МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица 3. по Духовима
Понедељак 3. по Духовима
10.06.1817
Божић следећи
Васкрс следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Јун 1817.
1   Недеља
2   Понедељак
3   Уторак
4   Среда
5   Четвртак
6   Петак
7   Субота
8   Недеља
9   Понедељак
10  ▶ Уторак
11   Среда
12   Четвртак
13   Петак
14   Субота
15   Недеља
16   Понедељак
17   Уторак
18   Среда
19   Четвртак
20   Петак
21   Субота
22   Недеља
23   Понедељак
24   Уторак
25   Среда
26   Четвртак
27   Петак
28   Субота
29   Недеља
30   Понедељак

Посланица Светог Апостола Павла Римљанима, зачало 94 (7,1-13)
1. Или не знате, браћо, јер говорим онима који знају закон, да закон влада над човеком само докле он живи? 2. Јер је удата жена везана законом за живог мужа; ако ли муж умре, разреши се од закона мужевљева. 3. Зато, дакле, док јој је муж жив биће прељубница ако пође за другога мужа; ако ли јој умре муж, слободна је од закона, да не буде прељубница ако пође за другога мужа. 4. Тако, браћо моја, и ви умресте закону телом Христовим, да припаднете другоме, Ономе који устаде из мртвих, да плод донесемо Богу. 5. Јер кад бeјасмо у телу, страсти греховне кроз закон дејствоваху у нашим удима да се смрти плод доноси. 6. А сад се ослободисмо од закона умревши ономе што нас држаше, да служимо (Богу) у новоме духу а не по староме слову. 7. Шта ћемо, дакле, рећи? Да је закон грех? Никако! Него ја греха не познах осим кроз закон; јер ни за жељу не бих знао да закон не каза: Не пожели! 8. А грех узевши повод кроз заповест изазва у мени сваку жељу; јер је грех без закона мртав. 9. А ја живљах некад без закона; а када дође заповест, грех оживље, 10. a ја умрех, и нађе се да ми заповест дата за живот би на смрт. 11. Јер грех узевши повод кроз заповест превари ме и уби ме њоме. 12. Тако, дакле, закон је свет, и заповест је света и праведна и добра. 13. Зар ми, дакле, добро донесе смрт? Никако! Него грех, да се покаже као грех, причини ми смрт кроз добро, да буде грех до крајности грешан кроз заповест.

Јеванђеље Матеј, зачало 34. (9,36-38; 10,1-8)
36. А гледајући мноштво народа, сажали се на њих, јер бeху сметени и напуштени као овце без пастира. 37. Тада рече ученицима својим: „Жетве је много, а посленика мало. 38. Молите се стога господару жетве да изведе посленике на жетву своју.” 1. И дозвавши својих дванаест ученика, даде им власт над духовима нечистим да их изгоне, и да исцељују од сваке болести и сваке немоћи. 2. А имена дванаест апостола су ова: први Симон, који се зове Петар, и Андреј брат његов; Јаков Зеведејев и Јован брат његов; 3. Филип и Вартоломеј; Тома и Матеј цариник; Јаков Алфејев и Левеј прозвани Тадеј; 4. Симон Кананит и Јуда Искариотски, који га и издаде. 5. Ову Дванаесторицу посла Исус и заповједи им говорећи: „На пут незнабожаца не идите, и у град самарјански не улазите. 6. Него идите најпре изгубљеним овцама дома Израиљева! 7. И ходећи проповедајте и казујте да се приближило Царство небеско. 8. Болесне исцељујте, губаве чистите, мртве дижите, демоне изгоните; на дар сте добили, на дар и дајите”.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Свети Никита исповедник, епископ халкидонски. У младости одрече се света и удаљи се на подвиг монашки. Просијавши врлином као сунце, запажен би од старешина црквених и узвишен на престо архијерејски у Халкидону. Као архијереј беше нарочито милостив према бедним, и стараше се много о сиротама, о удовицама и ништим. Када зли Лав Јерменин устаде против икона, устаде и овај светитељ Никита мужествено у одбрану икона, обличавајући цара и објашњавајући значај икона. Због тога претрпе многа унижења, озлобљења и тамновања. Најзад би протеран у изгнанство за вероисповедање, и у трудовима и страдањима представи се Господу, да прими венац славе у Царству Божјем.

2. Света мученица Еликонида. Рођена у Солуну и васпитана у благочешћу хришћанском. У време Гордијана и Филипа она пређе у Коринт где велегласно изобличи све оне који приношаху жртве идолима. Када је начелник Периније саветоваше да принесе жртву идолу Ескулапу, рече му Христова мученица: „Чуј ме, ја сам слушкиња Христова, а ко је Ескулап, не знам. Чини што ти воља“. Због тога би изведена на суд и мучена страшним мукама. Бачена у огањ; из њеног се тела изли многа крв и погаси огањ, а она оста жива. Бачена пред лавове – лавови је се не додирнуше, но умиљаваху се око ње. Пуштена у храм да, тобож, принесе жртве идолима, она полупа идоле и тиме још више озлоби мучитеља против себе. Док је лежала сва рањава у тамници, јави јој се сам Господ са архангелима Михаилом и Гаврилом, исцели јој ране, и утеши је и укрепи. Потом би изведена на губилиште да буде посечена мачем. Пре посечења уздиже Елконида руке своје у висину и мољаше се Богу, да је Бог прими и придружи овцама Својим у огради небеској. Када сврши молитву, чу се глас с неба: „Приђи, крећи, готов је за тебе и венац и престо!“ Најзад би посечена мачем, и прими венац славе од Господа, коме се из љубави и жртвова као невино и чисто јагње.

3. Свети Игњатије епископ ростовски. Као архијереј управљаше стадом Христовим двадесет шест година са великом љубављу и милосрдношћу. Када умре, и тело му би положено у цркви, видеше неки, како он уста из сандука и диже се на ваздуху изнад цркве, и са висине благослови људе и град, потом се поново врати у свој мртвачки сандук. И друга многа чудеса догодише се на гробу његовом. Представио се Господу 28. маја 1288. године.

Еликонида храбра мученица,
Чисте душе и прекрасна лица.
У Коринту граду идолскоме
Реч o Богу јави јединоме:
– Коринћани, тамом заварани,
У демонске везе завезани,
Клањате се свему u свачему
Тек не једном Богу Свевишњему!
Бог је један, многи су идоли,
Бог је један, многи су ђаволи.
Један Бог је Творац, Сведржитељ,
Свију твари благи Промислитељ,
Он све створи, Он све обдржава,
Свему живом дах живота дава,
Све покреће силом u мудрошћу,
Све милује божанском милошћу.
Он је Господ u земље и неба,
Њему једном клањати се треба.
Коринћани, богати и славни,
Што сте тако у вери ништавни?

РАСУЂИВАЊЕ
Само гордељив човек готов је увек да сравњује Христа c другим великим људима, мада је јасно на први поглед, да су једно велики људи a друго Господ Христос, као што је једно ствар a друго Творац. Христос није само велики, него је Он творац и извор и надахнитељ сваке праве величине у историји људској. Наполеон, један од пролазних великана, рекао је у изгнанству и беди на острву Свете Јелене ове речи: „Александар, Цезар, Ханибал, Луј XIV са свом својом генијалношћу ништавни су. Они су завојевали свет, a нису могли задобити једнога пријатеља. A гле, Христос позива, и магновено цела поколења сједињују се свезом тешњом и јачом него што je свеза крвна… Христос зажиже огањ љубави, који прождире сваки егоизам и превазилази какву хоћете љубав.“

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам благодат Бога Духа Светога у тајни брака, и то:
1. како та благодат при венчању освећује законску телесну везу два људска бића ради рађања деце,
2. како она уједињује, осветљује и појачава кроз љубав свезу двеју душа, мужа и жене.

БЕСЕДА
о сили тајне брака

Оставиће човјек оца својега и матер своју и прилијепиће се к жени својој, и биће двоје једно тијело. (I Мојс. 2. 24)

Божја је воља да се размножи род људски; Божја је уметност начин како се род људски размножава; Божја је тајна како човек оставља оца и мајку и прилепљује се к жени својој. Оставити родитеље не значи напустити родитеље, него и сам постати родитељем. Кад деца постану родитељима, они нису више деца но и другови својих родитеља. Кад ожењени синови познаду тајну и муку рађања, они онда још више поштују родитеље своје. Никад брачна веза не ослобођава човека од поштовања и послушности према родитељима његовим. Првобитна заповест Божја о поштовању родитеља мора се испунити. Но по природном току ствари човек оставља родитеље своје и постајући сам родитељем, постаје заснивач нове будућности, док родитељи његови, свршивши своју улогу у свету, одлазе. Ипак, није у томе све остављење родитеља. По некој недокучивој тајни човек се прилепљује к жени и одлепљује од родитеља. Св. Теодорит пише: „Сам Христос, оставив вишњег Оца сјединио се с црквом.“
Браћо моја, брак је тајна велика и чудесна, једна од великих тајни домостројства Божјег. Чист и чесан брак је препун узвишености. Чист и чесан брак, у страху Божјем, јесте сасуд благодати Духа Светога. Ко презире брак, тај презире Духа Божјега. Ко нечистотом прља брак, тај хули на Духа Божјега. А ко се уздржава од брака ради царства Божјега, тај мора на други начин учинити себе сасудом Духа Светога, и у духовној области учинити себе плодотворним, да не би био посечен као бесплодна смоковница.
О Боже Душе Свети Свемогући, помози онима који су у браку, да у чистоти, страху и узајамној љубави буду као црква Божја, у којој Ти радосно обитаваш и све на добро управљаш. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024