Читања за сваки дан у години

Божић следећи
Васкрс следећи

▶ Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

	Јул 1828.
1	Уторак
2	Среда
3	▶ Четвртак
4	Петак
5	Субота
6	Недеља
7	Понедељак
8	Уторак
9	Среда
10	Четвртак
11	Петак
12	Субота
13	Недеља
14	Понедељак
15	Уторак
16	Среда
17	Четвртак
18	Петак
19	Субота
20	Недеља
21	Понедељак
22	Уторак
23	Среда
24	Четвртак
25	Петак
26	Субота
27	Недеља
28	Понедељак
29	Уторак
30	Среда
31	Четвртак

Прва Посланица Светог Апостола Павла Коринћанима, зачало 127 (2,9-16; 3,1-8)

9. Него као што је написано: „Што око не виде, и ухо не чу, и у срце човеку не дође, оно припреми Бог онима који га љубе.” 10. А нама Бог откри Духом својим; јер Дух све испитује, и дубине Божије. 11. Јер ко од људи зна шта је у човеку осим духа човекова који је у њему? Тако и шта је у Богу нико не зна осим Духа Божијег. 12. А ми не примисмо духа овога света, него Духа који је од Бога, да знамо што нам је даровано од Бога; 13. Што и говоримо, не речима наученим од људске мудрости, него наученим од Духа Светог; духовно духовним доказујући. 14. А телесни човек не прима што је од Духа Божијег, јер му је лудост, и не може да разуме, јер се то испитује духовно. 15. Духован пак све испитује, а њега самог нико не испитује. 16. Јер ко познаде ум Господњи да би га поучио? А ми имамо ум Христов. 1. И ја, браћо, не могох вам говорити као духовним него као телесним, као малој деци у Христу. 2. Млеком вас напојих а не јелом, јер још не могосте. Али ни сад још не можете, 3. пошто сте још телесни. Јер све док је међу вама завист и неслога и раздори, зар нисте телесни и зар се не владате по човеку? 4. Јер кад неко говори: Ја сам Павлов, а други ја сам Аполов, зар нисте телесни? 5. Ко је, дакле, Павле, а ко Аполос, до служитељи кроз које поверовасте, и то како Господ свакоме даде? 6. Ја посадих, Аполос зали, али Бог учини да узрасте. 7. Тако нити је што онај који сади, ни онај који залива, него Бог који чини да расте. 8. А онај који сади и онај који залива једно су, и сваки ће примити своју плату према свом труду.

Јеванђеље Матеј, зачало 53. (13,31-36)
31. Другу причу каза им говорећи: „Царство небеско је као зрно горушично које узме човек и посеје на њиви својој. 32. Оно је, истина, најмање од свих семена, али кад узрасте, веће је од свега поврћа, и буде дрво да птице небеске долазе и настањују се на гранама његовим.” 33. Другу причу каза им: „Царство небеско је као квасац који узме жена и метне у три копање брашна док све не ускисне.” 34. Све ово у причама говори Исус људима, и без прича ништа им не говораше. 35. Да се испуни што је речено преко пророка који говори: „Отворићу у причама уста своја, исказаћу сакривено од постања света.” 36. Тада отпусти Исус народ, и дође у кућу. И приступише му ученици његови говорећи: „Протумачи нам причу о кукољу на њиви.”

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години

Царство небеско је слично горушичином зрну и квасцу (Мт.13,31-36). Мало горушичино зрно нараста у велики жбун; квасац прожима све тесто и чини га ускислим. Ту се, са једне стране, даје слика Цркве, која се на почетку састојала само од апостола и неколико других лица, да би, затим, разрасла и прожела читаво човечанство. Са друге стране, ту се даје слика духовног живота сваког човека. Прво његово зрно је намера и решење на богоугађање ради спасења, вером у Господа Спаситеља. Ма колико да је јака, та решеност личи на малу тачку. У почетку она обухвата само свест и самоделатност. Из тога се, затим, развија сва делатност духовног живота. Сама у себи она се размножава, јача у покретима и снази, а душу почиње да прожима у свим њеним моћима: у уму, вољи и осећањима. Она их испуњава собом и духом својим чини их нараслим. Она прожима и сав састав људске природе – и тело и душу и дух, у коме се и зачиње.

Повратак на Свето писмо

Охридски пролог