МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица 32. по Духовима - пред Богојављање
Среда 32. по Духовима
13.01.1820
Васкрс следећи
Божић следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Јануар 1820.
1   Субота
2   Недеља
3   Понедељак
4   Уторак
5   Среда
6   Четвртак
7   Петак
8   Субота
9   Недеља
10   Понедељак
11   Уторак
12   Среда
13  ▶ Четвртак
14   Петак
15   Субота
16   Недеља
17   Понедељак
18   Уторак
19   Среда
20   Четвртак
21   Петак
22   Субота
23   Недеља
24   Понедељак
25   Уторак
26   Среда
27   Четвртак
28   Петак
29   Субота
30   Недеља
31   Понедељак

Саборна Посланица Светог Апостола Јакова, зачало 55 (3,11-18; 4,1-6)
11. Зар може из истог извора тећи слатко и горко? 12. Може ли, браћо моја, смоква маслине рађати или винова лоза смокве? Тако ниједан извор не даје слану и слатку воду. 13. Ко је међу вама мудар и разуман? Нека покаже од доброг понашања дела своја у мудрој кротости. 14. Ако ли имате горку завист и свадљивост у срцима својим, не хвалите се и не лажите против истине. 15. Ово није она мудрост што силази одозго него земаљска, чулна, демонска. 16. Јер где је завист и свађа, онде је неслога и свака зла ствар. 17. А мудрост која је одозго, прво је чиста, потом мирна, кротка, послушна, пуна милости и добрих плодова, непристрасна, и нелицемерна. 18. А плод правде у миру сеје се онима који мир граде. 1. Откуда ратови и борбе међу вама? Не отуда ли, од сладострашћа ваших, која се боре у вашим удима? 2. Желите и немате; убијате и завидите, и не можете да добијете; борите се и војујете, и немате, јер не иштете. 3. Иштете, и не примате, јер погрешно иштете, да на уживања ваша трошите. 4. Прељубници и прељубнице, не знате ли да је пријатељство према свету непријатељство према Богу? Јер који хоће свету пријатељ да буде, непријатељ Божији постаје. 5. Или мислите да Писмо узалуд говори: „Са суревњивошћу чезне за духом, којега усели у нас?” 6. А даје већу благодат; стога каже: „Бог се противи гордима, а смиренима даје благодат.”
Јеванђеље Марко, зачало 51. (11,22-26)
22. И одговарајући Исус рече му: „Имајте веру у Бога. 23. Јер заиста вам кажем: „Ако ко рече гори овој: ‘Дигни се и баци се у море‘, а не посумња у срцу свом, него узверује да ће бити као што говори, биће му што год рече.” 24. Зато вам кажем: „Све што иштете у својој молитви, верујте да ћете примити; и биће вам. 25. И кад стојите на молитви, праштајте ако шта имате против кога; да и Отац ваш који је на небесима опрости вама сагрешења ваша. 26. Ако ли пак ви не опраштате, ни Отац ваш који је на небесима неће опростити вама сагрешења ваша.”
Охридски пролог
1. Преподобна Меланија Римљанка. Рођена у Риму од родитеља благочестивих и врло богатих. Присиљена од родитеља ступила у брак с неким знаменитим младићем Апинијаном. Родивши друго дете она се тешко разболи, и рече мужу своме, да ће оздравити само тако, ако се он закуне пред Богом, да ће убудуће с њом живети као брат са сестром. Муж се закле, и Меланија од духовне радости и телесно оздрави. Пошто би Богу угодно, да им узме обоје деце, то се они реше, да распродаду сва своја имања и расточе на убоге, на цркве и манастире. Путовали су по многим земљама и градовима свуда чинећи добра дела од свог богатства. Посетили су знамените духовнике у горњем и доњем Мисиру, и од њих се много научили и надахнули. За све то време Меланија се подвизавала у строгом посту, срдачној молитви и читању Светог Писма. Имала је обичај, да сваке године три пут прочита цело Свето Писмо, Стари и Нови Завет. Са својим мужем живела је као са својим братом и саподвижником. Дошавши у Александрију, приме благослов од светог Кирила патријарха. Потом оду у Јерусалим, и настане се на Гори Јелеонској. Ту се Меланија затвори и сва предаде богомислију, посту и молитви. И проживе тако четрнаест година. Потом изађе да послужи другима ка спасењу. Основа мушки и женски манастир. На позив свога рођака, сенатора Волусијана, незнабошца, оде у Цариград, и обрати овога у веру Христову (што не могаше учинити ни сам блажени Августин). Потом се опет врати на Гору Јелеонску, где се и представи Богу 439. године у педесет седмој години свога живота.

2. Свети праведни Јосиф, цар Давид и Јаков брат Господњи. Празнују се у недељу по Рождеству Христовом. О цару Давиду, сину Јесејеву, може се сазнати све из књига Царства. О Јакову светом в. 23. октобар. Јосифа праведнога назива Јеванђеље „мужем праведним“ (Мт 1, 19). Зато му се и даде од Бога Пресвета Дева у заштиту и додели му се велика част у домостројству људскога спасења. Мада Јосиф беше од царскога рода Давидова, ипак он беше скроман дрводеља у Назарету. У осамдесетој години својој узео Пресвету Деву из храма Јерусалимског у свој дом, а у стотину десетој, упокојио се.

3. Преподобни мученик Зотик Сиропитатељ (хранитељ убогих). Знаменит по роду и по чину. Преселио се у Цариград, одбацио све светско од себе, и примио свештени чин. Основао дом за убоге, и у њему смештао кужне и служио им. Лични познаник цара Константина Великог. За узето злато од цара и утрошено на кужне узе га Констанције, син Константинов, веза га за дивљу мазгу, која би гоњена дотле докле свети Зотик од рана не издахну. Пострада у IV веку.

4. Блажени Теофилакт, архиепископ охридски. Рођен на острву Еврипу а васпитан у Цариграду код најзнаменитијих учитеља тога времена. Као клирик Велике Цркве изабран за епископа и послат, мимо своје воље, у Охрид, где је провео око двадесет пет година (од прилике од 1082-1108). Хоматијан Охридски назива га „најмудријим архиепископом“. Човек огромне учености, светске и богословске, утанчаног византијског укуса, меланхоличан и осетљив, Теофилакт се осећао међу Словенима у Охриду као изгнаник међу варварима. Написао Тумачења сва четири јеванђеља и других књига Новог Завета. То је најбоље дело те врсте после светог Златоуста, које се и дан-данас чита са великом коришћу. Од осталих његових дела позната су још: Писма, и Живот светог Климента Охридског. У старости свети Теофилакт се повукао из Охрида у Солун где је, како се мисли, и скончао свој земаљски живот и преселио се у блажену вечност.

Меланија богаташка
злата имала,
Ради Христа и спасења
нишчим раздала.
Злато вреди ко са њиме
мудро тргује,
И небеско царство њиме
хитро купује.
Меланија богомољка
оста убога,
Ништа у свет не имаде
сем живог Бога.
И без злата – c Богом живим
богата поста:
Меланија говорила:
сам Бог је доста!
Меланија целитељка
муке цељаше,
До последњег издисаја
Бога хваљаше.

РАСУЂИВАЊЕ
Како су свети људи и свете жене умели мудро руковати богатством! Како су они земаљским благом вешто куповали вечна блага небеска! O како су они мало, мало ценили блага земаљска сама по себи! Kao прашину и дим! Када св. Меланија похађаше свете оце пустињаке у Мисиру c намером, да им учини неку новчану помоћ, запрепасти се видећи њихово крајње презирање имања и богатства. Тако посети она некога пустињака Ефестиона, и не виде у његовој колиби ништа осим асуре, суда за воду, мало суха хлеба и једне сланице. Знајући унапред, да старац неће хтети примити злата од ње, она уграби прилику и завуче у со у сланици неколико златника. Но када она беше на обратном путу чу, старца где трчи за њом и иза свег гласа виче да стане. Она стаде. Старац држаше на длану златнике и пружаше их Меланији говорећи: „Мени је ово непотребно, узми себи своје!“ Меланија му рече: „Ако је теби непотребно, подај другоме.“ „У овоме месту“, одговори он, „нико тога ни за што не потребује.“ Када Меланија не хте примити злато, старац замахну руком и баци златнике у реку, па се врати у своју келију.
У време куге у Цариграду нареди цар, да се сваки кужан одмах баца у море. Св. Зотик откупљиваше кужне и ношаше их у свој дом, и тамо их неговаше. Кад му неста новаца, он оде цару и затражи новаца, да купи за цара драгоценог бисера. Цар му даде, a он c тим новцем и даље куповаше кужне људе и неговаше их. Једнога дана упита цар Зотика за обећани бисер, a Зотик га одведе и показа му кужне људе у свом дому и рече: „Ово су, царе, живи бисери, које стекох трудом и новцем за спасење твоје.“ Разјарени цар осуди Зотика на смрт. Но Зотик пређе у вечни живот, a цар оста да испашта и каје свој грех.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам сабор (лик) покајника и покајница и то:
1. како они без знања или са знањем грешише против закона Христа,
2. како се покајаше, живот свој исправише, и закон Христов испунише,
3. како сад ликују у Царству Христовом, и нама својим молитвама помажу.

БЕСЕДА
о победи Јагњетовој

Ови ће се побити с Јагњетом, и јагње ће их побиједити. (Откров. 17, 11-14)

Радујмо се, браћо, и веселимо се победи Јагњетовој над свима зверовима. Лавове и тигрове и вуке и лисице и хијене и змије победиће јагње! Ко је то чуо и видео? Наше уши су то чуле, и наше очи су виделе. Јагње је Христос Господ, а зверови су сви противници Његови, видљиви и невидљиви. И у наше време Јагње односи победе, и убудуће, све до последњег дана, Јагње ће побеђивати. Победило је и побеђује и победиће све цареве и господаре земаљске са зверињом ћуди, и њихове војске и најамнике, и прослављаче, и следбенике њихове. Такву силу има кротко Јагње Божје. О браћо моја убога, не бојте се, не устрашите се, не посумњајте: највећи Победитељ вођ је ваш, помоћник ваш, пријатељ ваш. Он се именује Јагњетом, да би нас научио, да будемо као јагањци: тихи, кротки, незлобни, трпељиви, готови на победоносну жртву и предани вољи Пастира свога. Кад је Бог с јагњетом, јаче је јагње од вука, силније од лава, умешније од змије и лисице. Но правда се не може познати нити победа коначна видети, док се оба света не узму у рачун. О браћо моја, кад оба света узмемо у рачун, ми познајемо правду вечну и победу бесмртну. Јагње побеђује, и само – Јагње.
О Исусе Господе, Царе над царевима, Победитељу у свима сукобима и борбама, Јагње Божје, кротко и милосрдно, учини и нас победоносним јагањцима. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024