Друга Посланица Светог Апостола Павла Коринћанима, зачало 171 (2,3-15)
3. И ово вам баш написах, да када дођем не будем ожалошћен од оних од којих би требало да се радујем, уздајући се у све вас, да је радост моја радост свију вас. 4. Јер од многе жалости и с болом срца написах вам са многим сузама, не да се ожалостите него да познате преобилну љубав коју имам према вама. 5. Ако ли је ко ожалостио, није ожалостио мене, него делимично - да не претерам - све вас. 6. Таквоме је довољно ово карање од многих; 7. тако да је, напротив, боље да опраштате и тешите, како тај не би био савладан од превелике жалости. 8. Зато вас молим, потврдите љубав према њему. 9. Јер вам зато и писах, да бих познао опробаност вашу, јесте ли у свему послушни. 10. А коме што опростите, опраштам и ја; јер и ја ако сам што коме опростио, опростио сам вас ради пред лицем Исуса Христа, 11. да нас обманом не савлада сатана, јер нам његове намере нису непознате. 12. А кад дођох у Троаду ради јеванђеља Христовог, и пошто ми се отворише врата у Господу, 13. не имадох мира у духу свом не нашавши Тита брата свога, него опростивши се с њима, изиђох у Македонију. 14. А хвала Богу који нам свагда даје победу у Христу Исусу, и кроз нас јавља мирис познања свога на свакоме месту; 15. jер смо ми Христов миомир Богу међу онима који се спасавају и међу онима који пропадају:
Јеванђеље Матеј, зачало 94. (23,13-22)
13. Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што затварате Царство небеско пред људима; јер ви не улазите, нити пуштате да уђу они који би хтели. 14. Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што једете куће удовичке, и лажно се молите дуго; зато ћете већма бити осуђени. 15. Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што проходите море и копно да бисте добили једнога следбеника, и кад га придобијете, чините га сином пакла двоструко већим од себе. 16. Тешко вама, вођи слепи, који говорите: ‘Ако се ко куне храмом, то није ништа; а ко се куне златом храмовним, крив је.‘ 17. Безумници и слепци! Јер шта је веће: злато или храм који злато освећује? 18. И ако се ко куне жртвеником, ништа је то, а који се куне даром на њему, крив је. 19. Безумници и слепци! Јер шта је веће: дар или жртвеник који дар освећује? 20. Који се, дакле, куне жртвеником, куне се њим и свим што је на њему. 21. И који се куне храмом, куне се њим и Оним који обитава у њему. 22. А који се куне небом, куне се престолом Божијим и Оним који седи на њему.
