Вечерња

Књига пророка Исаије (40,1-3; 9; 41,17-18; 45,8; 48,20-21; 54,1) 1. Тешите, тешите народ мој, говори Бог ваш. 2. Говорите Јерусалиму љубазно, и јављајте му да се навршио рок његов, да му се безакоње опростило, јер је примио из руке Господње двојином за све грехе своје. 3. Глас је некога који виче: „Приправите у пустињи пут Господњи, поравните у пустоши стазу Богу нашем.”

9. Изађи на високу гору, Сионе, који јављаш добре гласе; подигни силно глас свој, Јерусалиме, који јављаш добре гласе; подигни, не бој се. Кажи градовима Јудинем: ево Бога вашега.

17. Сиромахе и убоге, који траже воде а ње нема,којима се језик осушио од жеђи, њих ћу услишити ја Господ, ја Бог Израиљев нећу их оставити. 18. Отворићу реке на висовима, и изворе усред долина, пустињу ћу обратити у језеро водено, и суву земљу у изворе водене.

8. Росите, небеса, озго, и облаци нека капљу правдом, нека се отвори земља и нека роди спасењем и заједно нека узрасте правда; ја Господ створих то.

20. Изађите из Вавилона, бежите од Халдејаца; гласно певајући објављујте, казујте, разглашујте до крајева земаљских; реците: “Избави Господ слугу свог Јакова”. 21. Неће ожедњети кад их поведе преко пустиње; воду из стене точиће им, јер ће расцепити камен и потећи ће вода.

1. Весели се, нероткињо која не рађаш, запјевај и покликни ти, која не трпиш мука од порођаја, јер пуста има више дјеце него ли она која има мужа, вели Господ.

Мк 1,2;

Књига пророка Малахије (3,1-3; 5-7; 12; 18; 17; 4,4-6) 1. Ево, ја ћу послати анђела својега, који ће приправити пут преда мном, и изненада ће доћи у цркву своју Господ, којега ви тражите, и анђео завјетни, којега ви желите, ево доћи ће, вели Господ над војскама. 2. Али ко ће поднијети дан доласка његова? и ко ће се одржати кад се покаже? јер је он као огањ ливчев и као мило бјељарско. 3. И сјешће као онај који лије и чисти сребро, и очистиће синове Левијеве, и претопиће их као злато и сребро, и они ће приносити Господу приносе у правди.

5. И доћи ћу к вама на суд, и бићу брз свједок против врачара и против прељубочинаца, и против онијех који се куну криво и против онијех који закидају најам најамнику, и удовици и сироти и дошљаку криво чине и не боје се мене, вели Господ над војскама. 6. Јер ја Господ не мијењам се; зато ви, синови Јаковљеви, не изгибосте. 7. Од времена отаца својих отступисте од уредаба мојих и не држасте их. Вратите се к мени, и ја ћу се вратити к вама, вели Господ над војскама. Али велите: у чем бисмо се вратили?

12. И зваће вас блаженим сви народи, јер ћете бити земља мила, вели Господ над војскама.

18. Тада ћете се обратити и видјећете разлику између праведника и безбожника, између онога који служи Богу и онога који му не служи.

17. Ти ће ми бити благо, вели Господ над војскама, у онај дан кад ја учиним, и бићу им милостив као што је отац милостив своме сину који му служи.

4. Памтите закон Мојсија слуге мојега, којему заповједих на Хориву за свега Израиља уредбе и законе. 5. Ево, ја ћу вам послати Илију пророка прије него дође велики и страшни дан Господњи; 6. И он ће обратити срце отаца к синовима, и срце синова к оцима њиховијем, да не дођем и затрем земљу.

Јутрења

Свето Јеванђеље од Матеја, зачало 57 (14,1-13) 1. У то време дође глас до Ирода четверовласника о Исусу. 2. И рече слугама својим: „То је Јован Крститељ, он устаде из мртвих, и зато чини чудеса.” 3. Јер Ирод ухвати Јована, свеза га и баци у тамницу због Иродијаде, жене Филипа брата свога; 4. јер му Јован говораше: „Не можеш ти њу имати.” 5. И хтеде да га убије, али се побоја народа; јер га држаху за пророка. 6. А кад беше дан рођења Иродова, игра кћи Иродијадина пред њима и угоди Ироду. 7. Зато са заклетвом обећа јој дати што год заиште. 8. А она, наговорена од матере своје, рече: „Дај ми овде на тањиру главу Јована Крститеља.” 9. И сневесели се цар; али због заклетве и оних који се гошћаху с њим, заповеди дати јој. 10. И посла те посекоше Јована у тамници. 11. И донесоше главу његову на тањиру, и дадоше девојци и однесе је матери својој. 12. И дошавши ученици његови, узеше тело његово и сахранише га; и дођоше те јавише Исусу. 13. И чувши Исус, отиде оданде лађом у пусто место насамо. А када то чу народ, пође за њим пешице из градова.

Литургија

Дела светих апостола, зачало 33 (13,25-32) 25. И када Јован завршаваше подвиг свој, говораше: „За кога ме ви сматрате, ја нисам тај, него ево иде за мном Онај коме ја нисам достојан одрешити ремена на обући његовој.” 26. Људи браћо, синови рода Авраамова, и који се међу вама боје Бога, вама се посла реч овога спасења. 27. Јер они што живе у Јерусалиму, и старешине њихове, не познаше Овога, него осудивши га, испунише пророчке речи које се читају сваке суботе. 28. И не нашавши ни једне кривице смртне, молише Пилата да га погуби. 29. А кад свршише све што је писано за њега, скинуше га са дрвета и положише у гроб. 30. А Бог њега подиже из мртвих. 31. Он се јављаше у току више дана онима који узиђоше са њим из Галилеје у Јерусалим, који су сад сведоци његови пред народом. 32. И ми вам благовестимо да је обећање, дато оцима, Бог испунио нама, деци њиховој, васкрснувши Исуса,

Свето Јеванђеље од Марка, зачало 24 (6,14-30) 14. И зачу цар Ирод, јер име Исусово беше се разгласило, и рече: „Јован Крститељ из мртвих устаде, и зато чини чудеса.” 15. Неки говораху: „То је Илија.” А други говораху: „То је пророк или неки од пророка.” 16. А кад чу Ирод, рече: „То је Јован кога сам ја посекао, он устаде из мртвих.” 17. Јер овај Ирод посла те ухватише Јована, и свезавши баци га у тамницу Иродијаде ради, жене Филипа, брата свога, јер се ожени њоме. 18. Јер Јован говораше Ироду: „Не можеш ти имати жену брата свога.” 19. А Иродијада беше кивна на њега, и хтеде да га убије, али не могаше. 20. Јер се Ирод бојаше Јована, знајући га да је човек праведан и свет, и чуваше га; и много шта чињаше како му он рече, и радо га слушаше. 21. И дође дан погодан, кад Ирод на дан свога рођења даваше вечеру великашима својим и војводама и старешинама галилејским. 22. И кад уђе кћи ове Иродијаде и игравши и угодивши Ироду и гостима његовим, рече цар девојци: „Ишти од мене што год хоћеш, и даћу ти.” 23. И закле јој се: „Што год заиштеш од мене даћу ти, макар било и пола царства мога.” 24. А она изишавши рече матери својој: „Шта ћу искати?” А она рече: „Главу Јована Крститеља.” 25. И одмах, брзо ушавши к цару, заиска говорећи: „ Хоћу да ми одмах даш на тањиру главу Јована Крститеља.” 26. И ожалости се цар веома, али заклетве ради и гостију својих не хтеде јој одрећи. 27. И одмах посла цар џелата, и заповеди да донесе главу његову. 28. И он отишавши посече га у тамници, и донесе главу његову на тањиру, и даде је девојци, а девојка је даде матери својој. 29. И чувши ученици његови, дођоше и узеше тело његово, и положише га у гроб. 30. И сабраше се апостоли код Исуса, и јавише му све, и што учинише и шта људе научише.