МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица 22. по Духовима
Субота 22. по Духовима
07.11.1819
Божић следећи
Васкрс следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Новембар 1819.
1   Понедељак
2   Уторак
3   Среда
4   Четвртак
5   Петак
6   Субота
7  ▶ Недеља
8   Понедељак
9   Уторак
10   Среда
11   Четвртак
12   Петак
13   Субота
14   Недеља
15   Понедељак
16   Уторак
17   Среда
18   Четвртак
19   Петак
20   Субота
21   Недеља
22   Понедељак
23   Уторак
24   Среда
25   Четвртак
26   Петак
27   Субота
28   Недеља
29   Понедељак
30   Уторак

Друга Посланица Светог Апостола Павла Коринћанима, зачало 174 (5,1-10)
1. Јер знамо, ако се наша земаљска кућа, телесни шатор, разруши, имамо здање од Бога, кућу нерукотворену, вечну на небесима. 2. Јер за тим и уздишемо желећи да се обучемо у свој небески стан, 3. тако да се и обучени, не нађемо наги. 4. Јер будући у овоме шатору, уздишемо оптерећени зато што нећемо да се свучемо, него да се још обучемо, да би живот прогутао оно што је смртно. 5. А онај који нас је баш за ово и саздао, јесте Бог, који нам је и дао залог Духа. 6. Стога се свагда уздамо и знамо да док боравимо у телу, удаљени смо од Господа; 7. јер вером ходимо а не гледањем; 8. и постајемо смели и више волимо отићи из тела и настанити се код Господа. 9. Зато се и радо трудимо, било да боравимо овде, било да одлазимо, да будемо Њему угодни. 10. Јер нам се свима ваља јавити на суду Христовом, да прими сваки оно што у телу учини, било добро или зло.

Прва Посланица Светог Апостола Павла Солуњанима, зачало 270 (4,13-17)
13. Нећемо пак, браћо, да вам буде непознато шта је са онима који су уснули, да не бисте туговали као они који немају наде. 14. Јер ако верујемо да Исус умре и васкрсе, тако ће и Бог оне који су уснули у Исусу довести с Њим. 15. Јер вам ово казујемо речју Господњом да ми који будемо живи о доласку Господњем, нећемо претећи оне који су уснули. 16. Јер ће сам Господ са заповешћу, гласом арханђела и са трубом Божијом, сићи с неба, и прво ће мртви у Христу васкрснути; 17. а потом ми живи који останемо бићемо заједно с њима узнесени на облацима у сретање Господу у ваздуху, и тако ћемо свагда с Господом бити.

Јеванђеље Лука, зачало 29. (7,1-10)
1. А када заврши све речи своје пред народом, уђе у Капернаум. 2. У капетана пак једнога беше слуга болестан на умору који му беше мио. 3. А кад чу за Исуса, посла му старешине јудејске молећи га да дође и спасе му слугу. 4. А они дошавши Исусу мољаху га усрдно, говорећи: „Достојан је да му то учиниш, 5. Јер љуби народ наш, и сагради нам синагогу.” 6. А Исус иђаше с њима. И кад већ беше недалеко од куће, посла капетан њему пријатеље говорећи му: „Господе, не труди се, јер нисам достојан да под кров мој уђеш; 7. Зато и не сматрах себе достојним да ти дођем; него само реци реч, и оздравиће слуга мој. 8. Јер и ја сам човек под влашћу, и имам под собом војнике, па речем једноме: 'Иди", и иде; и другоме: 'Дођи', и дође; и слуги својему: 'Учини то', и учини.” 9. А кад то чу Исус, задиви му се, и окренувши се народу који иђаше за њим рече: „Кажем вам: ни у Израиљу толику веру не нађох.” 10. И када се послани вратише, нађоше болеснога слугу здрава.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Св. муч. Маркијан и Мартирије. Ови светитељи Божји беху клирици при патријарху Цариградском Павлу у време цара Констанција. По смрти великог цара Константина јерес Аријева, која дотле беше пригушена, опет оживе и поче узимати маха. Па и сам цар Констанције нагињаше тој јереси. На двору царевом беху два утицајна великаша, Јевсевије и Филип, обојица ватрени Аријанци. Њиховим утицајем би патријарх Павле збачен с престола и протеран у Јерменију, где га Аријанци удавише. Престо патријарашки заузе злочестиви Македоније. У то време, када Православље имаше да води две љуте борбе, против незнабожаца и против јеретика, Маркијан и Мартирије, заложише се свом снагом и одлучношћу за Православље. Маркијан беше чтец а Мартирије ипођакон при саборној цркви, и под патријархом Павлом беху патријархови нотари (писари). Аријанци покушаше најпре да их потплате, но када ови свети мужеви то одбише с презрењем, они их на смрт осудише. Када их изведоше на губилиште, они уздигоше руке и помолише се Богу благодарећи Му за мученичку кончину живота свога: „Господе, радујемо се што оваквом смрћу излазимо из овога живота. Удостој нас, бити причасницима живота вечнога, Ти животе наш!“ Тада подклонише главе свете под мач, и бише посечени, 355. год. На њиховим чудотворним моштима доцније подигао је цркву у њихово име св. Јован Златоуст.

2. Св. муч. Анастасије. Био ваљар сукна и ревносан хришћанин. У време Диоклецијанова гоњења хришћана овај Божји човек сам се јави судији мучитељу у Далматинском граду Солину и исповеди веру своју у Христа. Нечовечно намучен и убијен. Тело му вргнуто у море, но по том извађено и чесно сахрањено.

3. Св. Тавита. Тавита (што значи срна) беше ученица апостолска и живљаше у Јопи, садашњој Јафи. Она бејаше пуна добријех дела и милостиње (Дела Ап. 9, 36). Но занеможе изненадно и умре. У то време апостол Петар беше у граду Лиду. И послаше ожалошћени ученици по Петра молећи га да дође и утеши родбину. Дошавши велики апостол Христов нареди свима да изађу из собе где лежаше мртвац, па клече на молитву. Када сврши молитву, викну попут мртвог тела: Тавито, устани! И Тавита отвори очи и устаде. Поводом овог дивног чуда многи повероваше у Христа Господа.

Не умре Тавита, да више не живи,
Но да чудо буде, да се свет задиви.
Крај мртвога одра Петар смерно рече.
И молитву топлу Господу изрече.
Васкрснула телом! то неверни чуше.
Молитву услиша апостола свога.
Па мртвоме телу живу душу врати,
И Петар неверне у веру обрати.
О дивнога чуда, у свет невиђена!
Именом Христовим смрт је побеђена.
Смрт је побеђена, и живот ликује.
Тавита се млада животу радује.
Радује се више но животу своме
Што послужи чудом свету неверноме.
Васкрснула телом! то неверни чуше,
И њихне из мртвих васкрснуше душе.
О велики Петре, Христов служитељу,
Помоли се за нас своме Спаситељу,
Васкрсни нам душу, у блато зариту,
Ти што силом Божјом васкрсе Тавиту.

РАСУЂИВАЊЕ
Између других тајанствених опажања из света духова светитељи су имали и опажање благоуханог мириса од добрих духова и смрад од духова нечистих. При свакој појави светлих и чистих духова разлевао се животворни и благоухани мирис; а при свакој појави мрачних и нечистих духова проносио се загушљиви и несносни смрад. Према смраду оваквом или онаквом светитељи су могли сазнати, којом је страшћу неки човек обузет. Тако св. Јевтимије Велики познао је смрад блудне страсти на некоме монаху Емилијану у лаври св. Теоктиста. Идући једном на јутрењу Јевтимије прође поред келије Емилијанове и осети смрад блуднога демона. Емилијан није чинио никакав грех сем што је у том тренутку имао блудне помисли које су му тискане у срце од нечистог демона. И светитељ је већ осетио присуство таквога демона код тога монаха. Моћ овога опажања још се чуднија показала једанпут код св. Илариона Великог. Некакав човек тврдица и среброљубац беше послао Илариону нешто од свог поврћа. Када изнеше то пред Илариона да једе, рече светитељ: „Носите то одатле, не могу трпети смрада што излази из тог зеља! Зар не осећате, како смрди тврдичлуком?“ Када се братија зачудише тим речима, рече им Иларион, да однесу то зеље пред волове, па ће видети, да га ни волови неће јести. Исихије, ученик Иларионов, однесе и положи зеље пред волове. Волови само оњушише, па одвратише главе ричући.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам чудесно откровење апостолу Петру (Дела Ап. 10), и то:
1. како виде Петар небо отворено и чаршав пун свих животиња звериња, бубиња и птица;
2. како чу глас: устани, покољи и поједи!
3. како му ово би опомена, да се не гнуша незнабожаца, него да и к њима проповеда Јеванђеље.

БЕСЕДА
о бегању од света и обитавању у пустињи

Ето удаљих се бјегајући и настаних
се у пустињи. (Пс. 54, 7)

Од кога, браћо, побеже пророк у пустињу? Од злих непријатеља, од страсти и од сујете. Зашто побеже у пустињу? Зато што је то начин победе над злим непријатељима, над страстима и сујетом светском. О пустињу се мало ко отима, зато је побегао у пустињу. Људи се отимају о градове, и земљу, о власт и богатство, а не о пустињу. И унутрашњи непријатељи човекови, страсти и разне сујетљивости, у градовима се непрестано поджижу новим огњем, док у пустињи вену и ишчезавају. Страх од смрти нападе на мене, вели пророк пре тога. И то је разлог, да бежи у пустињу. Треба душу своју припремити за онај свет, за сусрет с Богом. Ни цар се не може спасти од смрти, нити може избећи суда. Живећи у раскоши и весељу непрестаном човек је ваистину као успаван напитцима овога света. И усред раскоши и весеља помисао на смрт тргне га и пробуди га. Ах, умрети се мора! Овај свет се оставити мора! Пред Бога и пред ангеле изаћи се мора! Где ми је душа? Где су ми дела? Са чим ћу отићи из овог света, и са чим ћу ући у онај свет? Хиљаде и хиљаде оних, који су се пробудили таквим питањима од сна греховног, побегли су у пустињу, да дан и ноћ, исправљају душу своју и чисте срце своје покајањем, молитвом, постом, бдењем, трудом и осталим опробаним средствима, којим човек убија страх од смрти и усиновљава се Богу.
О Господе Исусе Христе, Наставниче наш премудри и преблаги, који си се и сам понекад удаљавао од људи у самоћу, помози нам, да приберемо душу своју и спремимо се за царство Твоје пресветло. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024