Посланица Светог Апостола Павла Римљанима, зачало 97 (8,14-21)
14. Јер које води Дух Божији они су синови Божији. 15. Јер не примисте духа ропства, да се опет бојите; него примисте Духа усиновљења, којим вичемо: „Ава, Оче!” 16. Овај Дух сведочи нашему духу да смо деца Божија. 17. А кад смо деца, и наследници смо: наследници, дакле, Божији а сунаследници Христови; пошто с њим страдамо да се с њим и прославимо. 18. Јер мислим да страдања садашњега времена нису ништа према слави која ће нам се открити. 19. Јер жарким ишчекивањем творевина очекује да се јаве синови Божији. 20. Јер се твар покори таштини, не од своје воље, него због онога који је покори, са надом 21. Да ће се и сама твар ослободити од робовања пропадљивости на слободу славе деце Божије.
Прва Посланица Светог Апостола Павла Солуњанима, зачало 270 (4,13-17)
13. Нећемо пак, браћо, да вам буде непознато шта је са онима који су уснули, да не бисте туговали као они који немају наде. 14. Јер ако верујемо да Исус умре и васкрсе, тако ће и Бог оне који су уснули у Исусу довести с Њим. 15. Јер вам ово казујемо речју Господњом да ми који будемо живи о доласку Господњем, нећемо претећи оне који су уснули. 16. Јер ће сам Господ са заповешћу, гласом арханђела и са трубом Божијом, сићи с неба, и прво ће мртви у Христу васкрснути; 17. а потом ми живи који останемо бићемо заједно с њима узнесени на облацима у сретање Господу у ваздуху, и тако ћемо свагда с Господом бити.
Јеванђеље Матеј, зачало 30. (9,9-13)
9. И одлазећи Исус оданде виде човека где седи на царини, по имену Матеја, и рече му: „Хајде за мном.” И уставши отиде за њим. 10. И кад јеђаше у кући, гле, многи цариници и грешници дођоше и јеђаху са Исусом и са ученицима његовим. 11. И видевши то, фарисеји рекоше ученицима његовим: „Зашто са цариницима и грешницима учитељ ваш једе и пије?” 12. А Исус чувши рече им: „Не требају здрави лекара него болесни.” 13. Него идите и научите се шта значи: „Милост хоћу, а не жртвоприношење.” Јер нисам дошао да зовем праведнике но грешнике на покајање.
