Читање из Светог Писма
Седмица 11. по Духовима.
Преображење Господње
19.08.1827
Вечерња
Друга књига Мојсијевa (24,12-18) 12. И рече Господ Мојсију: попни се к мени на гору, и остани овдје, и даћу ти плоче од камена, закон и заповијести, које сам написао, да их учиш. 13. Тада уста Мојсије с Исусом, који га служаше, и изађе Мојсије на гору Божију. 14. А старјешинама рече: сједите ту док се вратимо к вама; а ето Арон и Ор с вама; ко би имао што, нека иде к њима. 15. И отиде Мојсије на гору, а облак покри гору. 16. И бјеше слава Господња на гори Синајској, и облак је покриваше шест дана; а у седми дан викну Мојсија испред облака. 17. И слава Господња бјеше по виђењу као огањ који сажиже на врх горе пред синовима Израиљевим. 18. И Мојсије уђе усред облака, и попе се на гору; и оста Мојсије на гори четрдесет дана и четрдесет ноћи.
Друга књига Мојсијевa (33,11-23; 34,4-6; 8) 11. И Господ говораше с Мојсијем лицем к лицу као што говори човјек с пријатељем својим. Потом се враћаше Мојсије у око, а слуга његов Исус син Навин, момак, не излажаше из шатора. 12. И рече Мојсије Господу: гледај, ти ми кажеш: води тај народ. А нијеси ми казао кога ћеш послати са мном, а рекао си: знам те по имену и нашао си милост преда мном. 13. Ако сам дакле нашао милост пред тобом, покажи ми пут свој, да те познам и нађем милост пред тобом; и види да је овај народ твој народ. 14. И рече Господ: моје ће лице ићи напријед, и даћу ти одмор. 15. А Мојсије му рече: ако неће ићи напријед лице твоје, немој нас кретати одавде. 16. Јер по чему ће се познати да смо нашли милост пред тобом, ја и народ твој? зар не по томе што ти идеш с нама? тако ћемо се разликовати ја и народ твој од свакога народа на земљи. 17. А Господ рече Мојсију: учинићу и то што си казао, јер си нашао милост преда мном и знам те по имену. 18. Опет рече Мојсије: молим те, покажи ми славу своју. 19. А Господ му рече: учинићу да прође све добро моје испред тебе, и повикаћу по имену: Господ пред тобом. Смиловаћу се коме се смилујем, и пожалићу кога пожалим. 20. И рече: али нећеш моћи видјети лица мојега, јер не може човјек мене видјети и остати жив. 21. И рече Господ: ево мјесто код мене, па стани на стијену. 22. И кад стане пролазити слава моја, метнућу те у расјелину камену, и заклонићу те руком својом док не прођем. 23. Потом ћу дигнути руку своју, и видјећеш ме с леђа, а лице се моје не може видјети.
4. И истеса Мојсије двије плоче од камена као што су биле прве, и уставши рано изађе на гору Синајску, као што му заповједи Господ, и узе у руку своју двије плоче камене. 5. А Господ сиђе у облаку, и стаде ондје с њим, и повика по имену: Господ. 6. Јер пролазећи Господ испред њега викаше: Господ, Господ, Бог милостив, жалостив, спор на гњев и обилан милосрђем и истином.
8. А Мојсије брже сави главу до земље и поклони се,
Прва књига о царевима (19,3-9. 11-13. 15-16) 3. А он видећи то уста и отиде душе своје ради, и дође у Вирсавеју Јудину, и онде остави момка свога. 4. А сам отиде у пустињу дан хода; и дошав седе под смреку, и зажеље да умре, и рече: „Доста је већ, Господе, прими душу моју, јер нисам бољи од отаца својих.” 5. Потом леже и заспа под смреком. А гле, анђео такну га и рече му: „Устани, једи.” 6. А он погледа, и гле, чело главе му хлеб на угљену печен и крчаг воде. И једе и напи се, па леже опет. 7. А анђео Господњи дође опет другом, и такну га говорећи: „Устани, једи, јер ти је пут далек.” 8. А он уставши једе и напи се; потом окрепив се оним јелом иде четрдесет дана и четрдесет ноћи докле дође на гору Божију Хорив. 9. А онде уђе у једну пећину и заноћи у њој; и гле, реч Господња дође му говорећи: Шта ћеш ти ту, Илија?”
Јутрења
Свето Јеванђеље од Луке, зачало 45 (9,28-36) 28. А око осам дана после ових речи, узе он Петра и Јована и Јакова и попе се на гору да се помоли Богу. 29. И док се мољаше постаде изглед лица његовог другачији, и одело његово бело и блистајуће. 30. И гле, два човека говораху с њим, а то беху Мојсеј и Илија, 31. који се показаше у слави, и говораху о исходу његовом који је имао да се испуни у Јерусалиму. 32. А Петар и они с њим беху савладани сном; али пробудивши се видеше славу његову и два човека што стајаху с њим. 33. И кад се одвајаху они од њега, рече Петар Исусу: „Учитељу, добро нам је овде бити; да саградимо три сенице: једну теби, и једну Мојсеју, и једну Илији”, - не знајући шта говори. 34. А док он то говораше настаде облак и заклони их, и уплашише се када зађоше у облак. 35. И чу се из облака глас који говораше: „Ово је Син мој љубљени, њега слушајте.” 36. И када се чу глас, нађе се Исус сам. И они заћуташе и ником не објавише у оне дане ништа од онога што су видели.
Литургија
Друга Саборна Посланица Светог Апостола Петра, зачало 65 (1,10-19) 10. Зато, браћо, постарајте се још већма да своје призвање и избор утврдите, јер чинећи ово нећете погрешити никад; 11. јер ће вам се тако изобилно дати улазак у вечно Царство Господа и Спаса нашег Исуса Христа. 12. Зато нећу престајати да вам о томе стално напомињем, иако знате и утврђени сте у овој истини; 13. јер мислим да је право, док сам у овом телу да вас опомињањем будим, 14. знајући да ћу ускоро оставити тело своје, као што ми и објави Господ наш Исус Христос. 15. А трудићу се да се после мога одласка ви свагда сећате овога. 16. Јер вам не објависмо силу и долазак Господа нашега Исуса Христа следујући измишљеним бајкама, него смо сами били очевидци величанства његова. 17. Јер он прими од Бога Оца част и славу када му дође овај глас од величанствене славе: „Ово је Син мој љубљени, који је по мојој вољи.” 18. И овај глас чусмо ми како сиђе с неба, док бесмо с Њим на гори светој. 19. И имамо најпоузданију пророчку реч, и добро чините што пазите на њу као на светилник који светли у тамном месту, докле Дан не осване и Даница се не роди у срцима вашим.
Свето Јеванђеље од Матеја, зачало 70 (17,1-9) 1. И после шест дана узе Исус Петра и Јакова и Јована, брата његова, и изведе их на гору високу саме. 2. И преобрази се пред њима, и засија се лице његово као сунце, а хаљине његове постадоше беле као светлост. 3. И гле, јавише им се Мојсеј и Илија који с њим говораху. 4. А Петар одговарајући рече Исусу: „Господе, добро нам је овдје бити; ако хоћеш да начинимо овдје три сенице: теби једну, и Мојсеју једну, и једну Илији.” 5. Док он још говораше, гле, облак сјајан заклони их, и гле, глас из облака који говори: „Ово је Син мој љубљени, који је по мојој вољи; њега слушајте.” 6. И чувши ученици падоше ничице и уплашише се веома. 7. И приступивши Исус дохвати их се и рече: „Устаните и не бојте се.” 8. А они, подигнувши очи своје, никога не видеше до Исуса сама. 9. И када силажаху са горе, заповеди им Исус говорећи: „Ником не казујте што сте видели док Син Човечији из мртвих не васкрсне.”
© Микро књига 1984-2024
