МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица шеста – Светих Отаца Првог васељенског сабора
Понедељак седмице шесте
28.05.1805
Божић следећи
Васкрс следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Мај 1805.
1   Среда
2   Четвртак
3   Петак
4   Субота
5   Недеља
6   Понедељак
7   Уторак
8   Среда
9   Четвртак
10   Петак
11   Субота
12   Недеља
13   Понедељак
14   Уторак
15   Среда
16   Четвртак
17   Петак
18   Субота
19   Недеља
20   Понедељак
21   Уторак
22   Среда
23   Четвртак
24   Петак
25   Субота
26   Недеља
27   Понедељак
28  ▶ Уторак
29   Среда
30   Четвртак
31   Петак

Дела светих апостола, зачало 39 (17,1-15)
1. Прошавши пак Амфипољ и Аполонију дођоше у Солун, где беше синагога јудејска. 2. И Павле по своме обичају уђе к њима, и три суботе расправљаше с њима о Писму, 3. разоткривајући и доказујући им да је требало да Христос пострада и васкрсне из мртвих, и да овај Исус, ког ја вама проповедам, јесте Христос. 4. И неки од њих се уверише, и придружише се Павлу и Сили, и од побожних Јелина мноштво велико, и од угледних жена не мало. 5. А Јудејци који не повероваше из суревњивости, узеше неке зле људе са улице, и сабравши гомилу узбунише град, и нападоше на кућу Јасонову, и тражаху да их изведу пред народ. 6. А кад њих не нађоше, одвукоше Јасона и неке од браће пред старешине градске вичући: „Ови што узмутише цели свет дођоше и овде; 7. Њих је Јасон примио; и ови сви раде против ћесаревих заповести, говорећи да има други цар, Исус." 8. И смутише народ и старешине градске који ово чуше. 9. Али кад их Јасон и остали задовољише одговором, пустише их. 10. А браћа одмах ноћу послаше Павла и Силу у Верију; они стигавши, уђоше у синагогу Јудејску. 11. Ови пак беху племенитији од оних у Солуну; ови примише реч свесрдно, сваки дан истражујући Писмо, да ли је тако. 12. Тако вероваше многи од њих, и од угледних јелинских жена и од људи не мало. 13. А кад дознаше солунски Јудејци да Павле и у Верији проповеда реч Божију, дођоше и тамо бунећи и смућујући народ. 14. А браћа онда одмах послаше Павла да иде у приморје; а Сила и Тимотеј осташе онде. 15. А пратиоци доведоше Павла до Атине, и примивши заповест за Силу и Тимотеја да дођу к њему што брже, вратише се.
Јеванђеље Јован, 40. зач. (11,47-57)
47. Онда првосвештеници и фарисеји сабраше Синедрион, и говораху: „Шта да радимо? Овај човек чини многа знамења. 48. Ако га оставимо тако, сви ће поверовати у њега, па ће доћи Римљани и узети нам и земљу и народ." 49. А један од њих, по имену Кајафа, који оне године беше првосвештеник, рече им: „Ви не знате ништа; 50. нити помишљате да је за нас боље да један човек умре за народ, а не да сав народ пропадне." 51. А ово не рече сам од себе, него будући првосвештеник оне године, прорече да ће Исус умрети за народ; 52. и не само за народ, него и да расејану децу Божију сабере у једно. 53. Од тога, дакле, дана договорише се да га убију. 54. А Исус не хођаше више јавно међу Јудејцима, него отиде оданде у крај близу пустиње, у град звани Јефрем, и онде борављаше са ученицима својим. 55. А беше близу Пасха јудејска, и многи из целе земље отидоше у Јерусалим пре Пасхе да се очисте. 56. Тада тражаху Исуса, и стојећи у храму говораху међу собом: „Шта вам се чини, да неће доћи на Празник?" 57. А првосвештеници и фарисеји беху издали заповест, ако ко дозна где је, нека јави да га ухвате.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Преподобни Пахомије Велики. Родом Мисирац, и у младости незнабожац. Као војник учествовао у борби цара Константина против Максенција. Потом, дознавши од хришћана за једнога Бога, и видевши њихов благочестив живот, Пахомије се крсти и оде у Тиваидску пустињу, знаменитом подвижнику Паламону, код кога се десет година учио животу подвижничком. Тада му се јави ангел у оделу схимника, на месту званом Тавенисиот, и даде му дашчицу, на којој беше написан устав општежитељног манастира, наредивши му да такав манастир устроји на том месту, проричући му да ће се у том манастиру стећи многи иноци ради спасења душа. Послушав ангела Божјега, Пахомије поче стројити многе ћелије, иако на том месту не беше никога осим њега и брата његовог Јована. Када га укори брат за то што строји непотребне зграде, Пахомије му просто рече, да он следује заповести Божјој, без обзира кад ће и ко ће ту доћи да станује. Но ускоро се слегоше на то место многи људи, покренути Духом Божјим, и почеше се подвизавати по уставу Пахомијевом, добијеном од ангела. А када се број инока увелича, то Пахомије постепено основа још шест манастира. Број његових ученика износио је до седам хиљада. Свети Антоније се сматра оснивачем отшелничког живота, а свети Пахомије манастирског општежића. Смирење, трудољубље и уздржање овог светог оца би и оста редак пример за подражавање огромног броја монаха. Безбројна чудеса сотвори свети Пахомије, но и безбројна искушења претрпе од демона и људи. И послужи људима као отац или брат рођени. И побуди многе да пођу путем спасења. И управи многе на пут истине. Би и оста велико светило Цркве и велики сведок истине и правде Христове. Упокојио се мирно 348. године, у седамдесет четвртој години свога земнога живота. Многе од његових ученика црква је уврстила у ред светитеља, као што су: Теодор, Јов, Пафнутије, Пекузије, Атинодор, Епоних, Сур, Псој, Дионисије, Псентаисије и други.

2. Свети Ахил, епископ лариски. Овај велики јерарх и чудотворац рођен би у Кападокији. Учествовао на I васељенском сабору, на коме је посрамио јеретике и, како својом ученошћу тако и светошћу, изазвао велико дивљење. Узевши један камен, свети Ахил викне аријевцима: „Ако је Христос створење Божје, како ви кажете, реците, нека из овог камена потече јелеј!“ Јеретици су ћутали и чудили се таквом позиву светог Ахила. Тада светац опет рече: „А ако је Син Божји раван Оцу, као што ми верујемо, нека потекне јелеј из овог камена“. И јелеј заиста потекне на удивљење свију. Свети Ахил упокојио се мирно у Лариси 330. године. Самуил, цар македонски, када освоји Тесалију, пренесе мошти Ахилове у Преспу, на острво у језеру, које се прозва, а и данас зове Ахил, или Аил.

3. Преподобни Силуан. Најпре био комедијант глумећи се над свим и сваким. Потом, загрејан љубављу Христовом, постао учеником светог Пахомија. „Готов сам живот свој дати,“ говорио је свети Силуан, „само да бих добио опроштај грехова“.

Пахомије Духом Божјим гори,
Пахомије c ангелима збори.
Око њега иноци се роје,
Сви пред Богом као свеће стоје.
Једног дана закуца звекира,
Сестра Авве за Авву разбира,
Годинама видела га није,
Нек се јави, што се од ње крије?
Вратар Авви поруку износи.
Авва њему: поздравље joj носи:
Ја ти, сестро, желим сваку срећу
Но доћи ти на виђење нећу,
Ја сам свету једном збого рек’о
И свега се у свету одрек’о.
Сестро моја, одреци се и ти,
Жур’ се, сестро, Богу посветити,
Свет сем гроба шта ти може дати?
Христос ће те животом венчати.
Светске сласти варљиви су снови
Успаван се тим сновима тови,
Но пробуђен осећа се гладан
И сном другим душмански поткрадан,
Ко лав гладан тад за храном риче,
За хлеб прави вапије и виче.
Хистос чује ко год га призива
И гладноме даје хлеба жива.
To je јава – друго су маштања,
Изван Христа не има надања.
Сестра чула па се расплакала.
Братов савет хитно послушала.

РАСУЂИВАЊЕ
Кад насилник врши насиље над праведником из користољубља, тада насиље доноси једну корист и једну штету, и то: штету насилнику, a корист насилно пострадалом. Борис Годунов убио је осмогодишњег царевића Димитрија, да би он завладао престолом без такмаца. Сврше се брзо и царски дани Борисови, и насилник се преда трулежи и проклетству, a Димитрије се посвети. После 15 година лежања у гробу Димитријево тело се откопа и нађе нетљено и чудотворно. И зби се над његовим телом 45 чудесних исцељења. Чија је, дакле, штета a чија корист од насиља? Кад би насилник помислио, да ћe насиљем помоћи своме противнику, да се уврсти у свеце и да ће себи спремити погибао и проклетство, одустао би од умишљеног насиља. Али крива мисао је претеча и сапутник насиља.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам дејство Бога Духа Светога на апостоле и то:
1. како Духом Светим апостоли добијају виђења тајни онога света,
2. како Духом Светим апостоли прозиру у тајне срца људског.

БЕСЕДА
о прореченој и збивеној пропасти идола мисирских

Куће богова мисирских попалиће огњем. (Јерем. 43, 13)

Ко ће то попалити? Навуходоносор, цар вавилонски, слуга мој, говори Господ. Пророчанство се ово обистинило: Навуходоносор је покорио Мисир, и куће лажних богова, идола мисирских, попалио је огњем. Попалио их је, но није их уништио за свагда. Јер, дошла је потом пропаст и Вавилону, опет по пророчанству светога пророка Јеремије, и Вавилон је постао, и до данас остао гомила, стан змајевски, чудо и подсмијех, да нико не живи у њему (51, 37). Али је у предању, које је записао св. Епифаније Кипарски, остало и друго једно пророчанство Јеремијино, о коначном разорењу идола мисирских. „Сви ће идоли пасти,“ гласи то пророчанство, „и све рукотворено ће се скрушити у оно време када дође овамо Дјева Мати са Младенцем, рођеним у пећини и положеним у јасле.“ И ово пророчанство сачували су сами жречеви мисирски, који су од времена Јеремије увели били у обичај сликати Дјеву, како почива на постељи и Њеног Младенца, како повит пеленама лежи у јаслама.
Навуходоносор, слуга, могао је по допуштењу Божјем само косити зло, али не и чупати из корена. Но покошено зло, као и покошена трава, поново расте. А када је Господар дошао на земљу, Он је чупао зло из корена. Навуходоносор, слуга, попалио је храмове и полупао идоле, но храмови су ипак обновљени и идоли нови направљени, јер нису били истргнути из душа људских. А када је Господар дошао и зацарио се у душама Мисираца, храмови и идоли су заувек пали. Исто тако и с непослушним и богоборним Јеврејима: Навуходоносор, слуга, одвео их је у ропство на 70 година, а увређени Господар расуо их је по свему свету, где се у расулу и данас налазе, после близу 2000 година. И то расуло народа јеврејског по целом свету јасно је прорекао Јеремија. И тако је време оправдало пророка Божјег у свима речима његовим.
Господе Свевидећи, дај нам, да се држимо речи Твога истинитога пророка. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024