Прва Саборна Посланица Светог Апостола Јована Богослова, зачало 72 (3,11-20)
11. Јер ово је порука, коју чусте од почетка, да љубимо једни друге. 12. Не као што Каин беше од нечастивога и закла брата свог. А због чега га закла? Јер дела његова беху зла, а брата му праведна. 13. Не чудите се, браћо моја, ако вас свет мрзи. 14. Ми знамо да смо прешли из смрти у живот, јер љубимо браћу; јер ко не љуби брата остаје у смрти. 15. Сваки који мрзи брата свог јесте човекоубица; а знате да ниједан човекоубица нема вечни живот који остаје у њему. 16. По томе смо познали љубав што Он за нас живот свој положи; и ми смо дужни полагати живот за браћу. 17. А који има богатства овога света, и види брата својега у невољи, и затвори срце своје од њега, како онда љубав Божија борави у њему? 18. Дечице моја, не љубимо речју ни језиком, него делом и истином. 19. И по томе знамо да смо од истине, и успокојићемо пред њим срца своја: 20. јер ако нас осуђује срце, Бог је већи од срца нашег и зна све.
Јеванђеље Марко, зачало 64 (14,10-42)
10. А Јуда Искариотски, један од Дванаесторице, отиде првосвештеницима да им га изда. 11. И они чувши обрадоваше се, и обећаше му дати новце; и он тражаше згодно време да га изда. 12. И у први дан бесквасних хлебова, када жртвоваху пасхално јагње, рекоше му ученици његови: „Где ћеш да идемо да ти уготовимо Пасху да једеш?” 13. И посла двојицу од ученика својих и рече им: „Идите у град, и срешће вас човек који носи крчаг воде, идите за њим, 14. и где уђе кажите домаћину куће: „Учитељ вели: 'Где је моја одаја где ћу јести Пасху са ученицима својим?' 15. И он ће вам показати готову велику горњу одају, застрту и припремљену: онде нам зготовите.” 16. И изађоше ученици његови, и дођоше у град, и нађоше као што им каза, и уготовише Пасху. 17. И кад би вече, дође са Дванаесторицом. 18. И кад сеђаху за трпезом и јеђаху, рече Исус: „Заиста вам кажем: 'Један од вас, који једе са мном издаће ме.'" 19. А они се стадоше жалостити и говорити му један за другим: „Да нисам ја?" И други: „Да нисам ја?" 20. А он одговарајући рече им:„ Један од Дванаесторице који умочи са мном у зделу. 21. Син Човечији, дакле, иде као што је писано за њега; али тешко ономе човеку који изда Сина Човечијега; боље би му било да се није ни родио онај човек." 22. И кад јеђаху узе Исус хлеб и благословивши преломи га, и даде им, и рече: „Узмите, једите; ово је тело моје." 23. И узе чашу и заблагодаривши даде им; и пише из ње сви; 24. И рече им: „Ово је крв моја Новога завета која се пролива за многе." 25. Заиста вам кажем: 'Више нећу пити од рода виноградскога до онога дана кад ћу га пити новога у Царству Божијему.'" 26. И отпојавши хвалу, изађоше на гору Маслинску. 27. И рече им Исус: „Сви ћете се ви саблазнити о мене ове ноћи, јер је писано: 'Ударићу пастира и овце ће се разбећи.' 28. Али по васкрсењу мом ићи ћу пред вама у Галилеју." 29. А Петар му рече: „Ако се и сви саблазне, ја нећу." 30. И рече му Исус: „Заиста ти кажем: 'Данас, ове ноћи, пре него што петао два пута запева, ти ћеш ме се три пута одрећи.'" 31. А Петар још одлучније говораше: „Ако бих морао и умрети с тобом, нећу те се одрећи." Исто тако и сви говораху. 32. И дођоше на место које се зове Гетсиманија, и рече ученицима својим: „Седите овде док ја одем да се помолим Богу." 33. И узе са собом Петра и Јакова и Јована, и стаде се врло жалостити и туговати. 34. И рече им: „Жалосна је душа моја до смрти; останите овде и бдите." 35. И отишавши мало паде на земљу, и мољаше се да би га мимоишао час, ако је могуће. 36. И говораше: „Ава, Оче, све је могуће теби; пронеси чашу ову мимо мене; али опет не како ја хоћу него како ти." 37. И дође и нађе их где спавају, и рече Петру: „Симоне, зар спаваш? Зар не могасте један час пробдети? 38. Бдите и молите се да не паднете у искушење; јер дух је срчан али је тело слабо." 39. И опет отиде и помоли се Богу говорећи оне исте речи. 40. И вративши се нађе их опет где спавају; јер им беху очи отежале; и не знадијаху шта би му одговорили. 41. И дође и трећи пут, и рече им: „Спавате, дакле, и почивате. Доста је. Дође час, ево се предаје Син Човечији у руке грешника. 42. Устаните, хајдемо! Ево се издајник мој приближио."
