МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица 20. по Духовима – Светих Отаца VII васељенског сабора
Уторак 20. по Духовима
02.11.1831
Божић следећи
Васкрс следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Новембар 1831.
1   Уторак
2  ▶ Среда
3   Четвртак
4   Петак
5   Субота
6   Недеља
7   Понедељак
8   Уторак
9   Среда
10   Четвртак
11   Петак
12   Субота
13   Недеља
14   Понедељак
15   Уторак
16   Среда
17   Четвртак
18   Петак
19   Субота
20   Недеља
21   Понедељак
22   Уторак
23   Среда
24   Четвртак
25   Петак
26   Субота
27   Недеља
28   Понедељак
29   Уторак
30   Среда

Посланица Светог Апостола Павла Филипљанима, зачало 242 (2,17-23)
17. Али ако се и приносим на жртву и службу вере ваше, радујем се, и са свима вама се радујем. 18. Исто тако се и ви радујте, и будите радосни са мном. 19. А надам се у Господа Исуса, да ћу вам ускоро послати Тимотеја, да се и ја орасположим дознавши како сте ви. 20. Јер немам никога тако сродне душе који би се толико искрено бринуо за вас. 21. Јер сви траже своје, а не оно што је Христа Исуса. 22. А његову осведочену верност знате, јер је као дете оцу са мном служио јеванђељу. 23. Надам се, дакле, да ћу њега послати одмах чим видим шта ће са мном бити.
Јеванђеље Лука, зачало 27. (6,37-45)
37. И не судите, и неће вам се судити; и не осуђујте, и нећете бити осуђени; опраштајте, и опростиће вам се. 38. Дајте, и даће вам се; меру добру и набијену и стресену и препуну даће вам у наручје ваше. Јер каквом мером мерите онаквом ће вам се мерити. 39. И каза им причу: „Може ли слепац слепца водити? Неће ли оба пасти у јаму? 40. Нема ученика над учитељем својим, него и када се усаврши, биће сваки као и учитељ његов. 41. А зашто видиш трун који је у оку брата свога, а брвно које је у твом оку не осећаш? 42. Или, како можеш рећи брату свом: ‘Брате, стани да извадим трун који је у оку твом‘, када сам не видиш брвно у оку свом? Лицемере, извади најпре брвно из ока свог, па ћеш онда видети да извадиш трун из ока брата свог. 43. Јер нема дрвета добра да рађа зао род, нити дрвета зла да рађа добар род. 44. Јер се свако дрво по роду своме познаје; јер се смокве не беру са трња, нити се грожђе бере с купине. 45. Добар човек из добре ризнице срца свог износи добро, а зао човек из зле ризнице срца свог износи зло, јер уста његова говоре од сувишка срца.”
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Св. вел. муч. Артемије. Овај славни светитељ беше родом Мисирац и први војвода цара Константина Великог. Када се цару Константину јави победни крст, окружен звездама, и Артемије виде тај крст, поверова у Христа Господа и крсти се. Доцније, у време цара Констанција посла га овај цар у Јеладу, да пренесе мошти св. Андреја из Патраса и св. Луке из Тиве у Цариград, што војвода Артемије с радошћу изврши. По том би постављен Артемије за августалија и намесника царског у Мисиру, у коме звању он беше и за време Констанција, сина Константинова, и за извесно време цара Јулијана Одступника. Када овај богоодступни цар пође у рат на Персијанце, заустави се у Антиохији, и нареди да и Артемије са својом војском дође у Антиохију. Артемије дође. У то време удари цар на муке два хришћанска свештеника, Евгенија и Макарија. Видећи то св. Артемије узбуни се свим срцем, изађе пред цара и рече му: „зашто, царе, тако нечовечно мучиш невине и Богу посвећене мужеве, и зашто их присиљаваш да се откажу од вере православне?“ И још прорече Артемије цару: „твоја је погибао близу“. Разјарени цар посла она два чесна свештеника у изгнанство у Арабију, где ускоро скончаше, а војводи Артемију скиде чин војнички и нареди да га шибају и трзају. Свега рањена и искрвављена бацише Артемија у тамницу, где му се сам Господ Христос јави, исцели га и утеши. Потом цар нареди, те га простреше на један камен а другим тешким каменом притиснуше, тако да се тело св. Артемија све здроби и спљошти као даска. Најзад му главу одсекоше, 362. год. А цар Јулијан оде на Персијанце и погибе срамно, као што му св. Артемије и прорече.

2. Св. праведни Артемије. Рођен 1532. године. Син руских сељачких родитеља, Козме и Аполинарије, из села Веркола, округа Двинског. Још од пете године разликовао се од друге деце необичном побожношћу и кротошћу. Када му беше 13 год. иђаше дечко са оцем својим кроз неку велику шуму. Од силне буре и непогоде умре Артемије у шуми, и жалосни отац његов не могући копати гроб покри тело његово грањем и оде. После 28 година човек неки виде у тој шуми необичну светлост, приђе тој светлости и нађе нераспаднуто и нетљено тело Артемијево. Многи болесници бише исцељени од болести чим се коснуше тела св. Артемија. Његове св. мошти почивају у једном манастиру близу Пинеге у губернији Архангелској.

3. Преп. Герасим Нови. Из Трикале у Пелопонезу, од славне фамилије Нотарас. Рођен 1509. год. Подвизавао се на Атону, потом у Палестини, где је постио 40 дана. Потом се настанио на острву Кефалонији, где је основао и један женски манастир. Молитвом низводио кишу, исцељивао болеснике и прозирао у будућност. Упокојио се у Господу 15. августа 1579. год. Чудотворац за живота и по смрти.

4. Преп. новомуч. Игњатије. Из Ески-Загоре у Бугарској, из оне славне Загоре, која је дала цркви Божјој много светих подвижника и мученика. Подвизавао се у Скиту св. Јована Претече на Атону. Драговољно предао се Турцима на мучење за Христа. Обешен у Цариграду 8. окт. 1814. год. Мошти му чудотворне. Глава му се чесно чува у ман. св. Пантелејмона.

Војевода свети Артемије
Веру своју пред царем не крије,
Него храбро своју веру јавља.
Христа Бога пред царем прославља.
Цар одступни Бога заборави.
И на муке свог војводу стави.
Светац Божји ум Богу посвети,
Љуте муке мало и осети.
Већа мука грешнику мучећи
Но праведном муке подносећи!
Цар војводу славног обезглави,
Господ слугу Својега прослави:
У царство га небесно узнесе,
Власт му даде да изгони бесе,
Сваку болест и муку да лечи,
Силом божјом, без труда и речи.
Ко год Христа љуби и верује.
Помаже му свети Артемије.

РАСУЂИВАЊЕ
Дивно руководи милосрдни Бог оне који се предаду Његовој светој вољи и Његовом старању. Као што воскар од мека воска прави онакве свеће какве он жели, тако и Бог премудри прави од преданих слугу Својих светила бесмртна у царству небеском. Св. Игњатије новомученик беше сав предан Богу још као дечак, и жуђаше да буде монах и да буде мученик за веру. У време устанка Карађорђева прикупљаху Турци војску по Бугарској против Срба, па дођоше и у кућу Ђорђа, оца Игњатијева, да виде, има ли ко за војску. Видећи Ђорђа развијена и снажна човека хтедоше га узети у војску. Али им Ђорђе одлучно рече: „не могу ја ићи против једноверних ми хришћана“. Разјарени Турци одмах га на месту убише. Млади Игњатије сакри се у некој суседној кући, по том пребеже у Румунију; но жеља за монаштвом одведе га у Св. Гору. Али он хтеде још нешто више од монаштва, – хтеде мучеништва. Молећи се са сузама једне ноћи пред иконом Пресвете Богородице, да му Она устроји пут ка мучеништву, он чу неки шум пред собом, и виде како се из иконе оне одвоји светао венац и дође на главу његову. Ускоро по том он је мученички пострадао од Турака и примио венац вечне славе.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам чудесно јављење Господа апостолу Ананији и Савлу (Дела Ап. 9), и то:
1. како се јави Господ Ананији и упути га ка Савлу у улицу Праву;
2. како Савле у том истом часу виде у визији Ананију, где метну руке на њ да прогледа.

БЕСЕДА
о старим и новим причама о чудесима божјим

Боже, ушима нашим услишасмо и оци
наши приповједише нам дјело које си учинио
у њихово вријеме, у старо вријеме. (Пс. 41, 1)

Тако цар Давид говори од имена народа свога. И набраја цар неколика велика дела Божја, која Бог учини за народ Израиљски. О свима тим делима Божјим и ми услишасмо, браћо, из Светога Писма, – и о коликим још и каквим још, о којима Давид не знаде, јер се догодише после њега! Сврх онога што Давид беше чуо не чусмо ли ми несравњиво чудеснија и већа дела Божјег Промисла и Божјег човекољубља? Син Божји ваплоти се од Пречисте Деве и поживе као човек међу људима, мудрост изли, чудеса учини, смрт умртви, ђавола посрами, силу даде следбеницима Својим. То не чу Давид, а ми чусмо, јер нам то јавише наши духовни Оци: апостоли и јеванђелисти, мученици и праведници, и сви редом светитељи од времена онога, времена старога, до дана данашњега. И не само јавише нам они него нам сваки дан Дух Божји јавља кроз Цркву свету, кроз благодатне тајне, кроз чудеса безбројна и безбројна. Ево нам разлога за велику радост, али и за велики страх. Јер нам је дато много, па ће се много од нас и тражити. Дато нам је више богатства духовнога него свима који живеше пре Христа: више мудрости и знања, више славе Божје и силе, и више, много више примера Божје љубави према човеку и човечје љубави према Богу. Упитајте се, о богаташи над богаташима, шта сте за све ово ви дали и шта дајете Богу? Потрудите се, дакле, да се не постидите на Суду Божјем. Као сан измичу се и измаћиће се ускоро сви дани ваши на земљи. И ускоро ће глас трубе ангелске сазвати све народе и све људе на Суд Божји Страшни. Потрудите се, да се не постидите. Јер нећете се моћи изговорити: нисмо знали, или нисмо имали! Знате и имате више откровења него што су имали Давид и Соломон. И више ће се од нас тражити него од њих.
О Сине Божји, велики и чудни Господе Боже и Спасе наш, опомињи нас сваки дан и сваки час на крв Твоју Свету, проливену за нас. Да не заборавимо, Господе, и да се вечно не осудимо. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024