МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица 32. по Духовима - Светих Богоотаца
Четвртак 32. по Духовима
10.01.1812
Васкрс следећи
Божић следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Јануар 1812.
1   Среда
2   Четвртак
3   Петак
4   Субота
5   Недеља
6   Понедељак
7   Уторак
8   Среда
9   Четвртак
10  ▶ Петак
11   Субота
12   Недеља
13   Понедељак
14   Уторак
15   Среда
16   Четвртак
17   Петак
18   Субота
19   Недеља
20   Понедељак
21   Уторак
22   Среда
23   Четвртак
24   Петак
25   Субота
26   Недеља
27   Понедељак
28   Уторак
29   Среда
30   Четвртак
31   Петак

Саборна Посланица Светог Апостола Јакова, зачало 56 (4,7-17; 5,1-9)
7. Покорите се, дакле, Богу, а успротивите се ђаволу, и побећи ће од вас. 8. Приближите се Богу, и Он ће се приближити вама. Очистите руке, грешници, поправите срца ваша, дводушни. 9. Трпите и тугујте и плачите: смех ваш нека се претвори у плач, и радост у жалост. 10. Понизите се пред Господом, и уздигнуће вас. 11. Не оговарајте један другога, браћо; јер ко оговара брата или осуђује брата свог, оговара закон и осуђује закон, а ако закон осуђујеш, ниси вршилац закона него судија. 12. Један је Законодавац и Судија, који може спасти и погубити. А ко си ти што другога осуђујеш? 13. Слушајте сад ви који говорите: „Данас или сутра поћи ћемо у овај или онај град, и боравићемо онде једну годину, и трговаћемо и зарадићемо;” 14. Ви који не знате шта ће бити сутра. Јер шта је живот ваш? Он је пара, која се за мало покаже, а потом је нестане. 15. Уместо да говорите: „Ако Господ хоће, и живи будемо, учинићемо ово или оно.” 16. А сад се хвалите својом надменошћу. Свака таква хвала је зла. 17. Онај, дакле, који зна добро чинити а не чини, грех му је. 1. Ходите сад богаташи, плачите и ридајте због невоља својих које долазе. 2. Богатство ваше иструну, а одело ваше поједоше мољци; 3. злато ваше и сребро зарђа, и рђа њихова биће сведочанство против вас, и изјешће тела ваша, као огањ. Нагомиласте благо у последње дане. 4. Гле, вапије плата радника који су пожњели њиве ваше, коју сте им закинули; и вапаји жетелаца дођоше до ушију Господа Саваота. 5. Наслађивасте се на земљи, и живесте раскалашно; ухранисте срца ваша, као на дан заклања. 6. Осудисте, убисте праведника, и он вам се не успротиви. 7. Трпите, дакле, браћо моја, до доласка Господњега. Гле, ратар ишчекује драгоцени плод земље, стрпљиво га чекајући док не прими дажд рани и позни. 8. Будите, дакле, и ви стрпљиви, утврдите срца ваша, јер се долазак Господњи приближи. 9. Не јадикујте један на другога, браћо, да не будете осуђени: гле, Судија стоји пред вратима.
Јеванђеље Марко, зачало 52. (11,27-33)
27. И дођоше опет у Јерусалим; и кад хођаше по храму дођоше њему првосвештеници и књижевници и старешине, 28. и рекоше му: „Каквом власти то чиниш, или ко ти даде ту власт да ово чиниш?” 29. А Исус одговарајући рече им: „И ја ћу вас да упитам једну реч, и одговорите ми, па ћу вам казати каквом власти ово чиним. 30. Крштење Јованово да ли би с неба или од људи? Одговорите ми.” 31. И помишљаху у себи говорећи: „Ако речемо: 'С неба'; рећи ће: 'Зашто му, дакле, не веровасте?' 32. А да речемо: 'Од људи?' — бојаху се народа;” јер сви мишљаху за Јована да заиста пророк беше. 33. И одговарајући рекоше Исусу: „Не знамо.” А Исус одговарајући рече им: „Ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.”
Охридски пролог
1. Светих двадесет хиљада мученика никомидијских. У време опаког цара Максимијана Херкула цветаше вера хришћанска у Никомидији и увећаваше се из дана у дан. Једном цар бавећи се у томе граду, сазнаде о множини хришћана и напредовању цркве хришћанске, па се огорчи веома и смишљаше план, како да их све погуби. У том се приближи празник Рождества Христова, и цар сазнавши да се сви хришћани о том празнику скупљају у цркву, нареди, да се тога дана црква опколи војском и запали. Када се сви хришћани сабраше у цркву, после пола ноћи, и почеше торжествено празновање, војници окружише цркву, да не пусте никога ван, и царев изасланик уђе у цркву и објави хришћанима цареву заповест, да одмах или принесу жртву идолима или сви да буду сажежени. Тада архиђакон, јуначки војник Христов, распали се ревношћу божанском, па поче храбрити народ подсећајући верне на три отрока у пећи вавилонској. „Погледајте, браћо“, рече, „на жртвеник у олтару Господњем и разумите, да се на њему сада за нас жртвовао Господ и Бог наш истинити; па зар ми да не положимо за њега душе наше на месту овом светом!“ Народ се одушеви да умре за Христа, и сви који беху оглашени, крстише се и миропомазаше. Војници тада зажегоше цркву са свих страна, и хришћани, двадесет хиљада њих на броју, сагореше у пламену певајући славу Божју. За пет дана потом гораше црква, и дим неки дизаше се из ње с опојним и дивним мирисом, и нека чудна златозарна светлост показиваше се на том месту. Тако славно скончаше многобројни људи и жене, девојке и деца, и примише венац вечне славе у Царству Христовом. Пострадаше и прославише се 302. године.

2. Преподобни Симон Мироточиви. Оснивач светогорског манастира Симоно-Петра. Прослављен подвизима, виђењима и чудесима. Упокојио се мирно и прешао ка Христу 1257. године.

3. Света мученица Домна. Девица и жреца скверних идола на двору цара Максимијана. Прочитавши однекуд Дела светих апостола, она поверова у Христа и крсти се, заједно са евнухом Индисом, од епископа Кирила у Никомидији. Свети Кирил упути је у женски манастир, где беше игуманија блажена Агатија. Но када цар поче трагати за њом, Агатија је обуче у мушко одело и посла у мушки манастир. У то време би сажежено од цара Максимијана двадесет хиљада хришћана у цркви. Одмах потом по царевој наредби свети Индис, Горгоније и Петар са камењем о врату беху бачени у море: војвода Зинон, који јавно изобличи цара због идолопоклонства, посечен; свети Теофил, ђакон епископа Антима, убијен камењем и стрелама, игуманија Агатија, монахиња Теофила и великаши Доротеј, Мардоније, Мигдоније и Јевтимије, сви погубљени због Христа. Једне ноћи хођаше Домна обалом морском и виде рибаре где бацају мрежу у море. А она у то време нарочито туговаше за светим Индисом. Позвата од рибара да помогне, она им поможе, и Божјим Промислом извукоше у мрежу и три људска тела. Домна познаде у њима светог Индиса, Горгонија и Петра, узе тела њихова и чесно их сахрани. Када цар дознаде, да неки младић чува и кади гробове хришћанских мученика, нареди да се посече. И би света Домна ухваћена и посечена, а у небеском царству са осталим мученицима венцем славе увенчана.

Мученици свети, муке су вам прошле,
Сузе убрисане, ране залечене,
Ал’ још муке иду, још cве нису дошле
На Божију цркву и на верне њене.
Свети мученици, молимо се вама:
Стражите над црквом вашим молитвама!
Мученици свети, дивни победници,
све вражије војске на вас се дигоше,
Ви без страха бисте, велики војници,
Противници ваши у бездан падоше.
Ви Тројицу Свету сада јасно зрите
У светлости Њеној ви се веселите.
Мученици свети, хвала вам за ране,
И за ваше сузе и за крвцу чисту,
Што постаде цркви тврђава одбране.
Молите се за нас Спаситељу Христу.
Да нас удостоји браћом вас назвати,
O витези чесни, децо благодати!

РАСУЂИВАЊЕ
Прича o божанском Младенцу Христу. Када се Пресвета Дева c божанским Младенцем својим и c Јосифом праведним приближише граду Ермопољу, угледаше једно дрво пред капијом града. Далеки путници беху заморени од пута и приђоше томе дрвету, да мало почину, мада дрво беше врло високо и немаше удобна хлада. To дрво називаху Мисирци „Персеа“ и клањаху му се као Богу, јер вероваху да се неко божанство крије у том дрвету. У ствари, у том дрвету становаше неки зли дух. Па како се божанска породица приближи дрвету томе, затресе се дрво веома, и зли дух устрашен од приближења Младенца Христа -побеже. Тада се дрво сави врхом својим к земљи и поклони се Создатељу своме као неки словесни створ. Тако савијено дрво даваше велику сенку у којој починуше заморени путници. Од тога дана то дрво доби од Христа Господа чудотворну целебну моћ, да исцељује сваку болест на људима. Потом одоше свештени путници у село Матареу. Близу села угледаше једно дрво смоково, и док Јосиф оде у село неким послом, Пресвета Дева склони сe c Господом под то дрво. И o чуда, дрво се приклони к земљи круном својом, да направи сенку путницима, a доњим делом раступи се тако, да Мајка c Дететом могаше ући у њ и починути. И што је још најчудније: близу те смокве отвори се наједном живи извор воде. Ту у близини Јосиф нађе неку колибу, где се сместише. И ту живљаху, и воду са оног чудесног извора пијаху. To je једини извор живе воде, који се налази у Мисиру. (Јер сва друга вода у Мисиру долази од реке Нила, који се грана у безбројне канале). И тако слично изазива слично. Господ Исус, бесмртни и небесни извор живе воде, изазвао је присуством Својим извор живе воде из земље.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам лик (сабор) светих мученика Христових и то:
1. како они муке претрпеше a Христа се не одрекоше,
2. како из љубави према Христу Господу на муке и смрт одоше као на пир,
3. како сад ликују у Царству Христовом и нас својим молитвама помажу.

БЕСЕДА
о Пресветој Деви Богородици

Рече мати његова слугама: што год вам рече – учините. (Јов. 2. 5)

Ево радости свима вернима: она која је најближа Христу Спаситељу на небу, као што је била и на земљи, брине се о вернима, јавља им се, помаже их и саветује их: што год вам рече, Он Син и Бог мој, учините. Тако је она посаветовала слуге на свадби у Кани. и слуге су је послушале и виделе чудо. Из оно мало речи Пресвете Деве Богоневесте што је записано у Јеванђељу, ово је једна драгоцена поука, управо једина њена јеванђелска поука, коју је она дала људима за време свог живота на земљи. Што год вам рече – учините! Као да је хтела рећи: Он зна све, Он може све, Он вас љуби све, зато не обзирите се ни тамо ни амо него Њега чујте и Њега послушајте. Она је схватила дужност у овоме свету, да за Њега живи и да к Њему као извору живота друге упућује. Ту дужност она је драговољно продужила да врши и са небеса. Кроз сву историју цркве она је учила верне, да чине оно што је Он рекао. И дан-данас она се тајанствено спушта из славе своје небеске међу верне да их посаветује, да чине оно што је Он заповедио. То је њено Јеванђеље – Јеванђеље Пресвете Деве Богородице. Оно се састоји не из четири Јеванђеља него из четири речи: Што год вам рече – учините. О браћо моја, послушајмо је! Послушајмо је као мајку, и више него мајку своју, јер она нам жели највеће добро – царовање у вечном царству Сина њеног.
О Пресвета Дево, помози нам испунити речи Његове. Теби и Њему слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024