Јутарња
Јеванђеља Последовања Светих Страсти Господа нашег Исуса Христа
Јеванђеље Јован зачало 46 (13,31-38; 14,1-31; 15,1-27; 16,1-33; 17,1-26; 18,1)
31. Кад он изађе, Исус рече: „Сада се прослави Син Човечији, и Бог се прослави у њему. 32. Ако се Бог прослави у њему, и Бог ће њега прославити у себи, и одмах ће га прославити. 33. Дечице, још сам мало с вама; тражићете ме, и као што рекох Јудејцима да куда ја идем ви не можете доћи, то и вама сада говорим. 34. Заповест нову дајем вам: да љубите једни друге, као што ја вас љубих, да и ви љубите једни друге. 35. По томе ће сви познати : да сте моји ученици ако будете имали љубав међу собом. 36. Рече му Симон Петар: „Господе, куда идеш?" Исус му одговори: "Куда ја идем не можеш сада ићи за мном, али ћеш после поћи за мном." 37. Петар му рече: „Господе, зашто сад не могу ићи за тобом? Живот свој положићу за тебе." 38. Одговори му Исус: „Живот ли ћеш свој положити за мене? Заиста, заиста ти кажем: неће петао запевати док ме се трипут не одрекнеш." 1. „Нека се не збуњује срце ваше, верујте у Бога, и у мене верујте. 2. У кући Оца мог станови су многи. А да није тако, зар бих вам рекао: 'Идем да вам припремим место.' 3. И ако отидем и припремим вам место, опет ћу доћи, и узећу вас к себи да где сам ја, будете и ви. 4. И куда ја идем знате, и пут знате.“ 5. Рече му Тома: „Господе, не знамо куда идеш; и како можемо знати пут?“ 6. Исус му рече: „Ја сам пут и истина и живот: нико не долази Оцу осим кроз мене. 7. Кад бисте мене знали и Оца мог бисте знали; и од сада познајете га, и видели сте га.“ 8. Рече му Филип: „Господе, покажи нам Оца, и биће нам доста.“ 9. Исус му рече: „Толико сам времена с вама и ниси ме познао, Филипе? Ко је видио мене, видио је Оца; па како ти говориш: 'Покажи нам Оца?' 10. „Зар не верујеш да сам ја у Оцу и Отац у мени?“ „Речи које вам ја говорим не говорим од самог себе, него Отац који пребива у мени он твори дела. 11. Веруте ми да сам ја у Оцу и Отац у мени: ако ли не, због самих дела верујте ми. 12. Заиста, заиста вам кажем: 'Ко веруе у мене, дела која ја творим и он ће творити, и већа од ових ће творити; јер ја идем Оцу своме.' 13. И што год заиштете (од Оца) у име моје то ћу учинити, да се прослави Отац у Сину. 14. И ако шта заиштете у име моје, ја ћу учинити. 15. Ако ме љубите, заповести моје држите, 16. и ја ћу умолити Оца, и даће вам другог Утешитеља да пребива с вама вавек, 17. Духа Истине, кога свет не може примити, јер га не види, нити га познаје: а ви га познајете, јер са вама пребива, и у вама ће бити. 18. Нећу вас оставити сиротне: доћи ћу вама. 19. Још мало и свет ме више неће видети, а ви ћете ме видети, јер ја живим, и ви ћете живети. 20. У онај дан знаћете ви да сам ја у Оцу своме, и ви у мени, и ја у вама. 21. Ко има заповести моје и држи их, то је онај који ме љуби; а који мене љуби, тога ће љубити Отац мој; и ја ћу га љубити и јавићу му се сам.“ 22. Рече му Јуда, не Искариотски: „Господе, шта је то да ћеш се јавити нама, а не свету?“ 23. Одговори му Исус и рече: „Ако ме неко љуби, реч моју држаће, и Отац мој љубиће њега; и њему ћемо доћи и у њему ћемо се настанити. 24. Ко мене не љуби, речи моје не држи; а реч коју чујете није моја него Оца који ме је послао. 25. Ово сам вам говорио док сам боравио с вама. 26. А Утешитељ Дух Свети, кога ће Отац послати у име моје, Он ће вас научити свему и подсетиће вас на све што вам рекох. 27. Мир вам остављам, мир свој дајем вам; не дајем вам га као што свет даје. Нека се не збуњује срце ваше и нека се не боји. 28. Чусте да вам ја казах: 'Идем, и доћи ћу вама.' Кад бисте ме љубили, обрадовали бисте се што рекох: идем Оцу: јер Отац мој већи је од мене. 29. А сада сам вам рекао, пре него се збуде, да верујете када се збуде. 30. Нећу више много говорити с вама, јер долази кнез овога света, и у мени нема ништа. 31. Него да зна свет да љубим Оца, и као што ми заповеди Отац, онако творим. Устаните, хајдемо одавде! 1. Ја сам истински чокот, и Отац мој је виноградар. 2. Сваку лозу на мени која не рађа рода одсеца је; а сваку која род рађа чисти је да више рода роди. 3. Ви сте већ чисти због речи коју сам вам говорио. 4. Останите у мени, и ја ћу у вама. Као што лоза не може рода родити сама од себе ако не остане на чокоту, тако ни ви ако у мени не останете. 5. Ја сам чокот, а ви лозе. Ко остаје у мени и ја у њему, тај доноси многи плод јер без мене не можете чинити ништа. 6. Ко у мени не остане, избациће се напоље као лоза, и осушиће се, и скупиће је, и у огањ бацити, и спалити. 7. Ако останете у мени и речи моје у вама остану, што год хоћете иштите и биће вам. 8. Овим се прослави Отац мој да род многи доносите, и бићете моји ученици. 9. Као што Отац љуби мене, и ја љубим вас: останите у љубави мојој. 10. Ако заповести моје одржите, остаћете у љубави мојој, као што сам ја одржао заповести Оца мог и остајем у љубави његовој. 11. Ово сам вам казао да радост моја у вама остане и радост ваша да се испуни. 12. Ово је заповест моја: да љубите једни друге као што ја вас љубим. 13. Од ове љубави нико нема веће, да ко живот свој положи за пријатеље своје. 14. Ви сте пријатељи моји ако творите што вам ја заповедам. 15. Више вас не називам слугама, јер слуга не зна шта ради господар његов; него сам вас назвао пријатељима, јер све што чух од Оца свог, објавих вам. 16. Не изабрасте ви мене, него ја вас изабрах и поставих вас да ви идете и род доносите; и род ваш да остане, да што год заиштете од Оца у име моје да вам да. 17. Ово вам заповедам: „Да љубите једни Друге. 18. Ако вас мрзи свет, знајте да је мене омрзнуо пре вас. 19. Кад бисте били од света, свет би своје љубио, а како нисте од света него вас ја изабрах од света, зато вас мрзи свет. 20. Опомињите се речи коју вам ја рекох: 'Није слуга већи од господара свога.' Ако мене гонише, и вас ће гонити: ако моју реч одржаше, и вашу ће одржати. 21. Али све ће вам ово чинити због имена мог, јер не познају Онога који ме посла. 22. Да нисам дошао и говорио им, не би греха имали; а сад изговора немају за грех свој. 23. Који мрзи мене и Оца мог мрзи. 24. Да не творих међу њима дела која нико други није творио, не би греха имали: а сада су и видели, и омрзнули и мене и Оца мога. 25. Али да се испуни реч написана у Закону њихову: 'Омрзнуше ме ни за што.' 26. А када дође Утешитељ, кога ћу вам ја послати од Оца, Дух Истине, који од Оца исходи, Он ће сведочити за мене. 27. А и ви ћете сведочити, јер сте од почетка са мном.” 1. Ово сам вам казао да се не саблазните. 2. Изгониће вас из синагога; али долази час када ће сваки ко вас убије мислити да Богу службу приноси. 3. И то ће чинити, јер не познаше Оца ни мене. 4. Али ово сам вам казао да се, када дође час, сећате овога да вам ја казах; а испочетка не казах вам ово, јер бејах с вама. 5. А сада идем Ономе који ме посла, и нико ме од вас не пита: „Куда идеш?" 6. Али зато што сам вам ово казао, жалост је испунила срце ваше. 7. Но ја вам истину говорим: боље је за вас да ја одем, јер ако ја не одем, Утешитељ неће доћи к вама; ако ли одем, послаћу га к вама. 8. И кад Он дође, покараће свет за грех, и за правду, и за суд. 9. За грех, дакле, што не верују у мене; 10. за правду пак, што идем Оцу своме, и више ме нећете видети; 11. а за суд, што је кнез овога света осуђен. 12. Још вам имам много говорити, али сада не можете носити. 13. А када дође Он, Дух Истине, увешће вас у сву истину; јер неће говорити од себе, него ће говорити оно што чује, и јавиће вам оно што долази. 14. Он ће мене прославити, јер од мог ће узети, и јавиће вам. 15. „Све што има Отац моје је, зато рекох да ће од мог узети, и јавити вам. 16. Још мало, и нећете ме видети, и опет мало и угледаћете ме, јер ја идем Оцу.“ 17. Тада неки од ученика његових рекоше међу собом: „Шта је то што нам каже: 'Још мало, и нећете ме видети, и опет мало и угледаћете ме;' и: 'Ја идем Оцу?'“ 18. Говораху, дакле: „Шта је то што каже: 'Мало?' Не знамо шта говори.“ 19. А Исус разуме да хтедоше да га питају, па им рече: „Зато ли се запиткујете међу собом, што рекох: 'Још мало, и нећете ме видети, и опет мало, и угледаћете ме.' 20. Заиста, заиста вам кажем да ћете ви заплакати и заридати, а свет ће се радовати; и ви ћете жалосни бити, али ће се ваша жалост окренути на радост. 21. Жена кад рађа трпи муку, јер дође час њезин; а када роди дете, више се не опомиње жалости, због радости што се роди човек на свет. 22. И ви, дакле, имате сада жалост; али ћу вас опет видети, и радоваће се срце ваше, и радост вашу нико неће узети од вас. 23. И у онај дан нећете ме питати ништа.“ „Заиста, заиста вам кажем да што год заиштете од Оца у име моје, даће вам.“ 24. До сада не искасте ништа у име моје; иштите и добићете, да радост ваша буде испуњена. 25. Ово сам вам говорио у причама; али долази час кад вам више нећу говорити у причама, него ћу вам отворено јавити о Оцу. 26. У онај дан ћете у име моје заискати, и не кажем вам да ћу ја умолити Оца за вас: 27. јер сам Отац љуби вас, зато што сте ви љубили мене, и веровали да ја од Бога изађох. 28. Изађох од Оца, и дошао сам на свет; опет остављам свет, и идем Оцу. 29. Рекоше му ученици његови: „Ето сад отворено говориш, и причу никакву не говориш. 30. Сада знамо да све знаш, и не треба да те ко пита. По томе верујемо да ти од Бога изађе.“ 31. Исус им одговори: „Сада ли верујете? 32. Ево долази час, и већ је дошао, да се разбегнете сваки на своју страну, а мене сама оставите: али нисам сам, јер је Отац са мном. 33. Ово сам вам казао, да у мени мир имате. У свету ћете имати жалост; али не бојте се, ја сам победио свет.“ 1. Ово изговори Исус, па подиже очи своје небу и рече: "Оче, дошао је час, прослави Сина свога, да и Син твој прослави тебе; 2. као што си му дао власт над сваким телом, да свему што си му дао, дарује им живот вечни. 3. А ово је вечни живот да познају тебе једнога истинитога Бога и кога си послао Исуса Христа. 4. Ја те прославих на земљи; дело сврших које си ми дао да извршим. 5. И сада прослави ти мене, Оче, у тебе самога, славом коју имадох у тебе пре него свет постаде. 6. Објавих име твоје људима које си ми дао од света; твоји беху па си их мени дао, и твоју су реч одржали. 7. Сад разумеше да је све што си ми дао од тебе. 8. Јер речи које си ми дао, дао сам њима: и они примише, и познаше заиста да од тебе изађох, и вероваше да ме ти посла. 9. Ја се за њих молим, не молим се за свет, него за оне које си ми дао, јер су твоји. 10. И све моје твоје је, и твоје моје; и прославио сам се у њима. 11. И више нисам у свету, а они су у свету, и ја долазим теби. Оче свети, сачувај их у име твоје, оне које си ми дао, да буду једно као ми. 12. Док бејах с њима у свету, ја их чувах у име твоје; оне које си ми дао сачувах; и нико од њих не погибе осим сина погибли, да се испуни Писмо. 13. А сада долазим теби, и ово говорим на свету, да имају радост моју испуњену у себи. 14. Ја сам им дао реч твоју: и свет их омрзну, јер нису од света, као ни ја што нисам од света. 15. Не молим да их узмеш са света, него да их сачуваш од злога. 16. Од света нису, као ни ја што нисам од света. 17. Посвети их истином твојом: реч твоја јесте истина. 18. Као што ти мене посла у свет, и ја њих послах у свет. 19. Ја посвећујем себе за њих, да и они буду посвећени истином. 20. Не молим пак само за њих, него и за оне који због речи њихове поверују у мене: 21. Да сви једно буду, као ти, Оче, што си у мени и ја у теби, да и они у нама једно буду да свет верује да си ме ти послао. 22. И славу коју си ми дао ја сам дао њима, да буду једно као што смо ми једно. 23. Ја у њима и ти у мени, да буду усавршени у једно, и да позна свет да си ме ти послао и да љубиш њих као што мене љубиш. 24. Оче, хоћу да и они које си ми дао буду са мном где сам ја, да гледају славу моју коју си ми дао, јер си ме љубио пре постања света. 25. Оче праведни, свет тебе не позна, а ја те познах, и ови познаше да си ме ти послао. 26. И ја им објавих име твоје и објавићу: да љубав којом ме љубиш у њима буде, и ја у њима." 1. Рекавши ово Исус изиђе са ученицима својим преко потока Кедрона, где беше врт, у који уђе он и ученици његови.
Јеванђеље Јован, зачало 58 (18,1-28)
1. Рекавши ово Исус изиђе са ученицима својим преко потока Кедрона, где беше врт, у који уђе он и ученици његови. 2. А и Јуда, издајник његов, знађаше то место; јер се Исус често окупљаше онде са ученицима својим. 3. Онда Јуда узе чету, и од првосвештеника и фарисеја слуге, и дође онамо са буктињама и светиљкама и оружјем. 4. А Исус знајући све шта има да му се догоди, изађе и рече им: „Кога тражите?" 5. Одговорише му: „Исуса Назарећанина." Исус им рече: „Ја сам." А с њима стајаше и Јуда, издајник његов. 6. А када им рече: Ја сам, одступише назад и попадаше на земљу. 7. Онда их опет запита: „Кога тражите?" А они рекоше: „Исуса Назарећанина." 8. Одговори Исус: „Рекох вам да сам ја. Ако, дакле, мене тражите, пустите ове нека иду." 9. Да се испуни реч коју рече: „Не изгубих ни једнога од оних које си ми дао." 10. А Симон Петар имаше нож, па га потеже и удари слугу првосвештениковог, и одсече му десно ухо. А слуги беше име Малхо. 11. Тада рече Исус Петру: „Стави нож у корице! Чашу коју ми је дао Отац зар да је не пијем?" 12. Онда чета и заповедник и слуге јудејске ухватише Исуса и свезаше га, 13. И одведоше га најпре Ани, јер беше таст Кајафи, који беше првосвештеник оне године. 14. А Кајафа беше онај што даде савет Јудејцима да је боље да један човек умре за народ. 15. За Исусом пак иђаше Симон Петар и други ученик: а тај ученик беше познат првосвештенику, па уђе са Исусом у двориште првосвештеника. 16. А Петар стајаше напољу код врата. Онда изиђе тај други ученик, који беше познат првосвештенику, и рече вратарки те уведе Петра. 17. Тада слушкиња вратарка рече Петру: „Да ниси и ти од ученика овога човека?" Он рече: „Нисам." 18. А слуге и момци беху наложили ватру и стајаху те се грејаху, јер беше хладно; а и Петар беше с њима, и стајаше и грејаше се. 19. Првосвештеник пак упита Исуса за ученике његове и за науку његову. 20. Исус му одговори: „Ја говорих јавно свету: ја свагда учих у синагоги и у храму. где се увек скупљају Јудејци, и ништа у тајности не говорих. 21. Што питаш мене? Питај оне који су слушали шта им говорих; ето, они знају шта ја говорих." 22. А кад он ово рече, један од слугу који стајаху онде удари Исусу шамар и рече: "Зар тако одговараш првосвештенику?" 23. Исус му одговори: „Ако зло рекох, докажи да је зло: ако ли добро, зашто ме бијеш?" 24. Ана га посла свезанога Кајафи првосвештенику. 25. А Симон Петар стајаше и грејаше се. Онда му рекоше: „Да ниси и ти од ученика његових?" А он се одрече и каза: „Нисам." 26. Рече један од слугу првосвештеникових, који бејаше рођак ономе што му Петар одсече ухо: „Не видех ли ја тебе у врту са њим?" 27. Онда се Петар опет одрече; и одмах петао запева. 28. Исуса пак поведоше од Кајафе у судницу. А беше јутро, и они не уђоше у судницу да се не би оскврнили, него да би могли јести Пасху.
Јеванђеље Матеј, зачало 109 (26,57-75)
57. А они што ухватише Исуса одведоше га првосвештенику Кајафи, где се књижевници и старешине сабраше. 58. А Петар иђаше за њим издалека до дворишта првосвештеникова и ушавши унутра седе са слугама да види свршетак. 59. А првосвештеници и старешине и сав Синедрион тражаху лажна сведочанства против Исуса да би га убили, 60. и не нађоше; и премда многи лажни сведоци долазише, не нађоше. Најпосле дођоше два лажна сведока. 61. И рекоше: „Он је казао: 'Ја могу развалити храм Божији и за три дана саградити га.'" 62. И уставши првосвештеник рече му: „Зар ништа не одговараш што ови против тебе сведоче?" 63. А Исус ћуташе. И првосвештеник одговарајући рече му: „Заклињем те живим Богом да нам кажеш јеси ли ти Христос, Син Божији?" 64. Рече му Исус: „Ти каза. Али ја вам кажем: 'Од сада ћете видети Сина Човечијег где седи с десне стране Силе и долази на облацима небеским.'" 65. Тада првосвештеник раздре хаљине своје говорећи: „Хули на Бога! Шта нам више требају сведоци? Ево сада чусте хулу његову. 66. Шта мислите?" А ови одговарајући рекоше: „Заслужио је смрт." 67. Тада му попљуваше лице и удараху га, а друти га бијаху по образима 68. Говорећи: „Прореци нам, Христе, ко те удари?" 69. А Петар сеђаше напољу у дворишту, и приступи му једна слушкиња говорећи: „И ти си био са Исусом Галилејцем." 70. А он се одрече пред свима говорећи: „Не знам шта говориш." 71. И кад изађе к вратима, угледа га друга и рече онима што бејаху онде: „И овај беше са Исусом Назарећанином." 72. И опет се одрече са заклетвом: „Не знам тога човека." 73. А мало потом приступише они што стајаху и рекоше Петру: „Ваистину и ти си од њих: јер те и говор твој издаје." 74. Тада се поче преклињати и клети да не зна тога човека. И одмах запева петао. 75. И опомену се Петар речи Исусове што му је рекао: „Док петао не запева, три пута ћеш ме се одрећи." И изишавши напоље, плакаше горко.
Јеванђеље Јован, зачало 59 (18, 28-40; 19, 1-16)
28. Исуса пак поведоше од Кајафе у судницу. А беше јутро, и они не уђоше у судницу да се не би оскврнили, него да би могли јести Пасху. 29. Онда Пилат изиђе к њима напоље и рече: „Какву оптужбу износите против овог човека?" 30. Одговорише му и рекоше: „Кад он не би био злочинац, не бисмо га предали теби." 31. А Пилат им рече: „Узмите га ви и по закону вашему судите му." А Јудејци му рекоше: „Ми не смемо никога погубити." 32. Да се испуни реч Исусова коју рече, указујући каквом ће смрћу умрети. 33. Онда уђе Пилат опет у судницу, па дозва Исуса и рече му: „Ти ли си цар јудејски?" 34. Одговори му Исус: „Говориш ли ти то сам од себе, или ти други казаше о мени?" 35. Пилат одговори: „Зар сам ја Јудејац? Народ твој и првосвештеници предаше те мени. Шта си учинио?" 36. Исус одговори: „Царство моје није од овога света: кад би било од овога света царство моје, слуге моје би се бориле да не будем предан Јудејцима: али царство моје није одавде." 37. Тада му рече Пилат: „Дакле, ти си цар?" Исус одговори: „Ти кажеш да сам ја цар. Ја сам за то рођен и за то сам дошао на свет да сведочим истину. И сваки који је од истине слуша глас мој." 38. Рече му Пилат: „Шта је истина?" И ово рекавши, изиђе опет Јудејцима, и рече им: „Ја ниједне кривице не налазим на њему. 39. А у вас је обичај да вам једнога пустим на Пасху. Хоћете ли, дакле, да вам пустим цара јудејскога?" 40. Тада сви опет повикаше говорећи: „Не овога, него Вараву!" А Варава беше разбојник. 1. Тада, дакле, Пилат узе Исуса и ишиба га. 2. А војници оплетоше венац од трња и метнуше му на главу, и обукоше му пурпурну хаљину, 3. и говораху: „Здраво, царе јудејски!” И удараху га по образима. 4. Пилат пак опет изиђе напоље и рече им: „Ево вам га изводим напоље, да знате да на њему не налазим ниједне кривице.” 5. А Исус изиђе напоље носећи трнови венац и пурпурну хаљину. И рече им Пилат: „Ево човека!” 6. Када га, дакле, видеше првосвештеници и слуге, повикаше говорећи: „Распни га, распни!” Пилат им рече: „Узмите га ви и распните, јер ја не налазим на њему кривицу.” 7. Одговорише му Јудејци: „Ми имамо закон и по закону нашем мора да умре, јер начини себе Сином Божијим.” 8. Када, дакле, Пилат чу ову реч, побоја се већма. 9. И опет уђе у судницу, и рече Исусу: „Одакле си ти?” А Исус му не даде одговора. 10. Пилат му тад рече: „Зар мени не одговараш? Не знаш ли да имам власт да те распнем и власт имам да те пустим?” 11. Исус одговори: „Не би имао власти никакве нада мном када ти не би било дано одозго; зато онај који ме предаде теби има већи грех.” 12. Од тада гледаше Пилат да га пусти. Али Јудејци викаху говорећи: „Ако овога пустиш, ниси пријатељ ћесару. Сваки који себе царем гради противи се ћесару.” 13. Пилат, дакле, чувши ову реч, изведе Исуса напоље, и седе на судијску столицу, на месту званом Литостротон, а јеврејски Гавата. 14. А беше петак уочи Пасхе, око шестога часа; и он рече Јудејцима: „Ево цар ваш!” 15. А они повикаше: „Узми, узми, распни га!” Пилат им рече: „Зар цара вашега да разапнем?” Одговорише првосвештеници: „Немамо цара осим ћесара.” 16. Тада, дакле, предаде га њима да се разапне. А они узеше Исуса и одведоше.
Јеванђеље Матеј, зачало 111 (27, 3-32)
3. Тада видевши Јуда, издајник његов, да га осудише, раскаја се, и врати тридесет сребрника првосвештеницима и старешинама 4. Говорећи: „Сагреших што издадох крв невину." А они рекоше: „Шта ми маримо за то? Ти ћеш видети." 5. И бацивши сребрнике у храму, изађе, и отиде те се обеси. 6. А првосвештеници, узевши сребрнике, рекоше: „Не ваља их метнути у храмовну ризницу, јер су цена за крв." 7. Него се договорише те купише за њих лончареву њиву за гробље странцима. 8. Зато се та њива и прозва Крвна њива до данас. 9. Тада се испуни што је казано преко пророка Јеремије који говори: „И узеше тридесет сребрника, цену цењенога, кога су ценили синови Израиљеви; 10. и дадоше их за њиву лончареву, као што ми каза Господ." 11. А Исус стаде пред намесником, и запита га намесник говорећи: „Јеси ли ти цар јудејски?" А Исус му рече: „Ти кажеш." 12. И кад га тужаху првосвештеници и старешине, ништа не одговори. 13. Тада му рече Пилат: „Зар не чујеш колико против тебе сведоче?" 14. И не одговори му ни на једну реч, тако да се намесник дивљаше веома. 15. А о Празнику беше обичај у намесника да народу пусти по једнога сужња кога они хоће. 16. А тада имаху познатога сужња по имену Вараву. 17. И када се сабраше, рече им Пилат: „Кога хоћете да вам пустим? Вараву или Исуса названога Христа?" 18. Јер знађаше да су га из зависти предали. 19. А када сеђаше у суду, поручи му жена његова говорећи: „Не мешај се ти ништа у суд тога праведника, јер данас у сну много пострадах због њега." 20. А првосвештеници и старешине наговорише народ да иште Вараву, а Исуса да погубе. 21. А намесник одговарајући рече им: „Кога хоћете од ове двојице да вам пустим?" А они рекоше: „Вараву." 22. Рече им Пилат: „Шта да чиним са Исусом названим Христом?" Рекоше му сви: „Да се разапне!" 23. Намесник пак рече: „А какво је зло учинио?" А они из гласа повикаше говорећи: „Да се разапне!" 24. А кад виде Пилат да ништа не помаже, него још већа буна бива, узе воду те уми руке пред народом говорећи: „Ја сам невин у крви овога праведника; ви ћете видети." 25. И одговарајући сав народ рече: „Крв његова на нас и на децу нашу!" 26. Тада им пусти Вараву, а Исуса, шибавши, предаде да се разапне. 27. Тада војници намесникови узеше Исуса у судницу и скупише на њега сву чету војника. 28. И свукавши га, обукоше му пурпурни огртач. 29. И оплетавши венац од трња, метнуше му на главу, и дадоше му трску у десницу; и клекнувши на колена пред њим, ругаху му се говорећи: „Здраво, царе јудејски!" 30. И пљунувши на њега, узеше трску и бише га по глави. 31. И кад му се наругаше, свукоше с њега огртач, и обукоше га у хаљине његове, и поведоше да га разапну. 32. И излазећи нађоше човека из Кирине по имену Симона и натераше га да му понесе крст.
Јеванђеље Марко, зачало 67 (15, 16-32)
16. А војници га одведоше унутра у двориште у такозвани преторијум, и сазваше сву чету војника. 17. И обукоше му пурпурни огртач, и оплетавши трнов венац ставише на њега. 18. И стадоше га поздрављати: „Здраво, царе јудејски!" 19. И бијаху га по глави трском, и пљуваху на њега, и падајући на кољена клањаху му се. 20. И кад му се наругаше, свукоше с њега пурпурни огртач, и обукоше га у његове хаљине и изведоше да га разапну. 21. И натераше једнога пролазника, Симона из Кирине, оца Александрова и Руфова, који иђаше из поља, да понесе крст његов. 22. И доведоше га на место Голготу, што значи: Место лобање. 23. И даваше му да пије вино са смирном, а он не узе. 24. И кад га разапеше, разделише хаљине његове бацајући коцку за њих ко ће шта узети. 25. А бејаше час трећи, и разапеше га. 26. И беше натпис његове кривице написан: „Цар јудејски." 27. И с њим распеше два разбојника, једнога с десне, а једнога с леве стране њему. 28. И испуни се Писмо које говори: „И уврстише га међу безаконике." 29. И пролазници хуљаху на њега машући главама својим и говорећи: „Уа! Ти што храм разваљујеш и за три дана саграђујеш, 30. спаси самога себе и сиђи с крста!" 31. Тако и првосвештеници с књижевницима ругаху се, говорећи један другоме: „Друге спасе, а себе не може да спасе. 32. Христос, цар Израиљев, нека сиђе сада с крста да видимо, па ћемо му веровати." И они што бејаху с њим разапети вређаху га.
Јеванђеље Матеј, зачало 113 (27, 33-54)
33. И дошавши на место које се зове Голгота, то јест: Место лобање, 34. дадоше му да пије оцат помешан са жучи, и окусивши не хте да пије. 35. А кад га разапеше, разделише хаљине његове бацивши коцку. 36. И сеђаху онде те га чуваху. 37. И ставише му изнад главе кривицу његову написану: „Ово је Исус цар јудејски." 38. Тада распеше с њим два разбојника, једнога с десне и једнога с леве стране. 39. А који пролажаху хуљаху на њега машући главама својима 40. И говорећи: „Ти који храм разваљујеш и за три дана саграђујеш, спаси сам себе; ако си Син Божији, сиђи са крста!" 41. А тако и првосвештеници са књижевницима, старешинама и фарисејима подсмевајући се говораху: 42. „Друге спасе а себе не може да спасе. Ако је цар Израиљев, нека сиђе сад с крста, па ћемо веровати у њега. 43. Уздао се у Бога, нека га избави сад, ако му је по вољи; јер говораше: 'Ја сам Син Божији.'" 44. Тако исто и разбојници распети с њим ругаху му се. 45. А од шестога часа би тама по свој земљи до часа деветога. 46. А око деветога часа, повика Исус из свега гласа говорећи: „Или, Или, лима савахтани?" То јест: „Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?" 47. А неки од оних што стајаху онде чувши то говораху: „Овај зове Илију." 48. И одмах отрча један од њих те узе сунђер, и напуни оцта, па натаче на трску, те га појаше. 49. А остали говораху: „Остави да видимо хоће ли доћи Илија да га избави." 50. А Исус опет повика из свега гласа, и испусти дух. 51. И гле, завеса храма раздре се на двоје, од горњега краја до доњега; и земља се потресе, и камење се распаде; 52. и гробови се отворише, и устадоше многа тела светих који су помрли; 53. и изишавши из гробова по васкрсењу његову, уђоше у свети град и показаше се многима. 54. А капетан и који с њим чуваху Исуса, видевши да се земља тресе и шта би, уплашише се врло говорећи: „Заиста овај беше Син Божији."
Јеванђеље Лука, зачало 111 (23, 32-49)
32. Вођаху пак и друга два злочинца са њим да погубе. 33. И када дођоше на место звано Лобања, онде разапеше њега и злочинце, једнога с десне стране а другога с леве. 34. А Исус говораше: „Оче, опрости им, јер не знају шта чине!" И делећи хаљине његове бацаху коцку. 35. И народ стајаше гледајући. А и старешине ругаху му се с њима говорећи: „Друге спасе, нека спасе и себе, ако је он Христос, изабраник Божији." 36. А и војници му се ругаху, приступаху и даваху му оцат. 37. И говораху: „Ако си ти цар јудејски, спаси самог себе!" 38. А беаше над њим и натпис написан словима јелинским и латинским и јеврејским: „Ово је цар јудејски." 39. А један од обешених злочинаца хуљаше на њега говорећи: „Ако си ти Христос, спаси себе и нас!" 40. А други одговоривши укораваше га говорећи: „Зар се ти не бојиш Бога, када си и сам осуђен тако? 41. А ми смо праведно осуђени, јер примамо по својим делима као што смо заслужили; а он никаква зла не учини." 42. И рече Исусу: „Сети ме се, Господе, када дођеш у Царству своме." 43. И рече му Исус: „Заиста ти кажем, данас ћеш бити са мном у рају." 44. А беше око шестога часа, и тама би по свој земљи до часа деветога. 45. И помрча сунце, и завеса храмовна раздре се напола. 46. И повикавши Исус из свега гласа рече: „Оче, у руке твоје предајем дух свој." И рекавши ово издахну. 47. А кад виде капетан шта се догоди, прослави Бога говорећи: „Заиста овај човек беше праведник." 48. И сав народ који се беше скупио да гледа овај призор, кад виде шта би, врати се бијући се у прса. 49. А стајаху издалека сви познаници његови и жене које га пратише из Галилеје, посматрајући ово.
Јеванђеље Јован, зачало 61 (19, 25-37)
25. А стајаху код Исусова крста мати његова, и сестра матере његове Марија Клеопова, и Марија Магдалина. 26. А Исус видевши матер и ученика кога љубљаше где стоји поред ње, рече матери својој: „Жено, ето ти сина!” 27. Потом рече ученику: „Ево ти мајке!” И од онога часа узе је ученик к себи. 28. После тога, знајући Исус да се већ све свршило, да се сасвим испуни Писмо рече: „Жедан сам!” 29. Стајаше пак суд пун оцта; а они напунише сунђер оцта, и натакнувши на трску, принесоше устима његовим. 30. А кад Исус окуси оцат рече: „Сврши се!” И преклонивши главу, предаде дух. 31. А будући да беше петак, па да не би тела остала на крсту у суботу, јер беше велики дан она субота, Јудејци замолише Пилата да им се пребију голени, па да их скину. 32. Онда дођоше војници, и првоме пребише голени и другоме распетоме с њим: 33. а дошавши до Исуса, кад видеше да је већ умро, не пребише му голени, 34. Него један од војника прободе му ребра копљем; и одмах изиђе крв и вода. 35. И онај који је видео, посведочио је, и истинито је сведочанство његово, и он зна да истину говори, да и ви верујете. 36. Јер се ово догоди да се испуни Писмо: „Кост његова неће се преломити.” 37. И опет друго Писмо говори: „Погледаће на онога кога прободоше.”
Јеванђеље Марко, зачало 69 (15, 43-47)
43. Дође Јосиф, из Ариматеје, угледан саветник, који и сам Царство Божије чекаше, и усуди се те уђе Пилату и заиска тело Исусово. 44. А Пилат се зачуди да је већ умро; и дозвавши капетана, запита га: „Је ли давно умро?" 45. И дознавши од капетана, даде тело Јосифу. 46. И он купивши платно и скинувши га, обави платном, и положи га у гроб који беше исечен у камену, и навали камен на врата гроба. 47. А Марија Магдалина и Марија Јосијина гледаху где га полагаху.
Јеванђеље Јован, зачало 62 (19, 38-42)
38. А потом Јосиф из Ариматеје, који беше ученик Исусов, али кришом због страха од Јудејаца, замоли Пилата да узме тело Исусово. И допусти Пилат. Онда дође и узе тело Исусово. 39. А дође и Никодим, који је први пут долазио ноћу Исусу, и донесе помешане смирне и алоја око сто литара. 40. Тада узеше тело Исусово, и обавише га платном с мирисима, као што је обичај у Јудејаца да сахрањују. 41. А на ономе месту, где беше распет био је врт, и у врту гроб нов, у који још нико не беше положен. 42. Онде, дакле, због петка јудејскога, пошто беше близу гроб, положише Исуса.
Јеванђеље Матеј, зачало 114 (27, 62-66)
62. Сутрадан пак по петку сабраше се првосвештеници и фарисеји код Пилата 63. Говорећи: „Господару, сетисмо се да онај варалица каза још за живота: 'После три дана устаћу.' 64. Зато заповеди да се утврди гроб до трећега дана да не дођу како ученици његови ноћу, да га не украду и не кажу народу: 'Устаде из мртвих;' и биће последња превара гора од прве." 65. Рече им Пилат: „Имате стражу, идите те утврдите како знате." 66. А они отишавши утврдише гроб са стражом и запечатише камен.
Царски часови и Вечерња служба
На 1. часу
Посланица Светог Апостола Павла Галатима, зачало 215 (6, 14-18)
14. А ја, Боже сачувај, да се чим другим хвалим осим крстом Господа нашега Исуса Христа, којим се мени разапе свет и ја свету. 15. Јер у Христу Исусу нити обрезање што помаже нити необрезање, него нова твар. 16. И који год буду живели по овоме правилу, мир на њих и милост, и на Израиљ Божији. 17. Убудуће да ми нико не ствара тешкоће, јер ја ране Господа Исуса на телу свом носим. 18. Благодат Господа нашега Исуса Христа са духом вашим, браћо. Амин.
Јеванђеље Матеј, зачало 110 (27,1-56)
1. А кад би јутро, учинише веће сви првосвсштеници и старешине народа против Исуса да га погубе. 2. И свезавши га одведоше, и предаше га Понтију Пилату, намеснику. 3. Тада видевши Јуда, издајник његов, да га осудише, раскаја се, и врати тридесет сребрника првосвештеницима и старешинама 4. Говорећи: „Сагреших што издадох крв невину." А они рекоше: „Шта ми маримо за то? Ти ћеш видети." 5. И бацивши сребрнике у храму, изађе, и отиде те се обеси. 6. А првосвештеници, узевши сребрнике, рекоше: „Не ваља их метнути у храмовну ризницу, јер су цена за крв." 7. Него се договорише те купише за њих лончареву њиву за гробље странцима. 8. Зато се та њива и прозва Крвна њива до данас. 9. Тада се испуни што је казано преко пророка Јеремије који говори: „И узеше тридесет сребрника, цену цењенога, кога су ценили синови Израиљеви; 10. и дадоше их за њиву лончареву, као што ми каза Господ." 11. А Исус стаде пред намесником, и запита га намесник говорећи: „Јеси ли ти цар јудејски?" А Исус му рече: „Ти кажеш." 12. И кад га тужаху првосвештеници и старешине, ништа не одговори. 13. Тада му рече Пилат: „Зар не чујеш колико против тебе сведоче?" 14. И не одговори му ни на једну реч, тако да се намесник дивљаше веома. 15. А о Празнику беше обичај у намесника да народу пусти по једнога сужња кога они хоће. 16. А тада имаху познатога сужња по имену Вараву. 17. И када се сабраше, рече им Пилат: „Кога хоћете да вам пустим? Вараву или Исуса названога Христа?" 18. Јер знађаше да су га из зависти предали. 19. А када сеђаше у суду, поручи му жена његова говорећи: „Не мешај се ти ништа у суд тога праведника, јер данас у сну много пострадах због њега." 20. А првосвештеници и старешине наговорише народ да иште Вараву, а Исуса да погубе. 21. А намесник одговарајући рече им: „Кога хоћете од ове двојице да вам пустим?" А они рекоше: „Вараву." 22. Рече им Пилат: „Шта да чиним са Исусом названим Христом?" Рекоше му сви: „Да се разапне!" 23. Намесник пак рече: „А какво је зло учинио?" А они из гласа повикаше говорећи: „Да се разапне!" 24. А кад виде Пилат да ништа не помаже, него још већа буна бива, узе воду те уми руке пред народом говорећи: „Ја сам невин у крви овога праведника; ви ћете видети." 25. И одговарајући сав народ рече: „Крв његова на нас и на децу нашу!" 26. Тада им пусти Вараву, а Исуса, шибавши, предаде да се разапне. 27. Тада војници намесникови узеше Исуса у судницу и скупише на њега сву чету војника. 28. И свукавши га, обукоше му пурпурни огртач. 29. И оплетавши венац од трња, метнуше му на главу, и дадоше му трску у десницу; и клекнувши на колена пред њим, ругаху му се говорећи: „Здраво, царе јудејски!" 30. И пљунувши на њега, узеше трску и бише га по глави. 31. И кад му се наругаше, свукоше с њега огртач, и обукоше га у хаљине његове, и поведоше да га разапну. 32. И излазећи нађоше човека из Кирине по имену Симона и натераше га да му понесе крст. 33. И дошавши на место које се зове Голгота, то јест: Место лобање, 34. дадоше му да пије оцат помешан са жучи, и окусивши не хте да пије. 35. А кад га разапеше, разделише хаљине његове бацивши коцку. 36. И сеђаху онде те га чуваху. 37. И ставише му изнад главе кривицу његову написану: „Ово је Исус цар јудејски." 38. Тада распеше с њим два разбојника, једнога с десне и једнога с леве стране. 39. А који пролажаху хуљаху на њега машући главама својима 40. И говорећи: „Ти који храм разваљујеш и за три дана саграђујеш, спаси сам себе; ако си Син Божији, сиђи са крста!" 41. А тако и првосвештеници са књижевницима, старешинама и фарисејима подсмевајући се говораху: 42. „Друге спасе а себе не може да спасе. Ако је цар Израиљев, нека сиђе сад с крста, па ћемо веровати у њега. 43. Уздао се у Бога, нека га избави сад, ако му је по вољи; јер говораше: 'Ја сам Син Божији.'" 44. Тако исто и разбојници распети с њим ругаху му се. 45. А од шестога часа би тама по свој земљи до часа деветога. 46. А око деветога часа, повика Исус из свега гласа говорећи: „Или, Или, лима савахтани?" То јест: „Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?" 47. А неки од оних што стајаху онде чувши то говораху: „Овај зове Илију." 48. И одмах отрча један од њих те узе сунђер, и напуни оцта, па натаче на трску, те га појаше. 49. А остали говораху: „Остави да видимо хоће ли доћи Илија да га избави." 50. А Исус опет повика из свега гласа, и испусти дух. 51. И гле, завеса храма раздре се на двоје, од горњега краја до доњега; и земља се потресе, и камење се распаде; 52. и гробови се отворише, и устадоше многа тела светих који су помрли; 53. и изишавши из гробова по васкрсењу његову, уђоше у свети град и показаше се многима. 54. А капетан и који с њим чуваху Исуса, видевши да се земља тресе и шта би, уплашише се врло говорећи: „Заиста овај беше Син Божији." 55. И онде беху и гледаху издалека многе жене које су ишле за Исусом из Галилеје и служиле му. 56. Међу којима беше Марија Магдалина и Марија, мати Јаковљева и Јосијина, и мати синова Зеведејевих.
На 3. часу
Посланица Светог Апостола Павла Римљанима, зачало 88 (5, 6-9)
6. Јер Христос, још док бесмо немоћни, умре у одређено време за безбожнике. 7. Јер једва ће ко умрети за праведника; а за доброга можда би се ко и усудио да умре. 8. Али Бог показује своју љубав према нама, јер још док бесмо грешници, Христос умре за нас. 9. Много ћемо, дакле, пре бити кроз њега спасени од гњева сада када смо оправдани крвљу његовом.
Јеванђеље Марко, зачало 67 (15, 16-41)
16. А војници га одведоше унутра у двориште у такозвани преторијум, и сазваше сву чету војника. 17. И обукоше му пурпурни огртач, и оплетавши трнов венац ставише на њега. 18. И стадоше га поздрављати: „Здраво, царе јудејски!" 19. И бијаху га по глави трском, и пљуваху на њега, и падајући на кољена клањаху му се. 20. И кад му се наругаше, свукоше с њега пурпурни огртач, и обукоше га у његове хаљине и изведоше да га разапну. 21. И натераше једнога пролазника, Симона из Кирине, оца Александрова и Руфова, који иђаше из поља, да понесе крст његов. 22. И доведоше га на место Голготу, што значи: Место лобање. 23. И даваше му да пије вино са смирном, а он не узе. 24. И кад га разапеше, разделише хаљине његове бацајући коцку за њих ко ће шта узети. 25. А бејаше час трећи, и разапеше га. 26. И беше натпис његове кривице написан: „Цар јудејски." 27. И с њим распеше два разбојника, једнога с десне, а једнога с леве стране њему. 28. И испуни се Писмо које говори: „И уврстише га међу безаконике." 29. И пролазници хуљаху на њега машући главама својим и говорећи: „Уа! Ти што храм разваљујеш и за три дана саграђујеш, 30. спаси самога себе и сиђи с крста!" 31. Тако и првосвештеници с књижевницима ругаху се, говорећи један другоме: „Друге спасе, а себе не може да спасе. 32. Христос, цар Израиљев, нека сиђе сада с крста да видимо, па ћемо му веровати." И они што бејаху с њим разапети вређаху га. 33. А када настаде шести час, би тама по свој земљи до часа деветога. 34. И у девети час повика Исус из свега гласа говорећи: „Елои, Елои, лима савахтани?" што значи: „Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?" 35. И неки од оних што стајаху онде чувши то говораху: „Ено зове Илију." 36. А један отрча те напуни сунђер оцта, па натакнувши на трску појаше га, говорећи: „Оставите да видимо хоће ли доћи Илија да га скине." 37. И Исус повика из свег гласа и издахну. 38. И завеса храмовна раздре се на двоје одозго до доле. 39. А кад виде капетан који стајаше према њему да тако узвикнувши издахну, рече: „Заиста човек овај Син Божији беше." 40. А бејаху ту и жене гледајући издалека, међу којима беше и Марија Магдалина и Марија мати Јакова Малога и Јосије, и Саломија, 41. које и кад он беше у Галилеји иђаху за њим и служаху му; и многе друге и које бејаху дошле с њим у Јерусалим.
На 6. часу
Посланица Светог Апостола Павла Јеврејима, зачало 306 (2, 11-18)
11. Јер и Онај који освећује и они који се освећују сви су од једнога, зато се не стиди да их назива браћом, говорећи: 12. „Објавићу Име твоје браћи својој, усред сабора песмом ћу те величати.” 13. И опет: „Ја ћу се уздати у Њега.” И опет: „Ево ја и деца коју ми даде Бог.” 14. А пошто та деца имају заједницу у крви и месу, и Он узе најприснијег удела у томе, да смрћу сатре онога који има моћ смрти, то јест ђавола, 15. и да избави оне који из страха од смрти целога живота беху кривци за своје робовање. 16. Јер, заиста се не присаједини анђелима, него се присаједини семену Авраамову. 17. Стога је требало да у свему буде подобан браћи, да би био милостив и веран првосвештеник у служби Богу, како би очистио грехе народа. 18. Јер пошто је и сам страдао будући кушан, зато може помоћи онима који бивају кушани.
Јеванђеље Лука, зачало 111 (23, 32-49)
32. Вођаху пак и друга два злочинца са њим да погубе. 33. И када дођоше на место звано Лобања, онде разапеше њега и злочинце, једнога с десне стране а другога с леве. 34. А Исус говораше: „Оче, опрости им, јер не знају шта чине!" И делећи хаљине његове бацаху коцку. 35. И народ стајаше гледајући. А и старешине ругаху му се с њима говорећи: „Друге спасе, нека спасе и себе, ако је он Христос, изабраник Божији." 36. А и војници му се ругаху, приступаху и даваху му оцат. 37. И говораху: „Ако си ти цар јудејски, спаси самог себе!" 38. А беаше над њим и натпис написан словима јелинским и латинским и јеврејским: „Ово је цар јудејски." 39. А један од обешених злочинаца хуљаше на њега говорећи: „Ако си ти Христос, спаси себе и нас!" 40. А други одговоривши укораваше га говорећи: „Зар се ти не бојиш Бога, када си и сам осуђен тако? 41. А ми смо праведно осуђени, јер примамо по својим делима као што смо заслужили; а он никаква зла не учини." 42. И рече Исусу: „Сети ме се, Господе, када дођеш у Царству своме." 43. И рече му Исус: „Заиста ти кажем, данас ћеш бити са мном у рају." 44. А беше око шестога часа, и тама би по свој земљи до часа деветога. 45. И помрча сунце, и завеса храмовна раздре се напола. 46. И повикавши Исус из свега гласа рече: „Оче, у руке твоје предајем дух свој." И рекавши ово издахну. 47. А кад виде капетан шта се догоди, прослави Бога говорећи: „Заиста овај човек беше праведник." 48. И сав народ који се беше скупио да гледа овај призор, кад виде шта би, врати се бијући се у прса. 49. А стајаху издалека сви познаници његови и жене које га пратише из Галилеје, посматрајући ово.
На 9. часу
Посланица Светог Апостола Павла Јеврејима, зачало 324 (10, 19-31)
19. Имајући дакле, браћо, слободу за улазак у Светињу крвљу Исусовом, 20. путем новим и живим, који нам је Он отворио завесом, то јест телом својим, 21. и Свештеника великога над домом Божијим, 22. приступајмо истинитим срцем, у пуној вери, са срцима очишћеним од зле савести и телом опраним водом чистом, 23. држимо се чврсто у исповедању наде без колебања, јер је поуздан Онај који је обећао; 24. и старајмо се један о другоме у подстицању на љубав и добра дела. 25. Немојмо изостајати са скупова наших, као што неки имају обичај, него се узајамно бодримо, и утолико више колико видите да се приближује Дан онај. 26. Јер ако ми грешимо хотимице и после примљеног познања истине, ту више нема жртве за грехе, 27. него само страшно очекивање суда и јарост огња који ће прогутати противнике. 28. Кад неко преступи Закон Мојсејев, по исказу два или три сведока, има да умре без милости; 29. замислите колико ће сада тежу казну заслужити онај који гази Сина Божијег, и крв Завета којом је освећен за несвету држи, и Духа благодати вређа? 30. Јер знамо Онога који рече: „Моја је освета, ја ћу узвратити, говори Господ. И опет: Господ ће судити народу свом." 31. Страшно је пасти у руке Бога живога.
Јеванђеље Јован, зачало 59 (18, 28-40; 19, 1-37)
28. Исуса пак поведоше од Кајафе у судницу. А беше јутро, и они не уђоше у судницу да се не би оскврнили, него да би могли јести Пасху. 29. Онда Пилат изиђе к њима напоље и рече: „Какву оптужбу износите против овог човека?" 30. Одговорише му и рекоше: „Кад он не би био злочинац, не бисмо га предали теби." 31. А Пилат им рече: „Узмите га ви и по закону вашему судите му." А Јудејци му рекоше: „Ми не смемо никога погубити." 32. Да се испуни реч Исусова коју рече, указујући каквом ће смрћу умрети. 33. Онда уђе Пилат опет у судницу, па дозва Исуса и рече му: „Ти ли си цар јудејски?" 34. Одговори му Исус: „Говориш ли ти то сам од себе, или ти други казаше о мени?" 35. Пилат одговори: „Зар сам ја Јудејац? Народ твој и првосвештеници предаше те мени. Шта си учинио?" 36. Исус одговори: „Царство моје није од овога света: кад би било од овога света царство моје, слуге моје би се бориле да не будем предан Јудејцима: али царство моје није одавде." 37. Тада му рече Пилат: „Дакле, ти си цар?" Исус одговори: „Ти кажеш да сам ја цар. Ја сам за то рођен и за то сам дошао на свет да сведочим истину. И сваки који је од истине слуша глас мој." 38. Рече му Пилат: „Шта је истина?" И ово рекавши, изиђе опет Јудејцима, и рече им: „Ја ниједне кривице не налазим на њему. 39. А у вас је обичај да вам једнога пустим на Пасху. Хоћете ли, дакле, да вам пустим цара јудејскога?" 40. Тада сви опет повикаше говорећи: „Не овога, него Вараву!" А Варава беше разбојник. 1. Тада, дакле, Пилат узе Исуса и ишиба га. 2. А војници оплетоше венац од трња и метнуше му на главу, и обукоше му пурпурну хаљину, 3. и говораху: „Здраво, царе јудејски!” И удараху га по образима. 4. Пилат пак опет изиђе напоље и рече им: „Ево вам га изводим напоље, да знате да на њему не налазим ниједне кривице.” 5. А Исус изиђе напоље носећи трнови венац и пурпурну хаљину. И рече им Пилат: „Ево човека!” 6. Када га, дакле, видеше првосвештеници и слуге, повикаше говорећи: „Распни га, распни!” Пилат им рече: „Узмите га ви и распните, јер ја не налазим на њему кривицу.” 7. Одговорише му Јудејци: „Ми имамо закон и по закону нашем мора да умре, јер начини себе Сином Божијим.” 8. Када, дакле, Пилат чу ову реч, побоја се већма. 9. И опет уђе у судницу, и рече Исусу: „Одакле си ти?” А Исус му не даде одговора. 10. Пилат му тад рече: „Зар мени не одговараш? Не знаш ли да имам власт да те распнем и власт имам да те пустим?” 11. Исус одговори: „Не би имао власти никакве нада мном када ти не би било дано одозго; зато онај који ме предаде теби има већи грех.” 12. Од тада гледаше Пилат да га пусти. Али Јудејци викаху говорећи: „Ако овога пустиш, ниси пријатељ ћесару. Сваки који себе царем гради противи се ћесару.” 13. Пилат, дакле, чувши ову реч, изведе Исуса напоље, и седе на судијску столицу, на месту званом Литостротон, а јеврејски Гавата. 14. А беше петак уочи Пасхе, око шестога часа; и он рече Јудејцима: „Ево цар ваш!” 15. А они повикаше: „Узми, узми, распни га!” Пилат им рече: „Зар цара вашега да разапнем?” Одговорише првосвештеници: „Немамо цара осим ћесара.” 16. Тада, дакле, предаде га њима да се разапне. А они узеше Исуса и одведоше. 17. И носећи крст свој изиђе на место звано Лобања, а јеврејски Голгота. 18. Онде га разапеше, и са њим другу двојицу, с једне и са друге стране, а Исуса у средини. 19. Пилат пак написа и натпис, па постави на крст; а беше написано: „Исус Назарећанин цар јудејски.” 20. И овај натпис читаше многи Јудејци, јер близу града беше место где разапеше Исуса; и беше написано јеврејски, јелински и римски. 21. А првосвештеници јудејски говораху Пилату: „Не пиши: цар јудејски, него да он рече: „Ја сам цар јудејски.” 22. Пилат одговори: „Што писах, писах.” 23. Војници пак када разапеше Исуса, узеше хаљине његове и начинише четири дела, свакоме војнику по део, и доламу; а долама не беше шивена него изаткана изједна. 24. Онда рекоше међу собом: „Да је не деремо, него да бацимо коцку за њу коме ће допасти.” Да се испуни Писмо које говори: „Разделише хаљине моје међу собом, и за доламу моју бацише коцку.” Војници, дакле, тако учинише. 25. А стајаху код Исусова крста мати његова, и сестра матере његове Марија Клеопова, и Марија Магдалина. 26. А Исус видевши матер и ученика кога љубљаше где стоји поред ње, рече матери својој: „Жено, ето ти сина!” 27. Потом рече ученику: „Ево ти мајке!” И од онога часа узе је ученик к себи. 28. После тога, знајући Исус да се већ све свршило, да се сасвим испуни Писмо рече: „Жедан сам!” 29. Стајаше пак суд пун оцта; а они напунише сунђер оцта, и натакнувши на трску, принесоше устима његовим. 30. А кад Исус окуси оцат рече: „Сврши се!” И преклонивши главу, предаде дух. 31. А будући да беше петак, па да не би тела остала на крсту у суботу, јер беше велики дан она субота, Јудејци замолише Пилата да им се пребију голени, па да их скину. 32. Онда дођоше војници, и првоме пребише голени и другоме распетоме с њим: 33. а дошавши до Исуса, кад видеше да је већ умро, не пребише му голени, 34. Него један од војника прободе му ребра копљем; и одмах изиђе крв и вода. 35. И онај који је видео, посведочио је, и истинито је сведочанство његово, и он зна да истину говори, да и ви верујете. 36. Јер се ово догоди да се испуни Писмо: „Кост његова неће се преломити.” 37. И опет друго Писмо говори: „Погледаће на онога кога прободоше.”
На вечерњи
Прва Посланица Светог Апостола Павла Коринћанима, зачало 125 (1, 18-31; 2, 1-2)
18. Јер је реч о крсту лудост онима који гину, а сила Божија нама који се спасавамо. 19. Јер је написано: „Погубићу мудрост мудрих, и разум разумних одбацићу.” 20. Где је мудрац? Где књижевник? Где препирач овога века? Зар не претвори Бог мудрост овога света у лудост? 21. Пошто, дакле, у премудрости Божијој свет мудрошћу не позна Бога, изволи се Богу да лудошћу проповеди спасе оне који верују. 22. Јер и Јудејци ишту знаке, и Јелини траже мудрост. 23. А ми проповедамо Христа распетога, Јудејцима саблазан, а Јелинима лудост; 24. Онима пак позванима, и Јудејцима и Јелинима, Христа, Божију силу и Божију премудрост. 25. Јер је лудост Божија мудрија од људи, и слабост је Божија јача од људи. 26. Јер гледајте, браћо, на вас позване: нема ту ни много мудрих по телу, ни много моћних, ни много племенита рода; 27. него што је лудо пред светом оно изабра Бог да посрами мудре; и што је слабо пред светом оно изабра Бог да посрами јаке; 28. И што је неплеменито пред светом и понижено изабра Бог, и оно што је ништавно, да уништи оно што јесте, 29. да се не похвали ни једно тело пред Богом. 30. Из Њега сте и ви у Христу Исусу, који нам постаде премудрост од Бога и праведност и освећење и избављење. 31. Да буде као што је написано: „Ко се хвали нека се Господом хвали.” 1. И ја дошавши к вама, браћо, не дођох с високом речи или мудрошћу да вам јавим свједочанство Божије. 2. Јер расудих да не знам међу вама ишта сем Исуса Христа, и то распетога.
Јеванђеље саставно
Јеванђеље Матеј, зачало 110 (27, 1-38)
1. А кад би јутро, учинише веће сви првосвсштеници и старешине народа против Исуса да га погубе. 2. И свезавши га одведоше, и предаше га Понтију Пилату, намеснику. 3. Тада видевши Јуда, издајник његов, да га осудише, раскаја се, и врати тридесет сребрника првосвештеницима и старешинама 4. Говорећи: „Сагреших што издадох крв невину." А они рекоше: „Шта ми маримо за то? Ти ћеш видети." 5. И бацивши сребрнике у храму, изађе, и отиде те се обеси. 6. А првосвештеници, узевши сребрнике, рекоше: „Не ваља их метнути у храмовну ризницу, јер су цена за крв." 7. Него се договорише те купише за њих лончареву њиву за гробље странцима. 8. Зато се та њива и прозва Крвна њива до данас. 9. Тада се испуни што је казано преко пророка Јеремије који говори: „И узеше тридесет сребрника, цену цењенога, кога су ценили синови Израиљеви; 10. и дадоше их за њиву лончареву, као што ми каза Господ." 11. А Исус стаде пред намесником, и запита га намесник говорећи: „Јеси ли ти цар јудејски?" А Исус му рече: „Ти кажеш." 12. И кад га тужаху првосвештеници и старешине, ништа не одговори. 13. Тада му рече Пилат: „Зар не чујеш колико против тебе сведоче?" 14. И не одговори му ни на једну реч, тако да се намесник дивљаше веома. 15. А о Празнику беше обичај у намесника да народу пусти по једнога сужња кога они хоће. 16. А тада имаху познатога сужња по имену Вараву. 17. И када се сабраше, рече им Пилат: „Кога хоћете да вам пустим? Вараву или Исуса названога Христа?" 18. Јер знађаше да су га из зависти предали. 19. А када сеђаше у суду, поручи му жена његова говорећи: „Не мешај се ти ништа у суд тога праведника, јер данас у сну много пострадах због њега." 20. А првосвештеници и старешине наговорише народ да иште Вараву, а Исуса да погубе. 21. А намесник одговарајући рече им: „Кога хоћете од ове двојице да вам пустим?" А они рекоше: „Вараву." 22. Рече им Пилат: „Шта да чиним са Исусом названим Христом?" Рекоше му сви: „Да се разапне!" 23. Намесник пак рече: „А какво је зло учинио?" А они из гласа повикаше говорећи: „Да се разапне!" 24. А кад виде Пилат да ништа не помаже, него још већа буна бива, узе воду те уми руке пред народом говорећи: „Ја сам невин у крви овога праведника; ви ћете видети." 25. И одговарајући сав народ рече: „Крв његова на нас и на децу нашу!" 26. Тада им пусти Вараву, а Исуса, шибавши, предаде да се разапне. 27. Тада војници намесникови узеше Исуса у судницу и скупише на њега сву чету војника. 28. И свукавши га, обукоше му пурпурни огртач. 29. И оплетавши венац од трња, метнуше му на главу, и дадоше му трску у десницу; и клекнувши на колена пред њим, ругаху му се говорећи: „Здраво, царе јудејски!" 30. И пљунувши на њега, узеше трску и бише га по глави. 31. И кад му се наругаше, свукоше с њега огртач, и обукоше га у хаљине његове, и поведоше да га разапну. 32. И излазећи нађоше човека из Кирине по имену Симона и натераше га да му понесе крст. 33. И дошавши на место које се зове Голгота, то јест: Место лобање, 34. дадоше му да пије оцат помешан са жучи, и окусивши не хте да пије. 35. А кад га разапеше, разделише хаљине његове бацивши коцку. 36. И сеђаху онде те га чуваху. 37. И ставише му изнад главе кривицу његову написану: „Ово је Исус цар јудејски." 38. Тада распеше с њим два разбојника, једнога с десне и једнога с леве стране.
Јеванђеље Лука, зачало 111 (23, 39-43)
39. А један од обешених злочинаца хуљаше на њега говорећи: „Ако си ти Христос, спаси себе и нас!" 40. А други одговоривши укораваше га говорећи: „Зар се ти не бојиш Бога, када си и сам осуђен тако? 41. А ми смо праведно осуђени, јер примамо по својим делима као што смо заслужили; а он никаква зла не учини." 42. И рече Исусу: „Сети ме се, Господе, када дођеш у Царству своме." 43. И рече му Исус: „Заиста ти кажем, данас ћеш бити са мном у рају."
Јеванђеље Матеј, зачало 113 (27, 39-54)
39. А који пролажаху хуљаху на њега машући главама својима 40. И говорећи: „Ти који храм разваљујеш и за три дана саграђујеш, спаси сам себе; ако си Син Божији, сиђи са крста!" 41. А тако и првосвештеници са књижевницима, старешинама и фарисејима подсмевајући се говораху: 42. „Друге спасе а себе не може да спасе. Ако је цар Израиљев, нека сиђе сад с крста, па ћемо веровати у њега. 43. Уздао се у Бога, нека га избави сад, ако му је по вољи; јер говораше: 'Ја сам Син Божији.'" 44. Тако исто и разбојници распети с њим ругаху му се. 45. А од шестога часа би тама по свој земљи до часа деветога. 46. А око деветога часа, повика Исус из свега гласа говорећи: „Или, Или, лима савахтани?" То јест: „Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?" 47. А неки од оних што стајаху онде чувши то говораху: „Овај зове Илију." 48. И одмах отрча један од њих те узе сунђер, и напуни оцта, па натаче на трску, те га појаше. 49. А остали говораху: „Остави да видимо хоће ли доћи Илија да га избави." 50. А Исус опет повика из свега гласа, и испусти дух. 51. И гле, завеса храма раздре се на двоје, од горњега краја до доњега; и земља се потресе, и камење се распаде; 52. и гробови се отворише, и устадоше многа тела светих који су помрли; 53. и изишавши из гробова по васкрсењу његову, уђоше у свети град и показаше се многима. 54. А капетан и који с њим чуваху Исуса, видевши да се земља тресе и шта би, уплашише се врло говорећи: „Заиста овај беше Син Божији."
Јеванђеље Јован, зачало 61 (19, 31-37)
31. А будући да беше петак, па да не би тела остала на крсту у суботу, јер беше велики дан она субота, Јудејци замолише Пилата да им се пребију голени, па да их скину. 32. Онда дођоше војници, и првоме пребише голени и другоме распетоме с њим: 33. а дошавши до Исуса, кад видеше да је већ умро, не пребише му голени, 34. Него један од војника прободе му ребра копљем; и одмах изиђе крв и вода. 35. И онај који је видео, посведочио је, и истинито је сведочанство његово, и он зна да истину говори, да и ви верујете. 36. Јер се ово догоди да се испуни Писмо: „Кост његова неће се преломити.” 37. И опет друго Писмо говори: „Погледаће на онога кога прободоше.”
Јеванђеље Матеј, зачало 113 (27, 55-61)
55. И онде беху и гледаху издалека многе жене које су ишле за Исусом из Галилеје и служиле му. 56. Међу којима беше Марија Магдалина и Марија, мати Јаковљева и Јосијина, и мати синова Зеведејевих. 57. А кад би увече, дође човек богат из Ариматеје, по имену Јосиф, који је такође био ученик Исусов. 58. Овај приступивши Пилату замоли за тело Исусово. Тада Пилат заповеди да му даду тело. 59. И узевши Јосиф тело, зави га у платно чисто. 60. И стави га у свој нови гроб што је био исекао у камену; и наваливши велики камен на врата од гроба, отиде. 61. А онде беше Марија Магдалина и друга Марија, које сеђаху према гробу.
Охридски пролог
1.
Св. апостоли Аристарх, Пуд и Трофим. Ови беху из броја Седамдесеторице апостола. Аристарх би епископ у Апамији Сиријској. Помиње га апостол Павле неколико пута (Дела Ап. 19, 29; Колош. 4, 10; Филим. 23.). У Ефесу био је ухваћен са Гајем од гомиле народа, која се беше дигла против Павла. Колошанима пише ап. Павле: поздравља вас Аристарх који је са мном у сужанству. А у посланици Филимону назива Павле Аристарха помагачем мојим, заједно са Марком, Димасом и Луком. Пуд је био угледан грађанин римски. Ап. Павле га спомиње једанпут (II Тим. 4, 21). Дом Пудов био је најпре уточиште врховним апостолима, а после се обратио у Цркву, названу Пастирска. Трофим је био из Азије (Дела Ап. 20, 4) и следовао је ап. Павлу на његовом путу. На једном месту пише ап. Павле: Трофима оставих у Милету болесна (II Тим. 4, 20). У време Неронова гоњења, када апостол Павле би посечен, посечени беху и сва три ова славна апостола.
2.
Св. муч. Сава Готски. У Готској страни беше сурово гоњење на хришћане. Неки кнез Готски дође у село, где живљаше овај благочестиви Сава и упита сељаке, да ли у њиховом селу има хришћана? Они га са заклетвом увераваху да нема ниједнога. Тада Сава стаде пред кнеза и народ и рече: „нека се нико не заклиње за мене, ја сам хришћанин.“ Видећи га кнез бедна и сиромашна, пусти га с миром говорећи: „тај нити може штетити нити користити!“ – Друге године пак о Ускрсу дође неки свештеник Сансал у то село и отпразнова светлу пасху са Савом. Чуше то незнабошци, па изненадно нападоше на дом Савин, и почеше штаповима немилосрдно тући угоднике Божје, а још уз то Саву гола нага вукоше по трњу, па их онда обојицу везаше уз дрво, и нуђаху им да једу меса од идолских жртава. Но Божји људи, сећајући се речи апостолских, одбише да једу од нечистих ђаволских жртава. Најзад осуди кнез Саву на смрт и предаде га војницима. Пун радости пође Сава на губилиште хвалећи Господа. Познавши у њему доброга човека војници га хтедоше уз пут пустити, но Сава се веома ожалости због тога и рече војницима, да су они дужни испунити заповест кнежеву. Тада га војници доведоше до једне реке, везаше му камен о врат и бацише га у воду. Тело његово би избачено на обалу. Доцније грчки војвода Јуније Соранос, у време цара Валента, ратујући с Готима, нађе Савино тело и пренесе га у Кападокију. Пострада Сава свети у својој 31. години, 372. године.
3.
Св. муч. Василиса и Анастасија. Две благочестиве Римљанке. У време цара Нерона сабираху посечена тела апостолских ученика и чесно их сахрањиваху. Због тога беху оптужене и бачене у тамницу, па после дугих истјазања (одсецали им груди и језик) посечене.
Мученици светли крв своју пролише,
И сву земљу црну крвљу обагрише.
Беше огањ силан у коме гораху,
Но силнија љубав ко’м Христа љубљаху.
За највише добро мучеником бити –
Какво благо с овим може се мерити?
Свепобедни Христос, цар онога века,
Ваше храбре душе на небу дочека.
Он их к Себи узе из ангелских руку,
И сву вашу тешку благослови муку.
РАСУЂИВАЊЕ
О созерцању пише св. Григорије Синаит: „Тврдимо, да има осам главних предмета созерцања; прво, Бог невидљиви и безвидни, безпочетни и несоздани, проузроковач свега што постоји, тројично, једино и пребитно Божанство; друго, чин и стање умних сила; треће, састав видљивих ствари; четврто, домостројно ваплоћење Слова; пето, свеопште васкрсење: шесто, страшни други долазак Христов; седмо, вечна мука; осмо, царство небеско. Прва четири су јављена и припадају прошлости, а последња четири нису још јављена и припадају будућности, премда се и ова четири јасно созерцавају од оних, који су помоћу задобијене благодати стекли потпуну чистоту ума. Ко приступа овоме послу (созерцања) без светлости благодати нека зна, да он зида фантазије, и да нема созерцања.“ Тако пише велики и видовити Григорије Синаит, који оно што знаде, знаде из личног опита.
СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам васкрслог Господа Исуса, и то:
1. како се Он брине и за телесну храну Својих ученика: како преломи и благослови хлеб ученицима у Емаусу;
2. како крај језера питаше ученике: еда што имате за јело? па кад Му рекоше да немају, Он им спреми хлеба и рибе и даде им.
БЕСЕДА
о томе како ћемо ми личити на онога кога љубимо
Љубазни, сад смо дјеца Божија, и
још се не показа шта ћемо бити; него
знамо да кад се покаже, бићемо као и
он, јер ћемо га видјети као што јест. (I Јов. 3, 2)
До сад смо били робови, а сад смо деца Божија. Били смо робови зла, а сад смо слуге добра, врховнога добра на небу и на земљи. Робовали смо свему ономе што је ниже и горе од човека, а сад ћемо служити Свевишњем и Сведобром. Гњечени смо мраком, а сад ћемо деловати у светлости. До сад су нас држали ђаво, грех и смрт, у непрестаном страху, а сад ћемо живети близу Бога, у слободи и радости. Сад… Кад сад? Сад кад се Господ јави на земљи у телу, кад нам даде науку светлости, слободе и живота; када васкрсе славно и показа се у прослављеном телу Своме; и када испуни сва пророчанства пророкa и сва обећања Своја. Сад смо и ми деца Божја, синови видјела и насљедници царства. И бићемо као и Он. То се, истина, још није показало, али се Он показа, и то је за сад довољно. Он се показа какав је красан човек у васкрсењу, и ми знамо, да ћемо и ми бити такви као и Он. Апостол Јован каже: ми знамо, да ћемо бити као и Он. Не каже: ми слутимо, или: нама је речено, него вели: ми знамо, да ћемо бити као и Он. Јер Он није васкрсао ради Себе него ради нас. Он није устао из гроба, да само покаже Своју силу мртвацима без наде, него да увери мртваце да ће и они оживети, и да им покаже, какви ће бити кад оживе. Нити су апостоли писали: ми знамо због сујете пред незналицама него због братске љубави према људима, да би сви људи то исто знали – да би и ми знали. О васкрсли Господе, утврди и у нама ово спасоносно знање, молитвама апостола Твојих светих. Теби слава и хвала вавек. Амин.
Повратак на Свето писмо
