МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица друга – Мироносица
Недеља седмице прве по Васкрсу – Томина
07.05.1799
Божић следећи
Васкрс следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Мај 1799.
1   Среда
2   Четвртак
3   Петак
4   Субота
5   Недеља
6   Понедељак
7  ▶ Уторак
8   Среда
9   Четвртак
10   Петак
11   Субота
12   Недеља
13   Понедељак
14   Уторак
15   Среда
16   Четвртак
17   Петак
18   Субота
19   Недеља
20   Понедељак
21   Уторак
22   Среда
23   Четвртак
24   Петак
25   Субота
26   Недеља
27   Понедељак
28   Уторак
29   Среда
30   Четвртак
31   Петак


Јутрења
Јеванђеље Матеј, зачало 116 (28,16-20)
16. А Једанаест ученика отидоше у Галилеју, на гору куда им је заповедио Исус. 17. И кад га видеше, поклонише му се; а неки посумњаше. 18. И приступивши Исус рече им говорећи: „Даде ми се свака власт на небу и на земљи. 19. Идите, дакле, и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светог Духа, 20. Учећи их да држе све што сам вам заповједио; и, ево, ја сам са вама у све дане до свршетка века. Амин."

Литургија
Дела светих апостола, зачало 14 (5,12-20)
12. А рукама апостолским биваху многи знаци и чудеса у народу; и бејаху сви једнодушно у трему Соломоновом. 13. Од осталих пак нико не смеде да им се придружи, али их народ хваљаше; 14. и све се више умножаваху они који вероваху у Господа, мноштво људи и жена, 15. тако да су на улице износили болеснике и полагали на постељама и носилима, да би кад прође Петар бар сенка његова осенила кога од њих. 16. А стицаше се и мноштво народа из околних градова у Јерусалим доносећи болесне и од нечистих духова мучене, и сви се исцељиваху. 17. Али се подиже првосвештеник и сви који бејаху с њим, секта садукејска, и испунише се зависти, 18. и дигоше руке своје на апостоле, и бацише их у општи затвор. 19. А анђео Господњи отвори ноћу врата тамнице, изведе их и рече: 20. „Идите и станите у храму па говорите народу све речи овога живота."
Јеванђеље Јован, зачало 65 (20,19-31)
19. А кад би увече онога првога дана седмице, и док су врата била затворена, где се бeјаху ученици његови сакупили због страха од Јудејаца, дође Исус, и стаде на средину и рече им: „Мир вам!" 20. И ово рекавши, показа им руке и ребра своја. Тада се ученици обрадоваше видевши Господа. 21. А Исус им рече опет: „Мир вам! Као што је Отац послао мене, и ја шаљем вас." 22. И ово рекавши, дуну и рече им: „Примите Дух Свети! 23. Којима опростите грехе, опраштају им се; и којима задржите, задржани су." 24. А Тома, звани Близанац, један од Дванаесторице, не беше са њима када дође Исус. 25. А други му ученици говораху: „Видели смо Господа." А он им рече: „Ако не видим на рукама његовим ране од клинова, и не метнем прст свој у ране од клинова, и не метнем руку своју у ребра његова, нећу веровати." 26. И после осам дана опет бејаху унутра ученици његови и Тома с њима. Дође Исус кад бејаху врата затворена, и стаде на средину и рече: „Мир вам!" 27. Затим рече Томи: „Пружи прст свој амо и види руке моје; и пружи руку своју и метни у ребра моја, и не буди неверан него веран." 28. И одговори Тома и рече му: „Господ мој и Бог мој!" 29. Рече му Исус: „Зато што си ме видео, поверовао си; блажени који не видеше а вероваше." 30. А и многа друга знамења учини Исус пред ученицима својим, која нису записана у књизи овој. 31. А ова су записана да верујете да Исус јесте Христос, Син Божији, и да верујући имате живот у име његово.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Св. муч. Сава Стратилат. У време цара Аврелијана живљаше овај славни Сава у Риму, и имаше војводски чин. Пореклом беше од Готског племена. Посећиваше често хришћане по тамницама и помагаше их својим имањем. Због велике чистоте и поста даде му се од Бога власт над духовима нечистим. Када би оптужен као хришћанин, он смело стаде пред цара, баци преда њ свој војнички појас, и јавно исповеди Христа Господа. Би мучен разним мукама, шибан, гвожђем струган, свећама опаљиван. Но он не подлеже тим смртоносним мукама, но јави се жив и здрав. Његови другови, војници, видећи очигледно да Бог помаже Сави, примише веру Христову. Њих 70 на броју одмах бише по наредби царевој посечени. Светом Сави јави се у тамници сам Христос Господ у великој светлости и крепљаше мученика Свога. Потом Сава би осуђен на смрт потопљењем у воду. И бачен би у реку дубоку, где предаде душу Богу, 272. год. И душа му оде ка Господу, коме је веран остао у мукама многим.

2. Преп. Јелисавета. У раној младости ступи у монаштво у манастиру св. Козме и Дамјана у Цариграду, и прими на себе тежак подвиг ради Христа Бога и ради душе своје. Себе је сматрала невестом Христовом, и овај свет као и непостојећи. Од њене велике љубави према Богу проистицаше и њено велико милосрђе према људима, нарочито према болним и страдалним. Даром, који јој Бог даде, исцељиваше она разне болести и разне муке на људима. На њеним ноћним молитвама виђали су је сву обасјану светлошћу небеском. А по смрти и мошти јој беху целебне, те се на њеном гробу кроз векове стицаше мноштво болника и страдалника. Упокојила се мирно и прешла у вечну радост Господа свога 540. год.

3. Св. муч. Евсевије, Неон, Леонтије и Лонгин. Ова четворица беху војнички другови св. Ђорђа. Видећи храбро трпљење и чудеса св. Ђорђа, ови дивни војници посташе хришћани, због чега бише посечени.

4. Св. муч. Пасикрат и Валентин. Када судија наговараше Пасикрата да принесе жртву идолима, а тако исто и брата мученикова Папијана, који беше отпао од Христа због страха од мучења, тада Пасикрат метну руку своју у огањ и викну: „тело је смртно и огњем сагорева, но душа је бесмртна и не осећа видљиве муке!“ Мајка га пак много подржаваше и храбраше да истраје до краја. Би посечен с Валентином; и оба се преселише у царство Христово, око 228. год.

5. Преп. Тома Јуродиви. Кад год по послу манастирском беше у граду Антиохији, овај Тома се прављаше луд Христа ради. Неки Анастасије не хте му дати тражену милостињу за манастир него му удари шамар. Тада Тома прорече: „од сада нити ћу ја што примити од Анастасија, нити ће ми Анастасије моћи што дати!“ После једног дана умре Анастасије, а и Тома при повратку за манастир издахну. И тако се зби пророчанство овог светог човека. Престави се св. Тома у Дафни код Антиохије, у време патријарха Домина (546-560 г.).

6. Св. новомуч. Лука и Никола. Дивни младић Лука, кројач по занату, пострада за Христа 1564. год., а Никола 1776. год.

Свети Тома луд се прави
Ради Христа Спаса свога,
А у срцу Бога слави,
Творца света Јединога.
У срцу му Божје име,
– Помилуј ме благи Боже!
Своју душу храни тиме:
– Помилуј ме благи Боже,
Не брине се Тома свети
Шта ће свијет о њем’ рећи,
Нек свет виче, нека прети,
Прави Суд ће Бог изрећи.
Ко је свету угађао
Пред Богом се наш’о лажан,
А Тома се насмејао
Свету што се прави важан.
О ти сенко поврх вода,
Што се тако важна правиш?
Сва је стварност у Господа.
Кад за ништа сматраш себе,
Тим ћеш Њега да прославиш.

РАСУЂИВАЊЕ
Препоручујући хришћанима да долазе у храм на молитву Златоуст вели: „ако неко донесе потчињеним грађанима царску или кнежевску грамату, грађани не испитују живот доносиоца, да ли је он богат или сиромашан, или праведан или грешан, но сви пажљиво слушаше оно што он чита. Ако ли неко није чуо, пита онога ко је чуо. Па кад толико страхопоштовање имате од земаљскога цара, како ли тек треба да слушате нас (свештенике) овде где Творац небесних сила говори кроз нас грешне?“ И заиста, што је Св. Писмо друго него Грамата Цара небеснога! Како да нас не интересује сваки дан и сваки час та јединствена и спасоносна Грамата, кад нас интересују и најмање наредбе најмањих власти у држави? Св. Антоније рекао је: „све што радиш, имај за то оправдање у Св. Писму.“ Но како ћеш имати оправдање у Св. Писму, ако не знаш Св. Писмо?

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам васкрслог Господа Исуса и то:
1. како Његово васкрсење одгони од нас сваку смућеност, туробност и печал.
2. како Његово васкресење уноси у душе људске ведрину, храброст и добру вољу.

БЕСЕДА
о ништавилу свега у сравњењу са Христом

Држим све да су трице,
само да Христа добијем. (Филиб. 3, 8)

Апостол који ово пише имао је светску ученост, имао је богатство и пријатеље, имао је младост и здравље, имао је све изгледе на светске успехе у своме народу. Но он каже: све оставих! Ради Христа Исуса Господа својега све остави. Пред светским мудрацима постаде као будала, пред богаташима као просјак, пред пријатељима као непријатељ; младост и здравље изнури драговољним мукама и страдањима; све изгледе на светске успехе затвори сам себи једним потезом. И зашто све ово учини ти, о свети апостоле Павле? Зато што држим све да су трице, само да Христа добијем.
Па да ли се, браћо, превари апостол Павле оставивши све као трице, и да ли доби нешто више добивши Христа? Двадесет столећа сведоче, да се апостол не превари, и да добивши Христа доби несравњиво и више и боље од онога што остави и жртвова. Доби мудрост изнад сваке светске учености, и богатство нетрулежно и непропадљиво; и пријатеље у лицу нелажних ангела Божјих; и бесмртну младост без болести и старења; и успех божански, који траје без промене у животу вечном. Све ово он доби добивши Христа. И све ово он доби оставивши све што свет даје љубимцима својим.
Заиста, браћо, бољи је Христос од света; и нема речи којима би се описала Његова надмоћност над светом. Свет своје љубимце обмањује, а Христос Своје љубимце истински награђује. Јер свет даје мало а узима све; даје трулеж а узима живот. Христос пак тражи мало а даје све; тражи да одбацимо трулеж а даје живот вечни. Христос је, браћо, наш једини истински пријатељ.
О васкрсли Господе Христе, помози нам одрећи се трица, одрећи се трулежи, и даруј нам живот вечни. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024