6. А ово велим: Ко шкрто сеје, шкрто ће и жњети; а ко са благословима сеје, са благословима ће и жњети. 7. Сваки како одлучи у срцу, не са жалошћу или принудно; јер Бог љуби онога који драговољно даје. 8. А Бог је кадар да вас обогати сваком благодаћу, да у свему свагда имајући довољно свега, изобилујете у сваком добром делу. 9. Као што је написано: „Просу, даде сиромасима; правда Његова остаје до века.” 10. А Онај који даје семе сејачу и хлеб за јело, даће и умножиће семе ваше, и даће да узрасту плодови праведности ваше; 11. богатећи се у свему за сваку простодушност која кроз нас приноси захвалност Богу;

Јеванђеље Лука, зачало 17. (5,1-11)
1. А догоди се када се народ слеже к њему да слуша реч Божију и он стајаше крај Генисаретског језера, 2. и виде две лађе где стоје украј језера, а рибари беху изишли из њих и испираху мреже. 3. И уђе у једну лађу, која беше Симонова, и замоли га да одмакне мало од обале; и седе и учаше народ из лађе. 4. А кад преста говорити, рече Симону: „Хајде на дубину и баците мреже своје за лов.” 5. И одговарајући Симон рече му: „Учитељу, сву ноћ смо се трудили, и ништа не ухватисмо; али на твоју реч бацићу мрежу.” 6. И учинивши то уловише велико мноштво риба, те им се мрежа поче цепати. 7. И дадоше знак друштву које беше на другој лађи да дођу да им помогну; и дођоше, и напунише обе лађе тако да се оне потапаху. 8. А кад виде Симон Петар, припаде коленима Исусовим говорећи: „Изађи од мене, Господе, јер сам човек грешан. 9. Јер запрепашћење обузе њега и све који беху с њим због лова рибе што ухватише, 10. а тако исто и Јакова и Јована, синове Зеведејеве, који беху другови Симонови. И рече Исус Симону: „Не бој се, од сада ћеш људе ловити.” 11. И извукавши обе лађе на земљу оставише све, и отидоше за њим.