Читања за сваки дан у години

Божић следећи
Васкрс следећи

▶ Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

	Јул 1825.
1	Петак
2	Субота
3	Недеља
4	Понедељак
5	Уторак
6	Среда
7	▶ Четвртак
8	Петак
9	Субота
10	Недеља
11	Понедељак
12	Уторак
13	Среда
14	Четвртак
15	Петак
16	Субота
17	Недеља
18	Понедељак
19	Уторак
20	Среда
21	Четвртак
22	Петак
23	Субота
24	Недеља
25	Понедељак
26	Уторак
27	Среда
28	Четвртак
29	Петак
30	Субота
31	Недеља

Вечерња

Прва књига Мојсијева (17,15-17; 19; 18,11-14; 21,1-2; 4-8)

15. И још рече Бог Авраму: а Сару жену своју не зови је више Сара него нека јој буде име Саара. 16. И ја ћу је благословити, и даћу ти сина од ње; благословићу је , и биће мати многим народима, и цареви народима изаћи ће од ње. 17. Тада паде Аврам ничице и насмија се говорећи у срцу свом: „Е да ће се човеку од сто година родити син? И Сари? Е да ће жена од деведесет година родити?”

19. И рече Бог: „Заиста Сара жена твоја родиће ти сина, и надћеш му име Исак; и поставићу завет свој с њим да буде завет вечан семену његовом након њега.

11. А Аврам и Сара бијаху стари и временити, и у Саре бјеше престало што бива у жена. 12. Зато се насмија Сара у себи говорећи: пошто сам остарјела, сад ли ће ми доћи радост? а и господар ми је стар. 13. Тада рече Господ Авраму: што се смије Сара говорећи: истина ли је да ћу родити кад сам остарјела? 14. Има ли што тешко Господу? До године у ово доба опет ћу доћи к теби, а Сара ће имати сина.

1. И Господ походи Сару, као што бјеше рекао, и учини Господ Сари као што бјеше казао. 2. Јер затрудње и роди Сара Авраму сина у старости његовој у исто вријеме кад каза Господ.

4. И обреза Аврам сина својега Исака кад би од осам дана, као што му заповједи Бог. 5. А Авраму бјеше сто година кад му се роди син Исак. 6. А Сара рече: Бог ми учини смијех; ко год чује, смијаће ми се. 7. И рече: ко би рекао Авраму да ће Сара дојити дјецу? ипак му родих сина у старости његовој. 8. А кад дијете дорасте да се одбије од сисе, учини Аврам велику гозбу онај дан кад одбише Исака од сисе.

Књига о судијама (13,2-8; 13-14; 17-18; 21)

2. А бијаше један човјек од Сараје од племена синова Дановијех, по имену Маноје, и жена му бјеше нероткиња, и не рађаше. 3. Тој жени јави се анђео Господњи и рече јој: гле, ти си сад нероткиња, и нијеси рађала; али ћеш затрудњети и родићеш сина. 4. Него сада чувај се да не пијеш вина ни силовита пића, и да не једеш ништа нечисто. 5. Јер гле, затрудњећеш, и родићеш сина, и бритва да не пријеђе по његовој глави, јер ће дијете бити назиреј Божји од утробе материне, и он ће почети избављати Израиља из руку Филистејских. 6. И жена дође и рече мужу својему говорећи: човјек Божји дође к мени, и лице му бијаше као лице анђела Божијега, врло страшно; али га не запитах одакле је, нити ми он каза својега имена. 7. Него ми рече: гле, ти ћеш затрудњети, и родићеш сина; зато сада не пиј вина ни силовита пића и не једи ништа нечисто; јер ће дијете бити назиреј Божји од утробе материне па до смрти. 8. Тада се Маноје помоли Господу и рече: о Господе! нека опет дође к нама човјек Божји, којега си слао, да нас научи шта ћемо чинити са дјететом, кад се роди.

13. А анђео Господњи рече Маноју: жена нека се чува од свега што сам јој казао. 14. Нека не једе ништа што долази с винове лозе, и вина ни силовита пића нека не пије, и ништа нечисто нека не једе. Што сам јој заповједио све нека држи.

17. Опет рече Маноје анђелу Господњему: како ти је име? да ти захвалимо кад се збуде што си рекао. 18. А анђео Господњи одговори му: што питаш за име моје? Чудно је.

21. И анђео се Господњи не јави више Маноју ни жени његовој. Тада Маноје разумје да је анђео Господњи.

Књига пророка Исаије (40,1-3; 9; 41,17-18; 45,8; 48,20-21; 54,1)

1. Тешите, тешите народ мој, говори Бог ваш. 2. Говорите Јерусалиму љубазно, и јављајте му да се навршио рок његов, да му се безакоње опростило, јер је примио из руке Господње двојином за све грехе своје. 3. Глас је некога који виче: „Приправите у пустињи пут Господњи, поравните у пустоши стазу Богу нашем.”

9. Изађи на високу гору, Сионе, који јављаш добре гласе; подигни силно глас свој, Јерусалиме, који јављаш добре гласе; подигни, не бој се. Кажи градовима Јудинем: ево Бога вашега.

17. Сиромахе и убоге, који траже воде а ње нема,којима се језик осушио од жеђи, њих ћу услишити ја Господ, ја Бог Израиљев нећу их оставити. 18. Отворићу реке на висовима, и изворе усред долина, пустињу ћу обратити у језеро водено, и суву земљу у изворе водене.

8. Росите, небеса, озго, и облаци нека капљу правдом, нека се отвори земља и нека роди спасењем и заједно нека узрасте правда; ја Господ створих то.

20. Изађите из Вавилона, бежите од Халдејаца; гласно певајући објављујте, казујте, разглашујте до крајева земаљских; реците: “Избави Господ слугу свог Јакова”. 21. Неће ожедњети кад их поведе преко пустиње; воду из стене точиће им, јер ће расцепити камен и потећи ће вода.

1. Весели се, нероткињо која не рађаш, запјевај и покликни ти, која не трпиш мука од порођаја, јер пуста има више дјеце него ли она која има мужа, вели Господ.

Јутрења

Свето Јеванђеље од Луке, зачало 3, 4 (1,5-25; 57-68; 76; 80)

5. У време Ирода, цара јудејскога, беше неки свештеник од реда Авијина, по имену Захарија, и жена његова од кћери Аронових, по имену Јелисавета. 6. А беху обоје праведни пред Богом, и живљаху по свима заповестима и уредбама Господњим беспрекорно. 7. И немаху деце, јер Јелисавета беше нероткиња, и беху обоје већ поодмаклих година. 8. И догоди се, кад он служаше по своме реду пред Богом, 9. Да по обичају свештенства паде му у део да уђе у храм Господњи и кади. 10. И све мноштво народа мољаше се напољу за време кађења. 11. А њему се јави анђео Господњи ставши са десне стране кадионог жртвеника. 12. И збуни се Захарија видевши га и спопаде га страх. 13. А анђео му рече: „Не боје се, Захарија, јер је услишена молитва твоја; и жена твоја Јелисавета родиће ти сина, и наденућеш му име Јован. 14. И биће ти радост и весеље, и многи ће се обрадовати рођењу његову. 15. Јер ће бити велик пред Господом, и неће пити вина и сикера; и испуниће се Духа Светога још у утроби матере своје; 16. И многе ће синове Израиљеве обратити Господу Богу њиховоме; 17. И он ће напред ићи пред њим у духу и сили Илијиној да обрати срца отаца ка деци, и непокорне ка мудрости праведника, и да приправи Господу народ спреман.” 18. И рече Захарија анђелу: „По чему ћу ја то познати? Јер ја сам стар и жена је моја у годинама.” 19. И одговарајући анђео рече му: „Ја сам Гаврило који стојим пред Богом, и послан сам да ти говорим и да ти ово благовестим. 20. И ево, бићеш нем и нећеш моћи говорити до онога дана док се то не збуде, зато што ниси веровао мојим речима које ће се испунити у своје време.” 21. И народ чекаше Захарију, и чуђаху се што се забави у храму. 22. А изишавши не могаше да им говори; и разумјеше да је имао виђење у храму; и он им даваше знакове, и оста нем. 23. И када се навршише дани службе његове, отиде дому свом. 24. А после оних дана затрудне Јелисавета жена његова, и кријаше се пет месеци говорећи: 25. „Тако ми је учинио Господ у дане ове у које погледа на ме да ме избави од срамоте међу људима.”

57. А Јелисавети дође време да роди, и роди сина. 58. И чуше њени суседи и родбина да је Господ показао велику милост своју на њој, и радоваху се с њом. 59. И у осми дан дођоше да обрежу дете, и даваху му име оца његова - Захарија. 60. И одговарајући мати његова рече: „Не, него да се зове Јован.” 61. И рекоше јој: „Никога нема у родбини твојој да се зове тим именом.” 62. И знацима питаху оца његова како би он хтио да га назову. 63. И заискавши дашчицу написа говорећи: „Јован му је име.” И зачудише се сви. 64. И одмах му се отворише уста његова и језик његов, и говораше благосиљајући Бога. 65. И уђе страх у све суседе њихове; и по свој горској Јудеји разгласи се сав овај догађај 66. И сви који чуше ставише у срце своје говорећи: „Шта ли ће бити ово дете?” И рука Господња беше с њим. 67. А Захарија отац његов испуни се Духа Светога и пророкова говорећи: 68. „Благословен Господ Бог Израиљев што походи и избави народ свој.

76. И ти, дете, зваћеш се пророк Вишњега; јер ћеш ићи напред пред лицем Господњим да му приправиш пут;

80. А дете растијаше и јачаше духом и беше у пустињи до дана док се не показа Израиљу.

Литургија

Посланица Светог Апостола Павла Римљанима, зачало 111, 112 (13,1-14; 14,1-4)

1. Свака душа да се покорава властима које владају, јер нема власти да није од Бога, а власти што постоје од Бога су установљене. 2. Зато ко се противи власти, противи се уредби Божијој а који се противе примиће осуду на себе. 3. Јер старешине нису страх за добра дела него за зла. Хоћеш ли пак да се не бојиш власти? Чини добро и имаћеш похвалу од ње, 4. јер је слуга Божији теби за добро. Ако ли зло чиниш бој се, јер не носи мача узалуд, јер је Божији слуга осветник, да излије гнев на онога који зло чини. 5. Зато је потребно покоравати се не само због гнева, него и због савести 6. Јер због тога и порезе плаћате, јер су службеници божији који се тиме стално баве. 7. Подајте, дакле, свакоме што сте дужни: коме порезу — порезу, коме царину — царину, коме страх — страх, коме част — част. 8. Не будите никоме ништа дужни осим да љубите један другога; јер који љуби другога испунио је закон. 9. Јер оно: Не чини прељубу, не убиј, не укради, не сведочи лажно, не пожели, и било која друга заповест, испуњава се у овој речи: „Љуби ближњега свога као себе самога.” 10. Љубав не чини зла ближњему; љубав је, дакле, пуноћа закона. 11. И ово тим пре што знате време, да је већ час да устанемо од сна, јер нам је сада спасење ближе него кад поверовасмо. 12. Ноћ поодмаче, а дан се приближи. Одбацимо, дакле, дела таме и обуцимо се у оружје светлости. 13. Да ходимо поштено као по дану: не у пировању и пијанству, не у разврату и бестидности, не у свађи и зависти. 14. Него се обуците у Господа Исуса Христа; и старање за тело не претварајте у похоте.

1. А слабога у вери примајте, без расправљања о мишљењима. 2. Јер један верује да сме све јести, а који је слаб једе зеље. 3. Који једе нека не презире онога који не једе; и који не једе нека не осуђује онога који једе, јер га Бог прими. 4. Ко си ти што осуђујеш туђега слугу? Свом господару он стоји или пада. Али ће стајати, јер је Бог моћан да га усправи.

Свето Јеванђеље од Луке, зачало 3, 4 (1,5-25; 57-68; 76; 80)

Охридски пролог

1. Рођење светог Јована Претече и Крститеља Господњег. На шест месеци пре свога јављања у Назарету Пресветој Деви Марији велики Гаврил, архангел Божји, јавио се првосвештенику Захарију у храму Јерусалимском. Пре него што је објавио чудесно зачеће безмужне девице, архангел је објавио чудесно зачеће бездетне старице. Захарије не поверова одмах речима весника Божјег, и зато му се језик веза немилом, и остаде нем све до осмог дана по рођењу Јовановом. У тај дан скупише се сродници Захаријини и Јелисаветини ради обрезања младенца и ради надевања имена. Па када упиташе оца, какво би име он желео дати сину, он, будући нем, написа, на дашчици: Јован. И у том часу одреши му се језик, и он поче говорити. Дом Захаријин беше на висинама између Витлејема и Хеврона. По целом Израиљу беше се разнео глас о појави ангела Божјег Захарији, о немилу овога и о одрешењу језика његовог у часу када написа име Јован. Глас о томе беше дошао и до Ирода. Зато Ирод, када посла да се покољу деца по Витлејему, упути људе у брдско обиталиште породице Захаријине, да убију и Јована. Но Јелисавета благовремено сакрије дете. Разјарен због овога цар Ирод посла џелате у храм Захарији (јер се деси да Захарији опет беше чреда служења у храму Јерусалимском) да га убију. Између притвора и храма Захарија би убијен, а крв његова се усири и скамени на плочама, и оста тако као сталан сведок против Ирода. Јелисавета се сакрије са дететом у неку пештеру, где ускоро она премине. Младенац Јован оста у пустињи сам на старању Бога и ангела Божјих (в. 7. јануар ; 24. фебруар ; 25. мај; 29. август и 23. септембар).

2. Свети Никита, епископ ремесијански. Друг и врсник светог Павлина Нолског (в. 23. јануар). Изгледа да је био Словен, и као такав да је проповедао Јеванђеље међу Словенима у области нишко-пиротској. Какву је промену учинио свети Никита међу Словенима, најбоље показује песма, коју је свети Павлин спевао Никити: „Каква промена! И како срећна! Дотле непроходне и крваве горе скривају сада разбојнике, обраћене у монахе, питомце мира. Где беху обичаји зверова, тамо је сад лик ангела. Праведник се скрива у пећини, где је раније становао злотвор“. Столица светог Никите био је град Ремесијан, под којим неки разумеју Пирот. Поред своје мисионарске службе свети Никита је написао и неколико књига, као шест књига о вери, књигу о палој девојци(која је многе побудила на покајање). Упокојио се свети Никита у V веку.

3. Свети мученуци Орентије, Фарнакије, Ерос, Фирмос, Фирмин, Кириак и Лонгин. Рођена браћа. Беху римски војници у време цара Максимијана. Када Римљани ратоваху против Скита за Дунавом, свети Орентије изађе на мегдан скитском голијату Мароту и уби га. Због тога сва римска војска приношаше жртве боговима, али Орентије са браћом изјави, да су они хришћани и да не могу приносити жртве глувим и немим идолима. Без обзира на њихове војничке заслуге, беху осуђени на прогонство у Каспијске пределе, но успут свих 7, један за другим, од глади и мука скончаше свој живот и преселише се у Царство Христово.

Чудом Божјим Јован у свет дође,
Ка ‘но Исак Сарин и Аврамов,
Чудом Божјим оста у животу
Од крвава ножа Иродова
Нож промаши младенца Јована,
Нe промаши оца Јованова:
Чудом Божјим Јован у пустињи
Одржи се тридесет година,
Слуги божјем – ангели пастири,
Сиротану – ангели чувари!
Расте Јован – јагње умиљато,
Да Јагњету Божијем послужи,
Да дан бео пре сунца објави,
Непознатог позна и прослави.
Завршетак великих пророка
И почетак Божјих апостола.
Ко Илија c Богом разговара
Ко апостол и љуби и кара,
Син чудесан првосвештеника,
Брат првенац Божјих мученика.

РАСУЂИВАЊЕ
Једна од разлика између красноречиве философије јелинске и вере хришћанске јесте у томе, што се философија јелинска да сва јасно речима изложити и читањем појмити, док вера хришћанска нити се да сва јасно речима изложити нити пак, још мање, само читањем појмити. При излагању вере хришћанске неопходан је и пример излагача, a при поимању и усвајању потребно је сем читања и вежбање читача. Кад је патријарх Фотије прочитао речи Марка Подвижника o Духовном Животу, он је приметио извесну нејасност код писца, за коју он мудро каже, да „не происходи од тамноће излагања него од тога што истине, ту излагане, боље се схватају посредством вежбања (него посредством речи), и не могу бити објашњене само речима… И ово“, додаје велики патријарх, „није случај само код ових беседа нити само код овог јединог мужа, него код свију који су се трудили изложити подвижничке законе, страсти и упутства, која се боље разумеју из самог делања (вежбања).“

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам чудесно распознавање старца Симеона Богопримца (Лк. 2, 27) и то:
1. како овај свети старац познаде духом нејачка Младенца као Господа и Месију, док заслепљени књижевници и свештеници не познаше Га ни онда када Он учини безбројна чудеса и објави нечувену мудрост,
2. како и моја душа, ако је заматорила у гресима, не може познати Господа.

БЕСЕДА
против злурадости

Кад падне непријатељ твој, немој се радовати, и кад пропадне, нека не игра срце твоје. (Приче Сол. 24, 17)

Човек је, немој се радовати паду његовом. Брат ти је, нека ти не игра срце, кад пропадне. Бог га је створио за живот, и Бог се не радује пропасти његовој. Не радуј се ни ти ономе што Бога жалости. Кад човек пропада, Бог губи; зар да се ти радујеш губитку Створитеља свога, Родитеља свога? Зар кад ангели плачу, ти да се веселиш?
Кад непријатељ твој падне, моли се Богу за њега, да га Бог спасе, и благодари Богу што ти ниси тако пао. Од истог сте материјала и ти и он, као два лонца из руку лончаревих. Ако се један лонац разбио, треба ли други да се смеје и радује. Гле, малени каменчић, који је разбио онај лонац, чека само нечију руку да га дигне, па да разбије и овај лонац. Од истог су материјала оба лонца, и малени каменчић може разбити стотину лонаца,
Кад се једна овца изгуби, треба ли да се радује остало стадо? Не, не треба да се радује. Јер гле, пастир оставља стадо и иде забринут да тражи овцу изгубљену. Губитак пастиров губитак је и стада. Зато не радуј се, кад непријатељ твој падне, јер се ни Пастир твој и његов, Господ Исус Христос, не радује паду његовом.
О Господе Исусе Христе, Пастиру Добри, изрини злурадост из срца наших, и место ње усади у срца наша сажаљење и братољубље. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Повратак на Свето писмо