МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица шеста – Светих Отаца Првог васељенског сабора
Недеља седмице пете по Васкрсу - О слепом
04.06.1810
Божић следећи
Васкрс следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Јун 1810.
1   Петак
2   Субота
3   Недеља
4  ▶ Понедељак
5   Уторак
6   Среда
7   Четвртак
8   Петак
9   Субота
10   Недеља
11   Понедељак
12   Уторак
13   Среда
14   Четвртак
15   Петак
16   Субота
17   Недеља
18   Понедељак
19   Уторак
20   Среда
21   Четвртак
22   Петак
23   Субота
24   Недеља
25   Понедељак
26   Уторак
27   Среда
28   Четвртак
29   Петак
30   Субота


Јутрења
Јеванђеље Јован, зачало 64 (20,11-18)
11. А Марија стајаше напољу код гроба и плакаше. И када плакаше надвири се над гроб 12. И виде два анђела у белим хаљинама где седе, један чело главе, а други чело ногу, где беше лежало тело Исусово. 13. И они јој рекоше: „Жено, што плачеш?“ Рече им: „Зато што узеше Господа мог, и не знам где га положише.“ 14. И ово рекавши, обазре се натраг и угледа Исуса гдје стоји, и не знађаше да је Исус. 15. Рече јој Исус: „Жено, што плачеш? Кога тражиш?“ Она, мислећи да је градинар, рече му: „Господине, ако си га ти однио, кажи ми где си га положио, и ја ћу га узети.“ 16. Исус јој рече: „Марија!“ Она, окренувши се, рече му: „Равуни“, што ће рећи: „Учитељу!“ 17. Рече јој Исус: „Не дотичи ме се, јер још нисам узишао Оцу свом; него иди браћи мојој и кажи им: Узлазим Оцу мом и Оцу вашем, и Богу мом и Богу вашем.“ 18. А Марија Магдалина отиде и јави ученицима да је видела Господа и да јој ово рече.

Литургија
Дела светих апостола, зачало 38 (16,16-34)
16. Догоди се пак кад иђасмо на молитву да нас срете једна робиња која имаше дух погађачки и гатајући доношаше велики добитак својим господарима. 17. Ова пође за Павлом и за нама, и викаше говорећи: „Ови су људи слуге Бога Вишњега, који нам јављају пут спасења." 18. И овако чињаше много дана. А када се Павлу досади, окрену се и рече духу: „Заповедам ти именом Господа Исуса Христа, изиђи из ње!" И изиђе у тај час. 19. А када видеше њени господари да изађе нада њиховог добитка, узеше Павла и Силу и одвукоше их на трг пред поглаваре. 20. И кад их доведоше војводама, рекоше: „Ови људи узбуњују наш град, а Јевреји су, 21. И проповедају обичаје које нама не приличи примати ни творити, јер смо Римљани." 22. И слеже се народ на њих, и војводе им раздреше хаљине, и заповедише да их шибају. 23. И пошто им ударише много батина, бацише их у тамницу, и заповедише тамничару да их добро чува. 24. Примивши такву заповест, он их баци у најдоњу тамницу и ноге им метну у кладе. 25. А око поноћи Павле и Сила мољаху се и слављаху Бога; а сужњи их слушаху. 26. Одједном пак настаде велики земљотрес, тако да се потресоше темељи тамнице; и одмах се отворише сва врата и свима спадоше окови. 27. А кад се пробуди тамничар и виде отворена врата тамничка, извади нож и хтеде да се убије, мислећи да су сужњи побегли. 28. А Павле повика јаким гласом говорећи: „Не чини себи зла никаква, јер смо сви овде!" 29. А он заискавши светиљку улете и дрхтећи паде пред Павла и Силу; 30. И извевши их напоље рече: „Господо, шта ми треба чинити да се спасем?" 31. А они рекоше: „Веруј у Господа Исуса Христа и спашћеш се ти и сав дом твој." 32. И говораху му реч Господњу, и свима у дому његову. 33. И узевши их у онај час ноћи опра им ране; и одмах се крсти он и сви његови. 34. И уведе их у свој дом и постави трпезу, и радоваше се са свим домом својим што је поверовао у Бога.
Јеванђеље Јован, зачало 34 (9,1-38)
1. И пролазећи виде човека слепа од рођења. 2. И запиташе га ученици његови говорећи: „Рави, ко сагреши, овај или родитељи његови, те се роди слеп?“ 3. Исус одговори: „Не сагреши ни он ни родитељи његови, него да се јаве дела Божија на њему. 4. Мени ваља чинити дела Онога који ме посла, док је дан. Долази ноћ кад нико не може радити. 5. Док сам у свету, светлост сам свету.“ 6. Рекавши ово, пљуну на земљу и начини блато од пљувачке, и помаза блатом очи слепоме. 7. И рече му: „Иди умиј се у бањи Силоамској“, што преведено значи: послан. Он оде, дакле, и уми се, и дође гледајући. 8. А суседи и они који га беху видели пре да беше слеп говораху: „Није ли ово онај што је седио и просио?“ 9. Једни говораху да је он, а други да је налик на њега. Он говораше: „Ја сам.“ 10. Тада му говораху: „Како ти се отворише очи?“ 11. Он одговори и рече: „Човек који се зове Исус начини блато, и помаза очи моје, и рече ми: иди у бању Силоамску и умиј се. И кад отидох и умих се, прогледах.“ 12. Тада му рекоше: „Гдје је он?“ Рече: „Не знам.“ 13. Онда њега, некадашњега слепца, одведоше фарисејима. 14. А беше субота кад Исус начини блато и отвори му очи. 15. А фарисеји га тада опет питаху како прогледа. А он им рече: „Блато ми метну на очи, и умих се и видим.“ 16. Тада говораху неки од фарисеја: „Није овај човек од Бога, јер не светкује суботу.“ Други говораху: „Како може човек грешан таква знамења чинити?“ И наста раздор међу њима. 17. Опет рекоше слепцу: „Шта ти велиш за онога што отвори очи твоје?“ А он рече: „Пророк је.“ 18. Тада Јудејци не вероваше за њега да је био слеп и прогледао, док не дозваше родитеље тога што је прогледао, 19. и запиташе их говорећи: „Је ли ово син ваш за кога ви кажете да се роди слеп? Како, дакле, сада види?“ 20. А родитељи његови одговорише им и рекоше: „Знамо да је ово син наш, и да се роди слеп; 21. а како сада види не знамо, или ко му отвори очи ми не знамо: сам је већ одрастао, питајте њега, нека сам каже за себе.“ 22. Ово рекоше родитељи његови јер се бојаху Јудејаца; јер се Јудејци већ беху договорили да буде одлучен од синагоге ко год њега призна за Христа. 23. Зато рекоше родитељи његови: „Одрастао је, њега питајте.“ 24. Тада по други пут дозваше човека који је био слеп, и рекоше му: „Подај славу Богу, ми знамо да је онај човек грешан.“ 25. А он одговори и рече: „Је ли грешан, не знам; једно знам - да ја бех слеп, и сада видим.“ 26. Тада му опет рекоше: „Шта ти учини? Како отвори очи твоје?“ 27. Одговори им: „Већ вам казах и не слушасте. Шта опет хоћете да чујете? Да нећете и ви да постанете ученици његови?“ 28. Они га изгрдише и рекоше: „Ти си ученик његов, а ми смо ученици Мојсејеви. 29. Ми знамо да је Мојсеју говорио Бог; а овога не знамо откуда је.“ 30. Одговори човек и рече им: „У томе и јесте чудо што ви не знате откуда је, а он отвори очи моје. 31. А знамо да Бог не слуша грешнике; него ако ко Бога поштује и вољу његову твори, тога слуша. 32. Откако је века није се чуло да ико отвори очи рођеноме слепцу. 33. Кад он не би био од Бога, не би могао ништа чинити.“ 34. Одговорише и рекоше му: „Ти си се родио сав у гресима, па ти нас да учиш?“ И истераше га напоље. 35. Чу Исус да га истераше напоље, па нашавши га рече му: „Верујеш ли ти у Сина Божијега?“ 36. Он одговори и рече: „А ко је он, Господе, да у њега верујем?“ 37. А Исус му рече: „И видио си га и онај који говори с тобом, тај је.“ 38. А он рече: „Верујем, Господе!“ И поклони му се.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Свети мученик Василиск. Сродник светог Теодора Тирона. Би мучен заједно са Евтропијем и Клеоником. Када ова последња двојица бише распети, и издахнуше 3. марта, Василиск би враћен поново у тамницу. У том се деси смена царских намесника, те Василиск оста дуго тамнујући. Са сузама мољаше се Василиск Богу, да Њему не ускрати мученичку смрт. И по дугој молитви јави му се сам Господ Исус, обећа му испунити жељу и посла га у његово село, да се поздрави са мајком и браћом. У том дође нови намесник Агрипа и посла да одмах доведу Василиска из села. На путу из села у град Амасију, учини Господ преко Свога мученика велика чудеса, због којих многи народ поверова у Христа. Агрипа нареди мученику да принесе жртву Аполону. „Аполон значи губитељ!“ рече Василиск, и усрдном молитвом скруши идола у прах и небесним огњем спали храм. Уплашени Агрипа приписиваше све то мађијама, и нареди те Василиска мачем посекоше. У том Агрипа полуди, и у лудилу оде на губилиште, нађе мало крви мученикове у прашини и привеза је себи под појас, од чега поста здрав. Дошавши себи, он се крсти. Доцније неки Марин, грађанин Комански (Комани, управо зваше се место погубљења Василискова), подиже цркву на моштима мучениковим, у којима многи болесници нахођаху исцељење.

2. Свети мученик Јован Владимир, краљ српски. Беше од рода кнежевског, из Захумља. Деда му се зваше Хвалимир, а отац Петрислав. Као владар мудар, милостив, кротак, девствен и храбар. Усрдно се Богу мољаше и драговољно цркве зидаше и помагаше. Али имађаше тешке борбе и изнутра и споља, изнутра са јеретицима и богумилима, а споља са завојевачима: царем Самуилом и царем Василијем. Самуило га преваром зароби и баци у тамницу. Када тамноваше, јави му се ангел Божји и предсказа му, да ће скоро бити ослобођен тамнице, али ипак да ће мученички скончати. Познавши га боље, Самуило га заволи и даде му своју кћер Косару за жену. Када умре Самуил, зацари се син његов Радомир. Но двојуродни брат Радомиров Владислав уби Радомира, па онда дозва на превару Владимира, те и овога посече 1015. године. Мошти овога светог краља мученика почивају нетљене у његовом манастиру код Елбасана и на њима се кроз векове дешаваху, и дан дањи дешавају, многобројна чудеса. Код манастира Светог Наума, 1925. године, подигнута је црква овоме крунисаном мученику, као ктитору овога славног манастира.

3. Други васељенски сабор. У време цара Теодосија Великог овај сабор би сазван 381. године у Цариграду, да утврди учење православно о Духу Светоме, о коме криво учаше тадашњи архиепископ цариградски Македоније. Овај духоборни архиепископ, наиме, учаше као да је Дух Свети твар Божја, а не ипостас божанска, равна ипостаси Оца и Сина и с овима једнобитна. Македоније би од сабора осуђен, а Никејски Символ Вере допуњен још учењем о Светом Духу.

4. Свети праведни Мелхиседек, цар салимски. Савременик праоца Аврама. По речима апостола Павла он је био као цар и свештеник праобраз Господа Исуса Христа (Јевр 7).

Мелхиседак, цар Салимски,
Имаде ли кога свога?
Он цар беше и свештеник
Највишега Цара – Бога.
Од Аврама већи беше,
Тајна беше и остаде. –
Он Аврама благослови,
Аврам њему данак даде.
Цар у свету и свештеник,
Он праобраз Христу поста,
Мир и правду он најави –
Тајна беше, тајна оста.
Нe зна му се род ни конац,
Ни дужина земног века.
Ал’ се знаде да бејаше
Диван узор од човека.
Диван узор од човека,
Цара, свеца, праведника.
Мелхиседек тиме поста
Пророк Христа и – праслика.
Без иједне речи пророк,
Но прекрасном тек личношћу;
Без иједне речи пророк.
Пророк – правдом и милошћу.

РАСУЂИВАЊЕ
Како је Мојсеј могао постити 40 дана? Како су многи хришћански подвижници могли живети, и то дуговечно живети, у крајњој уздржљивости од јела и пића? Телесном човеку, који не зна за духовни живот, то je немогуће веровати. Немогуће му је то и доказати, јер поимање тога постиже се само опитом. Кад су св. Василиска мучитељи држали три дана без хлеба и воде, па му онда понудили да једе, он одбије, говорећи да није гладан. „Ја сам,“ вели, ,,испуњен бесмртном храном, и нећу да примам смртну. Вас храни земаљски хлеб, a мене небесна реч Божја; вас весели вино, a мене благодат Светога Духа; вас засићава месо, мене пост; вас крепи сила, телесна, a мене Крст Христов; вас богати злато, a мене љубав Христова; вас красе одела, a мене добродетељ; ви се веселите смехом, a ja сe утешавам духом кроз молитву.“ Ево човека, једног од многих, и многих, на коме се потврдила реч Христова: не живи човјек o самом хљебу но свакој ријечи која излази из уста Божјих! (Мат. 4, 4)

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам благодат Бога Духа Светога у таинству крштења и то:
1. како та благодат чисти човека од првородног греха,
2. како га она увршћује у грађане слободе Христове.

БЕСЕДА
о телима људским као храмовима

Или не знате да су тјелеса ваша црква Светога Духа који живи у вама; којега имате од Бога, и нијесте своји? Јер сте купљени скупо. (1 Кор. 6, 19-20)

Због чега су, браћо, телеса наша постала црквом Светога Духа? Због тога што смо плаћени скупо. Господ Христос платио нас је Својим бригама, трудовима, мукама и смрћу. Због те цене ми смо се удостојили да будемо црквом Светог Духа.
Но неко ће рећи: та цена је давно плаћена, а ми живимо 20 столећа после тога? Свеједно: цена није плаћена за једно време и за једно поколење, него за сва времена и за сва поколења од Адама до Страшнога Суда. И ако се још буду на земљи родиле милијарде и милијарде људских бића, за све њих је цена већ плаћена. Цена је тако велика и богата, да кад би се сав песак морски претворио у људе, она би била довољна.
Од кога тренутка, браћо, телеса наша постају црквом Светога Духа? Од тренутка нашега крштења. Цена је плаћена за све људе, али црквом Светог Духа постају само они који се крсте.
Каква је последица, браћо, тога што Свети Дух живи у нама? Последица је та, што ми више нисмо своји. Када се Дух Свети усели у наша телеса, тада је Он господар над нама, а не ми над њим, ни над собом. Тада смо ми, браћо, својина Бога Духа Светога.
А шта значи то, браћо, да на Тајној Вечери, када Господ опра ноге и Јуди и када Јуда прими од Господа залогај хлеба тада, вели се, уђе у њега сатана (Јов. 13, 27)? О да стршаних речи! О да страшне казне за богоиздајство! Не значи ли то, браћо, да кад се и ми одрекнемо Бога, који нас пере и храни, Дух Божји излази из нас, а усељава се на Његово место сатана? О да тешка значења! О да грозне опомене свима нама крштенима! Дух Свети се уселио у нас при крштењу и направно од нас храм Себи. Но Дух Свети не станује у нама насилно, него по нашој доброј вољи. Ако погрешимо против Њега, Он се исељава из нас; место Њега улази сатана, и наш телесни храм претвара се у свињац.
О Душе Свети Свеблаги, не остави нас. Смилуј се и опрости нам. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024