МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица четврта – Самарјанке
Уторак седмице четврте
27.05.1812
Божић следећи
Васкрс следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Мај 1812.
1   Петак
2   Субота
3   Недеља
4   Понедељак
5   Уторак
6   Среда
7   Четвртак
8   Петак
9   Субота
10   Недеља
11   Понедељак
12   Уторак
13   Среда
14   Четвртак
15   Петак
16   Субота
17   Недеља
18   Понедељак
19   Уторак
20   Среда
21   Четвртак
22   Петак
23   Субота
24   Недеља
25   Понедељак
26   Уторак
27  ▶ Среда
28   Четвртак
29   Петак
30   Субота
31   Недеља

Дела светих апостола, зачало 25 (10,21-33)
21. А Петар сишавши људима посланим њему од Корнилија рече: „Ево, ја сам тај кога тражите. Ради чега сте дошли?" 22. А они рекоше: „Корнилије капетан, човек праведан и богобојазан, на добру гласу код свега народа јудејскога, примио је заповест од анђела светога да те позове у свој дом и да чује речи од тебе. 23. Онда их позва унутра и угости. А сутрадан уставши пође с њима, и неки од браће која беху из Јопе пођоше с њим. 24. И сутрадан уђоше у Кесарију. А Корнилије их чекаше сазвавши родбину своју и блиске пријатеље. 25. А кад Петар улажаше, срете га Корнилије, и паднувши пред ноге његове поклони се. 26. А Петар га подиже говорећи: „Устани, и ја сам само човек." 27. И с њим разговарајући уђе, и нађе многе који се беху сабрали, 28. И рече им: „Ви знате како је забрањено човеку Јудејцу дружити се или долазити иноплеменику; али мени Бог показа да ни једнога човека не треба звати поганим или нечистим. 29. Зато и дођох без поговора чим сам позван. Питам вас, дакле, ради чега сте ме позвали?" 30. А Корнилије рече: „Пре четири дана ја постих до овога часа, и у девети час бех на молитви у кући својој; и гле, човек стаде преда ме у хаљини сјајној, 31. и рече: 'Корнилије, услишена је молитва твоја и милостиње твоје бише споменуте пред Богом. 32. Пошаљи, дакле, у Јопу и дозови Симона који је прозван Петар; он гостује у кући Симона кожара поред мора; када он дође, рећи ће ти.' 33. Онда одмах послах теби, и ти си добро учинио што си дошао. Сада, дакле, сви ми стојимо пред Богом да чујемо све што ти је од Бога заповеђено.
Јеванђеље Јован, 25. зач. (7,1-13)
1. И после тога хођаше Исус по Галилеји; јер по Јудеји не хтеде да ходи, пошто тражаху Јудејци да га убију. 2. Беше пак близу јудејски празник Сеница. 3. Тада му рекоше браћа његова: „Отиди одавде и иди у Јудеју, да и ученици твоји виде дела твоја која чиниш; 4. јер нико не чини нешто у тајности, а сам тражи да је познат. Када тако што чиниш, покажи се свету." 5. Јер ни браћа његова не вероваху у њега. 6. Тада им рече Исус: „Време моје још није дошло, а време је ваше свагда спремно. 7. Не може свет мрзити вас; а мене мрзи јер ја сведочим о њему да су дела његова зла. 8. Ви отидите на овај Празник: ја још нећу ићи на овај Празник, јер се моје време још није испунило." 9. Рекавши им ово, остаде у Галилеји. 10. А кад отидоше браћа његова, тада и сам оде на Празник, не јавно, него као у тајности. 11. А Јудејци га тражаху о Празнику и говораху: „Где је онај?" 12. И беху о њему многе препирке у народу: једни говораху да је добар, а други говораху: не, него вара народ. 13. Али нико не говораше јавно о њему због страха од Јудејаца.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Свети мученик Исидор. У време царовања Декијева овај Исидор беше узет са острва Хиоса силом у војску. Он се одмалена држаше вере Христове и живот свој провођаше у посту, молитви и добрим делима. Па кад се у војсци проказа као хришћанин, узе га војвода на одговор и саветоваше му да се одрекне Христа и принесе жртве идолима. Одговори светитељ: „Ако ми и убијеш тело, над душом мојом немаш власти. Ја имам истинитог и живог Бога Исуса Христа, који и сад у мени живи и по смрти мојој биће са мном; и ја сам у Њему, и остаћу у Њему, и нећу престати да исповедам Његово свето име докле је дух у телу моме“. Нареди војвода, те најпре бише Исидора воловским жилама, а потом одсекоше му језик. Но и без језика Исидор Духом Божјим говораше и исповедаше име Христово. Међутим, војводу постиже казна Божја, и он на једанпут занеми. Нем војвода даде најзад знак да посеку Исидора. А Исидор се обрадова тој пресуди, па хвалећи Бога, изађе на губилиште, где му глава би одсечена 251. године. Његов друг Амоније погребе тело његово, но зато и сам пострада и прими венац мученички.

2. Преподобни Серапион Синдонит. Синдон значи крпа платна. Синдонитом назван би овај светитељ, јер своју телесну наготу скриваше само једном крпом платна. У руци носаше Јеванђеље. Живљаше Серапион као птица без крова и без бриге, прелазећи с једног места на друго. Свој синдон даде једном беднику, који дрхташе на мразу, а он оста сасвим наг. Кад га неко упита: „Серапионе, ко те обнажи?“, он показа на Јеванђеље и рече: „Ово!“ Но потом и Јеванђеље даде за откуп некога дужнога човека, кога поверилац му гоњаше у тамницу за дуг. Једном у Атини четири дана не једе ништа, јер немаде, и поче викати од глади. Кад га упиташе философи атински, зашто виче, он одговори: „Тројици бејах дужан; двојицу подмирих, а трећи ме још мучи. Први зајмодавац јесте телесна похот, која ме мучаше од младости; други среброљубље, а трећи трбух. Она двојица ме оставише, још ме овај трећи мучи“. Дадоше му философи златник да купи хлеба. Он оде хлебару, узе један хлеб само, остави цео златник, и оде. У старости представио се мирно Господу, у V веку.

3. Блажени Исидор Јуродиви, Христа ради. Немац пореклом. Дошавши у Ростов заволи веру православну, па не само да постаде члан Православне цркве, него узе на се тешки подвиг јуродства. Ноћиваше у једној колиби од грања, што сам беше направио у неком блатишту. Велика и страшна чудеса показа овај светитељ и за живота и по смрти. Једноме трговцу, који беше избачен из лађе и дављаше се у мору, јави се Исидор идући по води и изведе га на обалу. У књаза Ростовског пресушише одједном сви судови с вином, када слуге његове отераше Исидора испред врата и не дадоше му ни поискану чашу воде. Када умре, 1484. године маја 14. у својој колиби, сав Ростов замириса неким дивним мирисом. Онај трговац, кога Блажени спасе на мору, подиже му цркву на оном месту где му беше колиба.

Исидор блажени са собом се рво
Док бестрастан поста као сухо дрво,
Но и сухо дрво пчеле медом пуне,
И из сухе стене каткад извор груне.
Тело блаженога Духом напуњено
Медом благодати срце заслађено.
Извор Божје силе у сулуду телу,
Скривено богатство у бедну оделу,
Исидор чудесни на ђубришту лежа,
По улицам’ вика, и скака, и бежа,
Без крова и крува и без пријатеља,
Нo под оком будним свога Створитеља
Он поука беше сујетним људима
И укор – за земљу скотски везанима:
Он животом својим к’о да хтеде peћи:
– Људи, бриге ваше одводе несрећи.
Срећан није онај ко Божије краде,
Но ко Бога самог к’о благо имаде.

РАСУЂИВАЊЕ
Грех који служи другима на саблазан, двојни је грех. Благоразуман човек пашти се, да својим греховним примером не саблазни ма кога и нe наведе на грех. Св. Амвросије похваљује такву благоразумност рано упокојеног цара Валентинијана, наводећи ове примере из његовог живота: „Чувши цар да се говори по Риму o њему као страсном ловцу и љубитељу зверова – што он у ствари није био – и као да та страст одвлачи цара од државних послова. Он одмах нареди, да се побију сви зверови у његовој башти. Чувши опет како неки злобници шире глас o њему, као да рано ручава (хотећи тиме да га представе прождрљивим), он наложи на себе врло тврд пост и тајно и јавно. При јавним обедима ретко се виђао да неки залогај метне у своја уста. Кад су се опет сестре његове спориле c неким човеком око неког имања, цар, и ако је имао права да он спор пресуди, упути тај предмет јавном суду, да му се не би пребацила пристрасност.“ – Заиста овај побожни цар са великим страхом држао је реч Господњу: Тешко оном ко саблазни једног од ових малих.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам дејство Бога Духа Светога на апостоле и то:
1. како Дух Свети води апостоле кроз све скорби и муке испуњујући срце њихово утехом и радошћу,
2. како Дух Свети чини те расте и успева семе јеванђелско, које апостоли сеју пo свету, чак и тамо где изгледа узалуд бачено.

БЕСЕДА
о Христу као изданку Давидову

У те дане и у то вријеме учинићу да проклија Давиду изданак прави, који ће чинити суд и правду на земљи. (Јерем. 33, 15)

Овим речима прориче свети пророк Јеремија долазак Спаситеља света из колена Давидова. Изданак прави јесте сам Господ Исус Христос. Ни на кога се другог не могу ове речи односити, пошто у време доласка Господа Исуса на престолу јерусалимском не сеђаше више кнез из колена Давидова но странац, Ирод Идумејац. Нити пак од тада до данас би неки други знаменит изданак од Давида, ни као владар светски ни као владар духовни. У време рођења Христова беше само још неколико лица из племена Давидова, и то незнатна и осиротела. У ове се убрајаху и Пресвета Дјева и праведни старац Јосиф дрводеља. Јасно је, дакле, да за минуле хиљаде година, откако је ово пророчанство изречено, није се појавио неки други величанствен изданак из колена Давидова, осим самога Господа Исуса. Ово постаје још јасније из следећих речи: као што се не може избројати војска небеска ни измјерити пијесак морски, тако ћу умножити сјеме Давида слуге својега и Левита слугу својих. Ове речи се могу однети само на духовне потомке Давидове кроз Христа Господа, тј. на хришћане, јер само се број хришћана (а никако телесних потомака Давидових, којих уопште и нема никако) за ових 20 векова може мерити са звездама на небу и са песком у мору.
О браћо моја, радујмо се што и ми хришћани спадамо у овај безбројни народ Божји, у овај највећи народ у историји света, како по броју, тако и по карактеру. Радујмо се још више, што и ми припадамо овоме божанском Изданку Давидовом, који нас крвљу Својом искупи од туђина, и посвоји, и учини наследницима и санаследницима Царства вечнога. Господе преблаги, Ти си избавио нас, блудне синове, од свињарског понижења и гладовања, и учинио си нас синовима Царским. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024