МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица 14. по Духовима
Четвртак 14. по Духовима
10.09.1830
Божић следећи
Васкрс следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Септембар 1830.
1   Среда
2   Четвртак
3   Петак
4   Субота
5   Недеља
6   Понедељак
7   Уторак
8   Среда
9   Четвртак
10  ▶ Петак
11   Субота
12   Недеља
13   Понедељак
14   Уторак
15   Среда
16   Четвртак
17   Петак
18   Субота
19   Недеља
20   Понедељак
21   Уторак
22   Среда
23   Четвртак
24   Петак
25   Субота
26   Недеља
27   Понедељак
28   Уторак
29   Среда
30   Четвртак

Посланица Светог Апостола Павла Галатима, зачало 198 (1,1-10; 20-24; 2,1-5)
1. Павле, апостол не од људи ни преко човека, него кроз Исуса Христа и Бога Оца који га васкрсе из мртвих, 2. и сва браћа која су са мном. Црквама Галатије: 3. Благодат вам и мир од Бога Оца и Господа нашега Исуса Христа. 4. Који даде себе за грехе наше да избави нас од садашњега века злога, по вољи Бога и Оца нашега, 5. коме слава у векове векова. Амин. 6. Чудим се да се од Онога који вас позва благодаћу Христовом, тако брзо одвраћате на друго јеванђеље, 7. које није друго, само што вас неки збуњују и хоће да изврћу јеванђеље Христово. 8. Али ако вам и ми или анђео с неба проповеда јеванђеље друкчије него што вам проповедасмо, анатема да буде! 9. Као што смо већ рекли, и сада опет велим: ако вам неко проповеда јеванђеље друкчије него што примисте, анатема да буде! 10. Зар ја сад настојим да људе придобијем или Бога? Или тражим људима да угађам? Јер кад бих још људима угађао, не бих био слуга Христов. 20. А што вам пишем, ево Бог ми је сведок да не лажем. 21. Потом дођох у пределе Сирије и Киликије. 22. А бејах лично непознат Христовим Црквама Јудеје, 23. него само бејаху чули да онај који нас је некада гонио сада проповеда веру коју је некада рушио, 24. и слављаху Бога због мене. 1. А потом, након четрнаест година, опет изиђох у Јерусалим са Варнавом, узевши са собом и Тита; 2. А изиђох по откривењу, и изложих им јеванђеље које проповедам незнабошцима, посебно пак изложих угледнима, да како не трчим или не трчах узалуд; 3. Али ни Тит, који беше са мном, и беше Јелин, не би приморан да се обреже; 4. и то због придошле лажне браће што се увукоше да уходе слободу нашу, коју имамо у Христу Исусу, да нас заробе; 5. овима се ни за час не дадосмо у покорност, да истина јеванђеља остане код вас.
Јеванђеље Марко, зачало 19. (5,1-20)
1. И дођоше преко мора у земљу Гадаринску. 2. И кад изађе из лађе, одмах га срете из гробова човек с духом нечистим, 3. који борављаше у гробовима и нико га не могаше свезати ни веригама; 4. јер је много пута био свезиван у окове и вериге, па је искидао вериге и окове изломио; и нико га не могаше укротити. 5. И стално ноћ и дан он беше у гробовима и по горама, вичући и бијући себе камењем. 6. А кад виде Исуса издалека, потрча и поклони му се. 7. И повикавши из свег гласа рече: „Шта хоћеш од мене, Исусе Сине Бога Вишњега? Заклињем те Богом, не мучи ме!” 8. Јер му говораше: „Изиђи, душе нечисти, из човека!” 9. И питаше га: „Како ти је име?” И одговори му и рече: „Легион ми је име: јер нас је много.” 10. И молише га много да их не шаље из оног краја. 11. А онде по брегу пасијаше велико крдо свиња. 12. И молише га сви демони говорећи: „Пошаљи нас у свиње да у њих уђемо.” 13. И допусти им Исус одмах. И изишавши духови нечисти уђоше у свиње: и навали крдо с брега у море; а бијаше их око две хиљаде: и утопише се у мору. 14. А свињари побегоше, и јавише у граду и по селима. И изађоше људи да виде шта се догодило. 15. И дођоше Исусу, и видеше бесомучнога у коме је био легион где седи, обучен и присебан; и уплашише се. 16. И испричаше им они што су видели шта се догодило бесомучноме, и о свињама. 17. И почеше га молити да иде из њихових крајева. 18. И кад уђе у лађу, мољаше га онај што је био бесомучан да буде с њим. 19. А Исус му не даде, већ му рече: „Иди кући својој к својима и кажи им шта ти је Господ учинио, и како те помиловао.” 20. И он отиде и поче проповедати у Декапољу шта му учини Исус; и сви се дивљаху.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Преп. Мојсеј Мурин. Етиопљанин родом, и по занимању најпре разбојник и вођ разбојничке дружине, а по том покајник и велики подвижник. Као роб некога господара Мојсеј побегне и уврсти се у разбојнике. Због његове велике телесне снаге и безобзирности разбојници га изберу за свога старешину. Одједном наиђе на њега грижа савести и покајање за недела која беше починио; остави дружину, ступи у неки манастир и преда се потпуној послушности своме духовнику к реду манастирском. Много се користио поукама св. Макарија, Арсенија и Исидора. Доцније се повукао на безмолвије у једну келију, где се сав предао: труду телесном, молитви, бдењу и Богомислију. Мучен демоном блуда он се исповеди духовнику Исидору, и од њега доби савет, да пости што више и не једе до сита. Но кад и то не поможе, он по савету старца, поче ноћу бдити и молити се стојећи; потом уобичаји, да по сву ноћ доноси воду старцима са удаљеног бунара. После шестогодишњег страшног труда, најзад га св. Исидор чудотворно исцели од блудних помисли, маштања и снова, навођених на њ од демона. У старости би рукоположен за свештеника. Основа свој манастир и имаше 75 ученика, и поживе у овом животу 75 година. Провиде своју смрт, и једнога дана рече својим ученицима да беже, јер ће ударити варвари на манастир. Када ученици и њега зваху да бежи, он рече, да он треба да погине од насиља, јер је и сам некад насиља чинио по речи: који се ножа маше, од ножа ће погинути (Мат. 26, 52). Па оста са 6 сабрата; и варвари дођоше и исекоше их. Један од братије скривен у близини гледаше и виде 7 светлих венаца како се спустише на седморицу мученика.

2. Преп. Сава Псковски и Крипецки. Пореклом Србин. Подвизавао се најпре у Псковском ман. св. Богородице, и био игуман у том манастиру. Но слављаху га, а он бегаше од славе човечје, и удаљи се на обалу језера Крипец, где основа нову обитељ у име св. Јована Богослова. Ипак и ту се не може скрити од славе и знаменитости. Посетио га и кнез Јарослав Псковски са женом. Сава не даде жени да уђе у манастир, него је благослови и помоли се Богу за њу ван манастира, и исцели је од неке болести. Упокоји се овај Божји светитељ 1495. год. Мошти његове бише и осташе чудотворне. Од његових прејемника у Крипецу помиње се игуман Доситеј.

3. Сабор свих богоугодника Печерских.

Благо оном ког Бог помилује!
Миловање Божје – радовање,
Радовање у обадва света.
Мојсеј Мурин к’о син заблудели
Покаја се и Богу се врати,
Многим плачем многе грехе плати
Многим постом сам себе исуши,
Црн у лицу, светао у души.
Многим бдењем он укроти страсти,
Демонске се ослободи власти.
Док му душа поста к’о језеро
На планини што у небо гледа.
У ком небо лицем се огледа.
Кад су једном питали Мојсеја
Зар га греси других не жалосте?
Грешни људи зар га се не тичу?
Свети Мојсеј плачно одговара:
– Ко у кући мртваца имаде
Тај не плаче над туђим мртвацем
Него плаче над својим мртвацем. –
Лав у јагње често се претвара,
Такво чудо само Христос ствара.
Мојсеј беше лавом у планини
Па постаде агнец незлобиви.
Нек његовим светим молитвама
Бог дарује спасење и нама.

РАСУЂИВАЊЕ
Прави хришћанин избегава похвалу људску; не само избегава него има истински страх од ње. Св. Сава Псковски оставио је и игуманство, и манастир, и добру братију у манастиру, и побегао у један пуст предео, само да би избегао похвалу од људи. Јер похвала од људи окрада срце наше. Неки благочестив кнез чувши за подвиге св. Мојсеја Мурина пође са својом свитом у пустињу да га види. Јавише Мојсеју, да кнез долази у његов манастир. Мојсеј истрча брзо и пође да бежи и да се скрије гдегод, но изненадно срете се са високим посетиоцима. „Где је келија Авве Мојсеја? упиташе га кнежеве слуге и не слутећи да је то сами Мојсеј. А Мојсеј отвори уста и рече: „Шта ће вам он? то је безуман старац, врло лажљив и сав нечист животом.“ Чувши ово посетиоци се зачудише и мимопрођоше. Када стигоше пред келију Мојсејеву, упиташе за старца, а монаси рекоше да није ту. Тада они испричаше, шта им је неки монах на путу рекао о Мојсеју. Монаси се ожалостише, па упиташе: „Какав изгледа тај старац који вам је говорио хулне речи на светога мужа?“ А кад они рекоше, да беше врло црн у лицу, висок и у бедној хаљини, монаси ускликнуше у глас: „Па то је заиста Авва Мојсеј!“ Овим случајем кнез се много духовно користи и врати се дома радостан.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам племенитост Давидову (II Сам. 1), и то:
1. како весник стиже и јави Давиду о погибији Саула и Јонатана, мислећи добиће награду за то;
2. како се Давид горко ожалости и нарицаше за Саулом који њему ништа није желео до смрт.

БЕСЕДА
о изгледу Месије

И видјесмо га и не имаше
изгледа ни красоте. (Иса. 53, 2)

Ово пророк говори за Христа Господа као човека. Не имаше изгледа ни красоте! Зар Он који је дао изглед свакој твари, и који је створио красне ангеле небеске и сву красоту васељење, да немаше изгледа и красоте? Не треба ово да вас смућује, браћо. Он се могао јавити онакав какав је хтео. Но Он није хтео да се јави у ангелској красоти, као што се није хтео јавити у царској сили и у богаташкој раскоши. Ко иде у кућу жалости не облачи се у најлепше одело; нити се лекар облачи у најбоље своје одело када одлази тешким болесницима. А Господ је дошао у кућу жалости и у болницу. Тело је одело душе. Он се обукао у једно просто одело, да утиче не оделом него силом духа. Ми не знамо тачно, каквог је изгледа Он био. По предању лице му је било црнпурасто а коса кестењаве боје. Кад је цар Авгар послао свога сликара Ананију, да наслика лице Господа, Ананије није могао ни црте повући по платну, јер је, вели се, лице Христово зрачило неком необичном светлошћу. Уосталом, и да се Христос обукао у најлепше тело, какво је само Он себи могао саздати, шта би била та телесна лепота Његова према бесмртној лепоти Божанства Његовог? Највећа лепота земаљска једва је само сенка лепоте небеске. Пророк Данило био је млад и леп човек, но кад је ангел Божји стао пред њега, тада, како он сам вели: не оста снаге у мени, и лице ми се нагрди (Дан. 10, 8). Шта је лице човека од земље према лику бесмртног ангела Божјег? Као тама према светлости. Свакако и пророк гледајући Христа Цара Бесмртнога у телу човечјем, и сравњујући лик Његов земаљски са ликом Његовим бесмртним, морао је узвикнути: не имаше изгледа ни красоте.

О Господе благи и преблаги, који се ради нас обуче у худу телесну одећу нашу, да нам послужиш и да нас не устрашиш, Теби слава и хвала, Теби слава и хвала. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024