МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица друга – Мироносица
Четвртак седмице друге
21.04.1809
Божић следећи
Васкрс следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Април 1809.
1   Субота
2   Недеља
3   Понедељак
4   Уторак
5   Среда
6   Четвртак
7   Петак
8   Субота
9   Недеља
10   Понедељак
11   Уторак
12   Среда
13   Четвртак
14   Петак
15   Субота
16   Недеља
17   Понедељак
18   Уторак
19   Среда
20   Четвртак
21  ▶ Петак
22   Субота
23   Недеља
24   Понедељак
25   Уторак
26   Среда
27   Четвртак
28   Петак
29   Субота
30   Недеља

Дела светих апостола, зачало 12 (4,23-37)
23. А кад их отпустише, ови дођоше својима и јавише шта им рекоше првосвештеници и старешине. 24. А кад они чуше, једнодушно подигоше глас Богу и рекоше: „Господе, ти који си створио небо и земљу и море и све што је у њима; 25. Ти си устима Давида, слуге свог, рекао: \'Зашто се буне незнабошци, и народи помишљају залудне ствари? 26. Устадоше цареви земаљски и кнезови сабраше се заједно на Господа и на Помазаника његовог. 27. Јер се заиста сабраше у овоме граду на Светога Сина твога Исуса, којега си помазао, Ирод и Понтијски Пилат са незнабошцима и с племенима Израиљевим, 28. Да учине оно што рука твоја и савет твој унапред одреди да буде.\' 29. И сад, Господе, погледај на њихове претње, и дај слугама твојим да са сваком смелошћу говоре реч твоју, 30. Пружајући и ти руку своју на исцељивање, да бивају знаци и чудеса именом Светога Сина твог Исуса.\" 31. И пошто се они помолише Богу, затресе се место где бејаху сабрани, и испунише се сви Духа Светога, и говораху реч Божију са смелошћу. 32. А у народа који поверова беше једно срце и једна душа; и ниједан не говораше за имање своје да је његово, него им све беше заједничко. 33. И апостоли с великом силом даваху сведочанство о васкрсењу Господа Исуса Христа, и благодат велика беше на свима њима. 34. Јер нико међу њима не беше у оскудици, пошто сви који имађаху њиве или куће, продаваху и доношаху новце од проданога, 35. и полагаху пред ноге апостолима; и даваше се свакоме према потреби коју је имао. 36. А Јосија, прозвани од апостола Варнава, што значи: син утехе, Левит, родом са Кипра, 37. имао је њиву, и продавши је донесе новце и положи пред ноге апостолима.

Јеванђеље Јован, 16. зач. (5,24-30)
24. Заиста, заиста вам кажем: „Ко моју реч слуша и верује Ономе који ме је послао, има живот вечни, и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот. 25. Заиста, заиста вам кажем, да долази час, и већ је настао, када ће мртви чути глас Сина Божијег, и чувши га оживеће. 26. Јер као што Отац има живот у себи, тако даде и Сину да има живот у себи; 27. И даде му власт и да суди, јер је Син Човечији. 28. Не чудите се томе, јер долази час у који ће сви који су у гробовима чути глас Сина Божијег, 29. И изићи ће они који су чинили добро у васкрсење живота, а они који су чинили зло у васкрсење суда. 30. Ја не могу ништа чинити сам од себе; како чујем онако судим, и суд је мој праведан; јер не тражим вољу своју но вољу Оца који ме је послао.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Св. апостоли Иродион, Агав, Руф, Асинкрит, Флегонт и Ермије. Беху сви од Седамдесеторице апостола. Све их спомиње апостол Павле у својим посланицама. Иродион беше сродник Павлов. Поздравите, пише Павле Римљанима, Иродиона рођака мојега (16, 11). Много пострада Иродион од Јевреја као епископ Неопатрски: бише га штаповима по глави, камењем га удараше по устима, бодоше га ножевима. И када га оставише као мртва, устаде свети Иродион и продужи служити апостолима. У Риму је помагао апостолу Петру, и би посечен са многим другим хришћанима онога истога дана када и Петар распет. Св. Агав имађаше дух пророчки. У Делима Апостолским помињу се два његова пророчанства. Прво, прорекао је велику глад по целом свету, која се и зби у време ћесара Клаудија. И друго, када се срете у Кесарији с апостолом Павлом, који иђаше за Јерусалим, Агав узе појас Павлов и веза себи и руке и ноге говорећи: тако вели Дух Свети: човјека којега је овај појас, овако ће га свезати у Јерусалиму Јевреји (21, 11). Св. Руф беше епископ у Тиви Јеладској. И њега спомиње апостол Павле: поздравите Руфа избранога у Господу (Рим. 16, 13). Беше епископ у Ирканији Азијској. Св. Флегонт, који се на истом месту спомиње, беше епископ у Тракијском граду Маратону. Св. Ермија, споменут с осталима, беше епископ у Далмацији. Сви они као пчеле Христове разношаху мед Јеванђеља по разним крајевима, страдајући много ради љубави Христове. Сви се преселише у вечно царство Христа љубљенога.

2. Св. Нифонт еп. Новгородски. Одликоваше се великом ревношћу у зидању и оправљању храмова Божјих и великом храброшћу у противстајању насилним кнежевима. На 13 дана пред смрт јавио му се св. Теодосије и наговестио му његов скори прелаз у други свет. Упокојио се 1156. год.

3. Св. Келестин папа Римски. Велики ревнитељ вере православне. У време III Васељ. Сабора писао посланицу против јеретика Несторија. Упокојио се мирно 432. год.

Избраници Божји, апостоли свети,
Потрчаше трком и стигоше мети.
Ташти свет презреше, к Богу се пружише,
Земно жртвоваше, вечно задобише
Љубав према Христу, јача од свих сила,
Кроз мрак незнабоштва њима је светлила
Трка је свршена, битка добијена,
Војска од јунака Христу приведена.
Победних венаца у Христа је много,
Кад би хтео и ти, венчат’ би се мог’о
Апостоли свети, умолите Бога,
Да и нас не лиши царства небеснога.

РАСУЂИВАЊЕ
Има јунаштва над јунаштвом и подвига над подвигом. Свети Епифаније Кипарски позвао на ручак Илариона Великог, па да би показао што веће гостољубље према свом знаменитом госту, изнесе на трпезу печено пиле и понуди. Рекне му Иларион: „опрости, но од када се замонаших не једох ништа заклано!“ На то Епифаније: „а ја од када се замонаших не легох никад у постељу докле најпре не опростих противнику своме!“ Удивљен Иларион рече: „твоја је врлина, свети Владико, већа од моје!“ – Ово је велика поука за све нас. Превасходна је ствар пост, али је још превасходнија опраштање увреда. Постом се човек вежба за великодушност, а опраштањем увреда показује великодушност. Оно претходи овоме, но само оно не спасава без овога.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам васкрслог Господа Исуса, и то:
1. у телу земаљском, пре васкрсења, у телу подложном глади, болу и смрти;
2. у телу небеском, по васкрсењу, у телу неподложном глади, болу и смрти.

БЕСЕДА
о васкрсењу мртвих

Али, рећи ће неко: како ће устати мртви?
и у каквом ће тијелу доћи? (I Кор. 15, 35)

Апостол Павле унапред зна приговоре, које ће неверни чинити васкрсењу из мртвих, па их унапред и одбија. Како ће устати мртви? питају се и данас неверни, који ни телесним очима не виде чудеса васкрсења у природи, а камо ли духовним. Безумниче, продужује апостол, ти што сејеш, неће оживљети ако не умре. Док семе у земљи не умре, не израста биљка, то јест нешто сасвим различито од семена. Но неверни гледа очима, и не види, него се и даље пита: како ће васкрснути мртав човек? Како? Онако како је Христос васкрсао. Он се спустио мртав у гроб, а дигао жив. Васкресење из смрти показује и природа; но јаче од природе показује васкрсли Господ. Да би нам олакшао веровати и надати се – веровати у васкрсење уопште, и надати се нашем сопственом васкрсењу, Он је сам васкрсао из гроба, васкрснувши пре тога Лазара Четвородневнога, и сина Наинске удовице и ћерку Јаирову.
Но у каквом ће телу устати мртви? питају се неверни. У онаквом у каквом Бог хоће. У Бога је безброј врста тела. Сва тела пак дели апостол у две групе: у земаљска и у небеска. У небеска тела, дакле, обући ће се они који су умрли у земаљским телима: нетрулежно замениће трулежно, бесмртно замениће смртно, красно замениће ругобно. Но и у небеском телу човек ће познати себе и друге око себе, као што човек познаје себе и кад је обучен у просјачке рите и кад је обучен и царску порфиру.
Господе пребогати, не предај нас вечној трулежи, но као царске синове обуци нас у одећу бесмртну. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024