Читања за сваки дан у години

Божић следећи
Васкрс следећи

▶ Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

	Август 1806.
1	Петак
2	▶ Субота
3	Недеља
4	Понедељак
5	Уторак
6	Среда
7	Четвртак
8	Петак
9	Субота
10	Недеља
11	Понедељак
12	Уторак
13	Среда
14	Четвртак
15	Петак
16	Субота
17	Недеља
18	Понедељак
19	Уторак
20	Среда
21	Четвртак
22	Петак
23	Субота
24	Недеља
25	Понедељак
26	Уторак
27	Среда
28	Четвртак
29	Петак
30	Субота
31	Недеља

Вечерња

Прва књига о царевима (17,1-23)

1. Тада рече Ахаву Илија Тесвићанин, један од насељеника Галадских: тако да је жив Господ Бог Израиљев, пред којим стојим, овијех година неће бити росе ни дажда докле ја не речем. 2. Потом дође њему реч Господња говорећи: 3. „Иди одавде, и обрати се на исток, и сакриј се код потока Хората према Јордану. 4. И из онога потока пиј, а гавранима сам заповедио да те хране онде.” 5. И он отиде и учини по речи Господњој, и отишав стани се код потока Хората, који је према Јордану. 6. И онде му гаврани доношаху хлеба и меса јутром и вечером, а из потока пијаше. 7. Али после годину дана пресахну поток, јер не беше дажда у земљи. 8. Тада дође њему реч Господња говорећи: 9. „Устани, иди у Сарепту Сидонску, и седи онде; ево заповедио сам онде жени удовици да те храни.” 10. И уставши отиде у Сарепту; и кад дође на врата градска, гле, жена удовица купљаше онде дрва; и он је дозва и рече јој: „Донеси ми мало воде у суду да се напијем.” 11. И она пође да донесе; а он је викну и рече: „Донеси ми и хлеба мало.” 12. А она рече: „Тако да је жив Господ Бог твој, немам печена хлеба до грст брашна у здели и мало уља у крчагу; и ето купим дрваца да отидем и зготовим себи и сину свом, да поједемо, па онда да умремо”. 13. А Илија рече јој: „Не бој се, иди, зготови како си рекла; али умеси прво мени један колачић од тога, и донеси ми, па после готови себи и сину свом.” 14. Јер овако вели Господ Бог Израиљев: „Брашно се из зделе неће потрошити нити ће уља у крчагу нестати докле не пусти Господ дажда на земљу.” 15. И она отиде и учини како рече Илија; и једе и она и он и дом њезин годину дана; 16. брашно се из зделе не потроши нити уља у крчагу неста по речи Господњој, коју рече преко Илије. 17. А послије тога разболе се син жени домаћици, и болест његова би врло тешка, тако да издахну. 18. И она рече Илији: „Шта је теби до мене, човече Божји? Јеси ли дошао к мени да споменеш безакоње моје и да ми умориш сина?” 19. А он јој рече: „Дај ми сина свог.” И узев га из наручја њена однесе га у горњу клет, где он сеђаше, и положи га на постељу своју. 20. Тада завапи ка Господу и рече: „Господе Боже мој, зар си и ову удовицу код које сам гост тако уцвилио уморивши јој сина?” 21. И пружив се над дететом три пута завапи ка Господу говорећи: „Господе Боже мој, нека се поврати у дете душа његова.” 22. И Господ услиши глас Илијин, те се поврати у дете душа његова, и оживе. 23. А Илија узев дете снесе га из горње клети у кућу, и даде га матери његовој, и рече Илија: „Види, жив је твој син.”

Прва књига о царевима (18,1; 17-41; 44; 42; 45-46; 19,1-16)

1. Послије много времена, треће године, дође ријеч Господња Илији говорећи: „Иди, покажи се Ахаву, и пустићу дажд на земљу.”

17. А кад виде Ахав Илију, рече му Ахав: „Јеси ли ти онај што несрећу доносиш на Израиља?” 18. А он рече: „Не доносим ја несреће на Израиља, него ти и дом оца твога оставивши заповести Господње и приставши за Валима. 19. Него сада пошљи и сабери к мени свега Израиља на гору Кармилску, и четири стотине и педесет пророка Валовијех и четири стотине пророка из луга, који једу за столом Језавељиним.” 20. И посла Ахав к свим синовима Израиљевијем, и сабра оне пророке на гору Кармилску. 21. Тада приступи Илија ка свему народу и рече: „Докле ћете храмати на обе стране? Ако је Господ Бог, идите за њим; ако ли је Вал, идите за њим.” Али народ не одговори му ни речи. 22. А Илија рече народу: „Ја сам сам остао пророк Господњи; а пророка Валових има четири стотине и педесет. 23. Дајте нам два јунца, и нека они изберу себи једнога, и нека га исеку на комаде и метну на дрва, али огња да не подмећу; а ја ћу приготовити другога јунца, и метнућу га на дрва, али огња нећу подметати. 24. Тада призовите име својих богова, а ја ћу призвати име Господње, па који се Бог одзове огњем онај нека је Бог.” И сав народ одговори и рече: „Добро рече.” 25. Потом рече Илија пророцима Валовијем: „Изберите себи једнога јунца и приготовите га прво, јер је вас више; и призовите име богова својих, али огња не подмећите.” 26. И узеше јунца, којега им даде, и приготовише, и стадоше призивати име Валово од јутра до подне говорећи: „Вале, услиши нас!” Али ни каква гласа ни кога да одговори. И скакаху око олтара, који начинише. 27. А кад би у подне, стаде им се ругати Илија говорећи: „Вичите већма; јер је он бог! ваља да се нешто замислио, или је у послу, или на путу, или може бити спава, да се пробуди.” 28. А они стадоше викати иза гласа, и парати се ножима и шилима по свом обичају, докле их крв не обли. 29. А кад дође подне, стадоше пророковати докле дође време да се принесе дар, али ни кака гласа ни кога да одговори, ни кога да чује. 30. Тада рече Илија свему народу: „Приступите к мени.” И приступи к њему сав народ. Тада он оправи олтар Господњи који беше разваљен. 31. И узе Илија дванаест камена према броју племена синова Јакова, коме дође реч Господња говорећи: „Израиљ ће ти бити име.” 32. И начини од тога камења олтар у име Господње, и око олтара ископа опкоп широк да би се могле посејати две мере жита. 33. И намести дрва, и јунца исечена на комаде метну на дрва. 34. И рече: „Напуните четири ведра воде, и излијте на жртву у на дрва. Па опет рече: „Учините још једном.” И учинише још једном. Па опет рече: „Учините и трећом.” И учинише трећом, 35. те вода потече око олтара, и напуни се опкоп воде. 36. А кад би време да се принесе жртва, приступи Илија пророк и рече: „Господе Боже Аврамов, Исаков и Израиљев, нека данас познају да си ти Бог у Израиљу и ја да сам твој слуга, и да сам по твојој речи учинио све ово. 37. Услиши ме, Господе, услиши ме, да би познао овај народ да си ти Господе Бог, кад опет обратиш срца њихова.” 38. Тада паде огањ Господњи и спали жртву паљеницу и дрва и камен и прах, и воду у опкопу попи. 39. А народ кад то виде сав попада ничице, и рекоше: „Господ је Бог, Господ је Бог.” 40. Тада им рече Илија: „Похватајте те пророке Валове да ниједан не утече.” И похваташе их, и Илија их одведе на поток Кисон, и покла их онде. 41. И рече Илија Ахаву: „Иди, једи и пиј, јер уји велики дажд.

44. А кад би седми пут, рече: „Ено, мали облак као длан човечји диже се од мора.” Тада рече: „Иди, реци Ахаву: Прежи и иди, да те не ухвати дажд.”

42. И отиде Ахав да једе и пије; а Илија се попе на врх Кармила, и саже се к земљи и метну лице своје међу колена своја.

45. У том се замрачи небо од облака и ветра, и удари велики дажд. А Ахав седавши на кола отиде у Језраел. 46. А рука Господња дође над Илију, и он опасавши се отрча пред Ахавом докле дође у Језраел.

1. А Ахав приповеди Језавељи све што је учинио Илија и како је све пророке исекао мачем. 2. Тада Језавеља посла гласнике к Илији и поручи му: „Тако да учине богови и тако да додају, ако сутра у ово доба не учиним од тебе што је од кога год тих.” 3. А он видећи то уста и отиде душе своје ради, и дође у Вирсавеју Јудину, и онде остави момка свога. 4. А сам отиде у пустињу дан хода; и дошав седе под смреку, и зажеље да умре, и рече: „Доста је већ, Господе, прими душу моју, јер нисам бољи од отаца својих.” 5. Потом леже и заспа под смреком. А гле, анђео такну га и рече му: „Устани, једи.” 6. А он погледа, и гле, чело главе му хлеб на угљену печен и крчаг воде. И једе и напи се, па леже опет. 7. А анђео Господњи дође опет другом, и такну га говорећи: „Устани, једи, јер ти је пут далек.” 8. А он уставши једе и напи се; потом окрепив се оним јелом иде четрдесет дана и четрдесет ноћи докле дође на гору Божију Хорив. 9. А онде уђе у једну пећину и заноћи у њој; и гле, реч Господња дође му говорећи: Шта ћеш ти ту, Илија?” 10. А он рече: „Ревновах веома за Господа Бога над војскама; јер синови Израиљеви оставише завет твој, твоје олтаре развалише, и пророке твоје побише мачем; а ја остах сам, па траже душу моју да ми је узму.” 11. А он рече: „Изиди и стани на гори пред Господом.” И гле, Господ пролажаше, а пред Господом велик и јак ветар, који брда разваљиваше и стене разламаше; али Господ не беше у ветру; а иза ветра дође трус; али Господ не беше у трусу; 12. а иза труса дође огањ; али Господ не беше у огњу. А иза огња дође глас тих и танак. 13. А кад то чу Илија, заклони лице своје плаштем и изашав стаде на вратима од пећине. И гле, дође му глас говорећи: „Шта ћеш ти ту Илија?” 14. А он рече: „Ревновах веома за Господа Бога над војскама; јер синови Израиљеви оставише зајет твој, твоје олтаре развалише, и пророке твоје побише мачем; а ја остах сам, па траже душу моју да ми је узму.” 15. Тада му рече Господ: „Иди, врати се својим путем у пустињу Дамаштанску, и кад дођеш помажи Азаила за цара над Сиријом. 16. А Јуја сина Нимсијина помажи за цара над Израиљем, а Јелисија сина Сафатова из Авел-Меоле помажи за пророка уместо себе.”

Прва књига о царевима (19,19-21; 2. Цар. 2,1; 6-14)

19. И отиде оданде, и нађе Јелисија сина Сафатова где оре, а дванаест јармова пред њим, а сам беше код дванаестога; и идући мимо њ Илија баци на њ плашт свој. 20. А он остави волове, и отрча за Илијом и рече: „Да целујем оца свога и матер своју; па ћу ићи за тобом.” А он му рече: „Иди, врати се, јер шта сам ти учинио?” 21. И он се врати од њега, и узе јарам волова и закла их, и на дрвима од плуга скуха месо и даде га народу, те једоше; потом уставши отиде за Илијом и служаше му.

Друга књига о царевима (1. Цар. 19,19-21; 2,1; 6-14)

1. А кад Господ шћаше узети Илију у вихору на небо, пођоше Илија и Јелисије из Галгала.

6. Опет му рече Илија: „Остани ти ту, јер ме Господ шаље на Јордан.” А он рече: „Тако жив био Господ и тако била жива твоја душа, нећу те оставити.” Тако отидоше обојица. 7. И педесет људи између синова пророчких отидоше и стадоше према њима издалека, а они обојица уставише се код Јордана. 8. И узе Илија плашт свој, и савив га удари њим по води, а она се раступи тамо и амо, те пређоше обојица сухим. 9. А кад пређоше, рече Илија Јелисију: „Ишти шта хоћеш да ти учиним, докле се нисам узео од тебе.” А Јелисије рече: „Да буду два дела духа твога у мени.” 10. А он му рече: „Заискао си тешку ствар; али ако ме видиш кад се узмем од тебе, биће ти тако; ако ли не видиш, неће бити. 11. И кад иђаху даље разговарајући се, гле, огњена кола и огњени коњи раставише их, и Илија отиде у вихору на небо. 12. А Јелисије видећи то викаше: „Оче мој, оче мој! Кола Израиљева и коњици његови!” И не виде га више; потом узе хаљине своје и раздре их на два комада. 13. И подиже плашт Илијин, који беше спао с њега, и вратив се стаде на брегу Јорданском. 14. И узев плашт Илијин, који беше спао с њега, удари по води и рече: „Где је Господ Бог Илијин?” А кад и он удари по води, раступи се вода тамо и амо, и пређе Јелисије.

Јутрења

Свето Јеванђеље од Луке, зачало 14 (4,22-30)

22. И сви му сведочаху, и дивљаху се речима благодати које излажаху из уста његових, и говораху: „Није ли ово син Јосифов?” 23. И рече им: „Свакако ћете ми рећи ову пословицу: „Лекару, излечи се сам”; што чусмо да је било у Капернауму учини и овде у постојбини својој.” 24. Рече пак: „Заиста вам кажем да ниједан пророк није признат у постојбини својој." 25. А ваистину вам кажем: „Многе удовице бијаху у Израиљу у време Илије када се небо затвори за три године и шест месеци, и би велика глад по свој земљи; 26. и ниједној од њих не би послан Илија до у Сарепту сидонску жени удовици. 27. И многи беху губави у Израиљу у време пророка Јелисеја; и ниједан се од њих не очисти до Нееман Сиријанин.” 28. И сви се у синагоги испунише гнева кад чуше ово. 29. И уставши истераше га напоље из града, и одведоше га на врх горе где беше њихов град сазидан, да би га бацили одозго. 30. Али он прође између њих и отиде.

Литургија

Саборна Посланица Светог Апостола Јакова, зачало 57 (5,10-20)

10. За углед страдања и дуготрпљења, браћо моја, узмите пророке који говорише у име Господње. 11. Ето, ми називамо блаженим оне који претрпеше. Трпљење Јова чусте и крај његов од Господа видесте, јер је Господ многомилостив и сажаљив. 12. А пре свега, браћо моја, не куните се ни небом ни земљом, нити другом каквом заклетвом; нека ваше да буде да, а не, не; да не паднете под осуду. 13. Злопати ли се ко међу вама? Нека се моли Богу. Је ли ко весео? Нека пева Богу. 14. Болује ли ко међу вама? Нека дозове презвитере црквене, и нека се моле над њим, помазавши га уљем у име Господње. 15. И молитва вере ће спасти болесника, и подигнуће га Господ; и ако је грехе учинио, опростиће му се. 16. Исповедајте пак једни другима сагрешења, и молите се Богу једни за друге, да оздравите. Много је моћна усрдна молитва праведника. 17. Илија беше човек исто као и ми, и молитвом помоли се Богу да не буде дажда, и не удари дажд на земљи за три године и шест месеци. 18. И опет се помоли, и небо даде кишу, и земља изнесе род свој. 19. Браћо, ако ко од вас залута са пута истине, па га неко врати, 20. нека зна да ће онај који обрати грешника са пута заблуде његове, спасти душу од смрти, и покрити мноштво грехова.

Свето Јеванђеље од Луке, зачало 14 (4,22-30)

Охридски пролог