МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица 1. по Духовима – Свих Светих
Понедељак 1. по Духовима
08.06.1819
Божић следећи
Васкрс следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Јун 1819.
1   Уторак
2   Среда
3   Четвртак
4   Петак
5   Субота
6   Недеља
7   Понедељак
8  ▶ Уторак
9   Среда
10   Четвртак
11   Петак
12   Субота
13   Недеља
14   Понедељак
15   Уторак
16   Среда
17   Четвртак
18   Петак
19   Субота
20   Недеља
21   Понедељак
22   Уторак
23   Среда
24   Четвртак
25   Петак
26   Субота
27   Недеља
28   Понедељак
29   Уторак
30   Среда

Посланица Светог Апостола Павла Ефесцима, зачало 229 (5,8-19)
8. Јер некада бејасте тама, а сада сте светлост у Господу: владајте се као деца светлости; 9. јер плод Духа је у свакој доброти и праведности и истини. 10. Истражујте што је угодно Господу. 11. И немојте узимати учешћа у бесплодним делима таме, него их још разоткривајте. 12. Јер је срамно и говорити о ономе што они тајно чине. 13. А све што се разоткрива светлошћу се обелодањује; јер све што је обелодањено излази на светлост. 14. Зато вели: „Устани ти који спаваш и васкрсни из мртвих, и обасјаће те Христос.” 15. Дакле, пазите добро како живите, не као немудри, него као мудри, 16. користећи време, јер су дани зли. 17. Због тога не будите неразумни, него схватите шта је воља Господња. 18. И не опијајте се вином, у чему је разврат, него се испуњавајте Духом, 19. говорећи међу собом у псалмима и химнама и песмама духовним, певајући и појући Господу у срцу своме;

Јеванђеље Матеј зачало 75 (18,10-20)
10. Гледајте да не презрете једнога од малих ових; јер вам кажем да анђели њихови на небесима стално гледају лице Оца мога небескога. 11. Јер Син Човечији дође да спасе изгубљено. 12. Шта вам се чини? Ако неки човек има сто оваца па залута једна од њих, не остави ли деведесет и девет у планини, и иде те тражи ону залуталу? 13. И ако се догоди да је нађе, заиста вам кажем да се њој радује више него оним деведесет и девет што нису залутале. 14. Тако није воља Оца вашега небескога да пропадне један од ових малих. 15. Ако ли ти згреши брат твој, иди и покарај га насамо; ако те послуша, добио си брата свога. 16. Ако ли те не послуша, узми са собом још једнога или двојицу да на устима два или три сведока остане свака реч. 17. Ако ли њих не послуша, кажи Цркви; а ако ли не послуша ни Цркву, нека ти буде као незнабожац и цариник. 18. Заиста вам кажем: „Што год свежете на земљи биће свезано на небу, и што год раздрешите на земљи биће раздрешено на небу." 19. Опет вам заиста кажем: „Ако се два од вас сложе на земљи у било којој ствари за коју се узмоле, даће им Отац мој који је на небесима. 20. Јер где су два или три сабрана у име моје, онде сам и ја међу њима."
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Свети апостол Карп. Један од Седамдесеторице. Следбеник и пратилац апостола Павла, од кога би постављен за епископа Верије Трачке. Но проповедао је Јеванђеље и на Криту где је примио у свој дом светог Дионисија Ареопагита. О њему сведочи свети Дионисије, да је био човек необично чистог ума, кротости и незлобивости; да му се у визији јавио сам Господ Исус с ангелима Својим, и да никад није почињао свету литургију док претходно није имао небеско виђење. Претрпевши многе напасти за име Христово, он је најзад пострадао од неверних Јевреја, и убијен био, преселивши се душом у Царство Божје, да се вечно наслађава гледањем Господа у слави.

2. Свети апостол Алфеј. Отац двојице апостола из Дванаесторице и то: Јакова Алфејева и Матеја Јеванђелиста. Скончао је свој земаљски живот мирно.

3. Преподобни Јован Психаит. У раној младости удаљио се од света и повукао у лавру Психаитску у Цариграду. Ту се подвизавао многе године ради љубави Христове. У VIII веку трпео изгнанство због иконопоштовања.

4. Свети новомученик Александар Солунски. Овај мученик Христов би рођен у Солуну у време велике тираније турске над овим градом. Као младић заваран би од Турака и потурчен. У почетку га савест није гризла за такав поступак, и он дође у Ћабу с осталим мухамеданским хаџијама, и постаде дервишом. Но као дервиш у Солуну он се почне горко кајати. При том кајању дође на мисао, да он ничим не може спрати са себе страшни грех христоодступништва до само својом крвљу. Када се покаја, дакле, и реши на мучеништво, он се објави пред Турцима као хришћанин. Турци га баце у тамницу, и потом ставе на друге муке. Но Александар је само викао: „Као хришћанин сам рођен, као хришћанин хоћу да умрем“. Најзад га Турци осуде на смрт, чему се покајани Александар веома обрадова, познавши из тога да су му греси опроштени и да Бог прима жртву његову. Би посечен у Смирни 1794. године и прослављен у Цркви небеској и земаљској.

Апостоли свети, једна чета мала,
Небесном светлошћу свет је обасјала.
На крилима Духа свет су обиграли,
Да би свет крилима истим даривали.
Ишли су у дворе, у избе и гope,
Знојили сe друмом, преходили море;
Сваки дан им беше нови бој и мука,
Рвање са светом, битка без јаука.
Сваки дан различан но мисао иста,
Мисао на Христа, и визија Христа.
Свеједно им беше, какав дан ћe бити,
И да л’ ћe y двору ил’ апсу ноћити,
Само тек да Христа у себи одрже,
И са Њиме земљом да прелете брже.
Свеједно какав би ручак ил’ вечера,
Само тек да светом засветли се вера.
Свеједно им беху части и шамари,
Само да се Христос над светом зацари.
Крилати ангели над њима лебдаху
И к’о браћи својој њима с’ радоваху.
Апостоли свети, Божији синови,
На темељу Христу – црквени стубови,
Они и сад раде, и цркву зидају,
Мада као сунце на небу сијају.

РАСУЂИВАЊЕ
Грешнику не треба желети смрт но покајање. Ништа тако не жалости Господа, који је на крсту за грешнике пострадао, него када га ми молимо, да смрћу умори некога грешника, и тако уклони нам га c пута. Десило се једанпут да је апостол Карп изишао из стрпљења и почео се молити Богу да пошаље смрт на два човека грешника, једнога незнабошца и једнога одступника од вере. Тада му се јави сам Господ Христос и рече му: „Биј мене, ево готов сам за спасење људи да се опет распнем!“ Овај догађај саопштио је св. Карп светом Дионисују Ареопагиту, a овај га је записао и цркви оставио на поуку свима, да се за грешнике треба молити да се спасу a да не погину, јер Господ неће да ко погине него сви да дођу у покајање (II Петр. 3, 9).

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам благодат Бога Духа Светога у тајни Причешћа и то:
1. како та благодат оживљава хлеб и вино,
2. како она претвара их у тело и крв Христову.

БЕСЕДА
о благодати Божјој

Доста ти је моја благодат! (II Кор. 12, 9)

Ни своје свете апостоле Господ није поштедео од искушења. Али зато им је дао био благодат! Кад је сам сатана почео пакостити апостолу Павлу, Павле се молио Богу, да би сатана одступио од њега. На то му је Господ одговорио: Доста ти је моја благодат! То јест: ако треба да трпиш од сатане, за трпљење ти је довољна моја благодат! Ако треба да се бориш са сатаном, опет ти је довољна моја благодат! Благодат је свеоружје. Благодат је јача од свих противности, од свих напасти, од свих тамних сила. Благодат је непобедива и победоносна.
Зато, браћо, треба да се молимо Господу да нам да благодат Своју свесилну. Благодат је Бог у нама. Благодат је царство Божје у нама. Кад је благодат Божја у нама, дан је у душама нашим. А дан значи светлост, знање и неустрашивост.
Ми не можемо, браћо, овде на земљи испросити већег добра од Бога него што је благодат Божја. Кад бисмо добили сву васиону на дар, тај дар био би мањи од благодати Божје.
О Господе пребогати, изворе непресушни свесилне благодати, ороси благодаћу Твојом окорела срца наша, да би се расплакали пред превеликом добротом Твојом и преужасном неблагодарношћу нашом, Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024