МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица 27. по Духовима
Уторак 27. по Духовима
29.11.1798
Божић следећи
Васкрс следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Новембар 1798.
1   Четвртак
2   Петак
3   Субота
4   Недеља
5   Понедељак
6   Уторак
7   Среда
8   Четвртак
9   Петак
10   Субота
11   Недеља
12   Понедељак
13   Уторак
14   Среда
15   Четвртак
16   Петак
17   Субота
18   Недеља
19   Понедељак
20   Уторак
21   Среда
22   Четвртак
23   Петак
24   Субота
25   Недеља
26   Понедељак
27   Уторак
28   Среда
29  ▶ Четвртак
30   Петак

Прва Посланица Светог Апостола Павла Тимотеју, зачало 286 (5,11-21)
11. А млађе удовице не примај, јер када их страст одвоји од Христа, хоће да се удају; 12. оне подлежу осуди што прво обећање одбацише. 13. А уз то се уче и нераду, скитајући по кућама; и не само нераду, него су и језичаве и радознале, па говоре што не треба. 14. Хоћу, дакле, да се млађе удовице удају, децу да рађају, кућу да куће, и никаква повода не дају противнику за нападање. 15. Јер неке већ скренуше за сатаном. 16. Ако који верни или верна има удовице, нека се стара о њима, да се не оптерећује Црква, да би се она могла старати о правим удовицама. 17. Презвитери који су добре старешине достојни су двоструке части, особито они који се труде у проповедању и учењу. 18. Јер Писмо говори: „Волу који врше не завезуј уста”, и: „Радник је достојан своје плате.” 19. Против презвитера не примај тужбе, осим на основу два или три сведока. 20. Оне који греше покарај пред свима, да и остали имају страх. 21. Преклињем те пред Богом и Господом Исусом Христом и изабраним анђелима да ово држиш без двоумљења, и да не чиниш ништа по пристрасности.
Јеванђеље Лука, зачало 87. (17,26-37)
26. И како беше у дане Нојеве онако ће бити и у дане Сина Човечијега: 27. Јеђаху, пијаху, жењаху се, удаваху се до онога дана кад Ноје уђе у ковчег, и дође потоп и погуби све. 28. Слично као што беше у дане Лотове: јеђаху, пијаху, куповаху, продаваху, сађаху, зидаху. 29. А у дан кад изиђе Лот из Содома, удари огањ и сумпор са неба и погуби све. 30. Тако ће бити и у онај Дан када се појави Син Човечији. 31. У онај Дан ко буде на крову, а покућство његово у кући, нека не силази да га узме; а тако и онај у пољу, нека се не враћа натраг. 32. Сећајте се жене Лотове. 33. Ако неко настоји да сачува живот свој, изгубиће га; а који га изгуби, оживеће га. 34. Кажем вам: „У ону ноћ два ће бити на једној постељи, један ће се узети а други оставити; 35. две ће млети заједно, једна ће се узети а друга оставити; 36. два ће бити на њиви, један ће се узети а други ће се оставити.” 37. И одговарајући рекоше му: „Где, Господе?” А он им рече: „Где је труп онде ће се и орлови сабрати.”
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Ако који настоји да сачува живот свој изгубиће га; а који га изгуби, оживеће га (Лк.17,33). Речено треба овако разумети: сачувати живот свој значи жалити себе, а изгубити живот – не жалити себе. При томе треба подразумевати да се говори о путу заповести Господњих или делању у Господу. Спасава се, дакле, онај ко дела Господу, испуњавајући Његове заповести не жалећи себе. Онај, пак, ко жали себе – гине. Ако само станеш да жалиш себе, неизбежно ћеш се показати рушитељем заповести и, према томе, рђавим слугом. Каква је пресуда рђавом слузи? Баците га у таму најкрајњу; тамо ће бити плач и шкргут зуба. Потрудите се да пазите на себе макар у току једног дана, и увидећете да саможаљење смета свим нашим делима, удаљујући спремност да их вршимо. Без труда и напора, међутим, ништа нећеш урадити. Жалећи себе због напора, уклањаћемо се од дела. Постоје дела која, хоћеш-нећеш, мораш учинити. Таква се дела врше неодступно, макар и са трудом. Ту се саможаљење побеђује саможаљењем. Ако не радиш – нећеш ни јести. Пошто дела заповести нису такве врсте, услед саможаљења увек ће бити изостављена. Попуштање рђавим делима се такође врши ради саможаљења. Жао ти је да се одрекнеш онога што ти се прихтело – и, жеља се испуњава. Она је, међутим, или непосредно грешна, или води ка греху. Према томе, онај ко себе жали увек изоставља оно што је потребно, док, са друге стране, себи попушта у ономе што не приличи. Тако долази до тога да постаје неприкладан за било шта. О каквом се спасењу ту још може говорити?

Повратак на Свето писмо
Охридски пролог
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024