умовању, ни по свом памћењу, ни по свом слућењу, ни по свом учењу, ни по својој речитости, него говораху од Духа и по Духу Светоме. Мудрост Божја изливаше се кроз њих и истина Божја откриваше се кроз њих. Не написа Свето Писмо лажљива писаљка књижевничка (Јерем, 8, 8) него га написаше слуге и избраници Духа Божјег Светога. Нити Свето Писмо писаху људи, којима писање беше занат, него га писаху свеци Божји, упућени и нагнани Духом Божјим да пишу. Често и не хотећи, па чак и противећи се, они су морали да пишу, као што сведочи свети пророк Јеремија говорећи: и рекох, нећу га (Бога) више помињати, нити ћу више говорити у име његово: али би у срцу мом као огањ разгорео, затворен у костима мојим, и уморих се задржавајући га, и не могох више. (20, 9)
О браћо моја, браћо, није Свето Писмо од човека него од Бога, није од земље него од неба, нити је од тела него од духа, да – од Духа Божјег Светога. Надахнути мудрошћу и истином од Духа Светога писаху свети Божји људи: пророци, и јеванђелисти, и апостоли, и оци, и учитељи, и јерарси, и пастири.
О Боже Душе Свети, Душе Мудрости и Истине, надахни нас дахом Твојим животворним, да бисмо познали Мудрост и Истину, и испунили их с помоћу Твојом. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024