МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица пета – Слепога
Петак седмице пете
26.05.1821
Божић следећи
Васкрс следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Мај 1821.
1   Уторак
2   Среда
3   Четвртак
4   Петак
5   Субота
6   Недеља
7   Понедељак
8   Уторак
9   Среда
10   Четвртак
11   Петак
12   Субота
13   Недеља
14   Понедељак
15   Уторак
16   Среда
17   Четвртак
18   Петак
19   Субота
20   Недеља
21   Понедељак
22   Уторак
23   Среда
24   Четвртак
25   Петак
26  ▶ Субота
27   Недеља
28   Понедељак
29   Уторак
30   Среда
31   Четвртак

Дела светих апостола, зачало 36 (15,5-34)
5. Онда устадоше неки од јереси фарисејске који су поверовали, говорећи да их ваља обрезати и заповедити да држе Закон Мојсејев. 6. А апостоли и презвитери сабраше се да извиде ово мишљење. 7. А после многог разматрања устаде Петар и рече им: „Људи браћо, ви знате да Бог од првих дана изабра међу нама да из мојих уста чују незнабошци реч јеванђеља и да верују. 8. И Бог, који познаје срца, посведочи им давши им Духа Светога као и нама, 9. и не постави никакве разлике између нас и њих, вером очистивши срца њихова. 10. Сада, дакле, зашто кушате Бога, и хоћете да наметнете ученицима јарам на врат, који ни оци наши ни ми не могосмо носити? 11. Него верујемо да ћемо се спасти благодаћу Господа Исуса Христа као и они." 12. Онда умуче све мноштво, и слушаху Варнаву и Павла који казиваху колике знаке и чудеса учини Бог међу незнабошцима преко њих. 13. А кад они заћуташе, одговори Јаков говорећи: „Људи браћо, чујте ме! 14. Симон објасни како се Бог пре побрину да од незнабожаца узме народ за Име своје. 15. И са овим се саглашавају речи Пророка, као што је написано: 16. 'Потом ћу се вратити, и сазидаћу дом Давидов, који је пао, и његове развалине поправићу, и подигнућу га, 17. да потраже остали људи Господа и сви незнабошци на које је призвано име моје, говори Господ који твори све ово; 18. Богу су позната од постања света сва дела његова.' 19. Зато ја сматрам да се не праве тешкоће онима од незнабожаца који се обраћају Богу; 20. него да им се напише да се чувају од нечистота идолских и од блуда и од удављенога и од крви; (и оно што њима није мило другима да не чине). 21. Јер Мојсеј има од давних времена у свим градовима оне који га проповедају, пошто се у синагогама чита сваке суботе." 22. Тада нађоше за добро апостоли и презвитери са свом Црквом да изаберу између себе људе и да пошаљу у Антиохију с Павлом и Варнавом, Јуду званога Варсава и Силу, људе истакнуте међу браћом, 23. и написаше рукама својима ово: „Апостоли и презвитери и браћа поздрављају браћу из незнабожаца која су у Антиохији и Сирији и Киликији. 24. Пошто чусмо да неки изишавши од нас узнемирише вас речима, и смутише душе ваше говорећи да се обрезујете и да држите Закон, што им ми не заповедисмо; 25. зато ми сабрани једнодушно, нађосмо за добро да вам пошаљемо избране људе са нашим драгим Варнавом и Павлом, 26. људима који су предали душе своје за Име Господа нашега Исуса Христа. 27. Посласмо, дакле, Јуду и Силу, да вам и они то исто усмено кажу. 28. Јер угодно би Светоме Духу и нама да никакво бреме више не мећемо на вас осим овога што је неопходно: 29. да се чувате од жртава идолских и од крви и од удављенога и од блуда, (и што нећете да се чини вама не чините другима); од овога ако се чувате, добро ћете чинити. Будите здраво." 30. Они, дакле, које отпремише, дођоше у Антиохију, и сабравши народ предадоше посланицу. 31. А кад прочиташе, обрадоваше се утеси. 32. А Јуда и Сила, који беху и сами пророци, дугом беседом утешише браћу и утврдише. 33. И пошто проведоше онде неко време, отпустише их браћа с миром апостолима. 34. Но Сила нађе за добро да остане онде, а Јуда се сам врати у Јерусалим.
Јеванђеље Јован, 37. зач. (10,17-28)
17. „Зато ме Отац љуби, јер ја живот свој полажем да га опет узмем. 18. Нико га не узима од мене, него га ја сам од себе полажем. Власт имам положити га и власт имам опет узети га. Ову заповест примих од Оца свога.“ 19. Тада опет настаде раздор међу Јудејцима због ових речи. 20. А многи од њих говораху: „У њему је демон, и махнита. Што га слушате?“ 21. Други говораху: „Ово нису речи бесомучника. Зар може демон слепима очи отварати?“ 22. А беше тада Празник обновљења храма у Јерусалиму, и беше зима. 23. И ходаше Исус у храму по трему Соломонову. 24. И Јудејци га опколише и говораху му: „Докле ћеш мучити душе наше? Ако си ти Христос, кажи нам отворено.“ 25. Исус им одговори: „Рекох вам па не верујете. Дела која творим ја у име Оца свог, она сведоче о мени, 26. али ви нe верујете; јер нисте од оваца мојих, као што вам рекох.“ 27. „Овце моје слушају глас мој, и ја њих познајем, и за мном иду. 28. И ја им дајем живот вечни, и никад неће изгинути, и нико их неће отети из руке моје.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Света мученица Гликерија. Кћи некога гувернера Рима. Осиротевши по смрти очевој, настани се Гликерија у Трајанопољу, у Тракији. У време нечестивог цара Антонина би Гликерија изведена да принесе жртву идолу Дијевом. Она нацрта крст на своме челу; па кад је намесник царски упита, где је њена лампада (јер сви ношаху лампаде у рукама), Гликерија показа крст на челу и рече: „Ово је моја лампада“. По њеној молитви гром удари у идола и разби га у комаде. Разгњеви се намесник и нареди те је бише и у тамницу вргоше. И запечати намесник тамнична врата, решен да умори девицу глађу. Но ангел Божји јављаше се Гликерији и даваше јој небесну храну. После извесног времена, када намесник мишљаше да је мученица морала скончати од глади, отвори тамницу и зачуди се, кад је виде здраву, светлу и веселу. Тамничар Лаодикије, видевши то чудо, и сам исповеди Христа Господа, и одмах би посечен. По том Гликерија би бачена у пећ огњену, но оста неповређена од огња. Стојећи усред огња, она хваљаше Господа, спомињући чудо над три отрока у пећи вавилонској. Најзад би бачена пред лавове, и помоливши се Богу, ова света дева предаде душу своју Господу, за кога је јуначки претрпела многе муке. Чесно пострада 177. године. Из њених моштију потекло је целебно миро, којим се лечаху болесници од најтежих болести.

2. Свети мученик Александар. Словен. Осамнаестогодишњи војник у војсци цара Максимилијана. Одрече да, по царевој наредби, ода почаст идолима римским, због чега би дат капетану Тиверијану, да га или усаветује, да се одрекне Христа, или пак да га мучи и погуби. Пошто сви савети беху узалудни, узе га Тиверијан собом и поведе преко Македоније у Цариград, куда и сам мораде по дужности ићи. У сваком месту млади Александар беше љуто мучен; но у сваком месту излажаху преда њ хришћани, молећи га за благослов и храбрећи га у подвигу. За њим следоваше мајка његова Пименија. У току овога путовања, Александру се више пута јављао ангел Божји, блажећи муке његове и храбрећи га. На једном месту, званом Карасура, мученик створи чудо молитвом; наиме, када жеђ досади и њему и војницима, који га праћаху, он изведе извор хладне воде у месту суху. На обали реке Ергине нареди Тиверијан да џелат посече Александра и тело му баци у воду. Када џелат замахну над главом мучениковом, виде светле ангеле Божје унаоколо, и уплаши се, и клону му рука. Упита га Александар, зашто му клону рука, а он рече, да види неке светле младиће около њега. Жељан смрти и сједињења с Господом, Александар се помоли Богу, да одступе ангели, те да се џелат не плаши. И тако џелат сврши свој посао 298. године. Пименија извади тело свога сина и чесно га погребе. Беху многа исцељења на гробу мучениковом. По смрти јави се мученик својој мајци и навести јој њен скори прелазак у други свет.

3. Преподобни Јован, Јевтимије Георгије и Гаврил Иверски. Оснивачи знаменитог Иверског (Грузинског) манастира у Светој Гори. Свети Јован подвизавао се најпре у Атанасијевој лаври, потом основао свој манастир, Ивер. Упокојио се 998. године. Јефтимије и Георгије превели су Свето Писмо на грузијски језик. Јевтимије се упокојио 1028., а Георгије 1066. године. Гаврил се удостојио прихватити икону чудотворне Божје Матере, која је морем дошла у манастир.

– Гликеријо, жртвуј боговима!
Наређује безумни судија,
Ил’ у огњу сагорети мораш.
Гликерија судији се руга:
– Бог је један. „богови“ су беси,
Који но ти памет помућују.
Какве жртве безумни човече?
Жртва једна не би л’ на Голготи,
Жртва страшна, божанска крвава,
Што укиде све крваве жртве?
Једну жртву после он жртве,
Једну жртву Господ од нас тражи:
Чисто срце, олтар молитвени,
Чисте руке, дела милосрђа,
Веру, наду. љубав, благочешће.
Такву жртву трудим се принети
Живом Богу, Створитељу моме:
Бог Пресвети такву хоће жртву,
Нe лешину крваву и мртву.

РАСУЂИВАЊЕ
O сили смрти и крста Христова пише свети Атанасије: „Чија је смрт икада изгонила демоне? И чије су се смрти икада бојали демони тако као смрти Христове? Где се само произноси име Спаситељево, тамо се изгони сваки демон. Ко је у таквој мери укротио у људима душевне страсти, да и блудници живе целомудрено, и човекоубице не служе се више мачем, и бојажљиви постају мужествени? Нe вера ли Христова? Нe крсно ли знамење? И ко је други уверио људе тако у бесмрће као крст Христов и васкрсење тела Христова?“
Смрт безгрешника и крст човекољупца однели су већу и трајнију победу него ли сви цареви земаљски са многомилионим војскама. Јер која је војска икада могла победити једног јединог демона? Међутим, сам спомен имена Распетога на крсту, нагони у бекство војске демонске. O кад би сви хришћани знали, какво богатство имају у имену Христовом, и какво оружје у крсту Христовом!

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам дејство Бога Духа Светога на апостоле и то:
1. како апостоли вођени Духом Светим путују по целоме свету без средстава и без пријатеља,
2. како обраћају вери Христовој богаташе и сиромахе само речју, животом и чудесима.

БЕСЕДА
о томе како се Бог служи неверним да би казнио верне

Навуходоносор, цар Вавилонски, слуга мој, вели Господ. (Јерем. 25, 9)

Није ли ова реч тврда? Ко се може њом нахранити? Цара незнабожачког, цара идолопоклоничког, назива Господ слугом Својим! Ако је слуга Божји онај ко зна за правога Бога и ко се држи закона Божјег, како може бити слуга Божји онај ко не зна за правог Бога и ко се не држи закона Божјег? Заиста, прави је слуга Божји онај ко зна за правог Бога и ко се држи закона Божјег, али кад онај коме је Бог дао знање о Себи, дао закон Свој, преврати знање у незнање и закон у безакоње, онда Господ узима за слугу Свога онога незналицу, да би казнио одступника. Јер, одступник од Бога гори је од незнабошца, и одступник од закона Божјег нижи од рођеног идолопоклоника.
Зато, кад Израиљ, као стара црква Божја, одступи од Бога и закона Божјег, избра Бог Навуходоносора за слугу Свога, да казни Израиља одступника.
Зато, кад хришћански народи у Азији и Африци, кроз многобројне јереси, одступише од Бога, узе Бог за слугу Свога Арапе, да казни хришћане, да би их уразумио.
И кад хришћански народи на Балкану одступише од Бога и Божјег закона, призва Бог Турке за слуге Своје, да казни одступнике, да би их казном уразумио.
Кад год верни одступају од Бога, Бог плете бич од неверних, да уразуми верне. Па као што верни свесно и хотимично одступају од Бога, тако неверни несвесно и нехотично постају слуге Божје, бич Божји.
Но неверне узима Господ само тренутно у службу против верних. Јер за земљу Навуходоносорову, вели исти Господ, да ће је походити за њена безакоња и обратићу је у пустош вечну. Тада ће се наћи слуга против слуге. Јер није Бог узео Вавилонце за слугу због њихове доброте и вере, него због израиљске злоће и неверства.
Господе праведни, помози нам Духом Твојим свевишњим држати се увек Тебе јединога истинитога Бога и Твога закона, јединог спасоносног. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024