Читања за сваки дан у години

Божић следећи
Васкрс следећи

▶ Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

	Новембар 1798.
1	Четвртак
2	Петак
3	Субота
4	Недеља
5	Понедељак
6	Уторак
7	Среда
8	Четвртак
9	Петак
10	Субота
11	Недеља
12	Понедељак
13	Уторак
14	Среда
15	Четвртак
16	Петак
17	Субота
18	Недеља
19	Понедељак
20	Уторак
21	▶ Среда
22	Четвртак
23	Петак
24	Субота
25	Недеља
26	Понедељак
27	Уторак
28	Среда
29	Четвртак
30	Петак

Вечерња

Књига Исуса Навина (5,13-15)

13. И кад Исус беше код Јерихона, подиже очи своје и погледа, а то човек стоји према њему с голим мачем у руци. И приступи к њему Исус и рече му: „Јеси ли наш или наших непријатеља?” 14. А он рече: „Нисам; него сам војвода војске Господње, сада дођох.” И Исус паде ничице на земљу, и поклони се, и рече му: „Шта заповеда господар мој слузи својему?” 15. А војвода војске Господње рече Исусу: „Изуј обућу с ногу својих, јер је место где стојиш свето.” И учини Исус тако.

Књига о судијама (6,2. 7. 11-24)

2. И осили рука Мадијанска над Израиљем, те од страха Мадијанскога начинише себи синови Израиљеви јаме које су по горама, и пећине и ограде. 3. И кад би Израиљци посејали, долажаху Мадијани и Амалици и источни народ, долажаху на њих. 4. И ставши у око против њих, потираху род земаљски дори до Газе, и не остављаху хране у Израиљу, ни овце ни вола ни магарца. 5. Јер се подизаху са стадима својим и са шаторима својим, и долажаху као скакавци, тако много, и не беше броја њима ни камилама њиховим, и долазећи у земљу пустошаху је. 6. Тада осиромаши Израиљ веома од Мадијана, и повикаше ка Господу синови Израиљеви. 7. А кад повикаше синови Израиљеви ка Господу од Мадијана, 8. Господ посла пророка синовима Израиљевијем, а он им рече: „Овако вели Господ Бог Израиљев: ‘Ја сам вас извео из Мисира, и извео сам вас из дома ропскога, 9. и избавио сам вас из руке Мисирске и из руке свих оних који вас мучаху; и одагнао сам их испред вас, и дао сам вама земљу њихову.‘ 10. Пак вам рекох: ‘Ја сам Господ Бог ваш, не бојте се богова Амореја у којих земљи живите. Али не послушасте гласа мога.‘” 11. Потом дође анђео Господњи и седе под храстом у Офри који беше Јоаса Авијезерита; а син његов Гедеон врсише пшеницу на гумну, да би побегао с њом од Мадијана. 12. И јави му се анђео Господњи, и рече му: „Господ је с тобом, храбри јуначе!” 13. А Гедеон му рече: „О господару мој! Кад је Господ с нама, зашто нас снађе све ово? и где су сва чудеса његова, која нам приповедаше оци наши говорећи: ‘Није ли нас Господ извео из Мисира?‘ а сада нас је оставио Господ и предао у руке Мадијанима.” 14. А Господ га погледа и рече му: „Иди у тој сили својој, и избавићеш Израиља из руку Мадијанских. Не послах ли те?” 15. А он му рече: „О Господе, чим ћу избавити Израиља? ето, род је мој најсиромашнији у племену Манасијину, а ја сам најмањи у дому оца свога.” 16. Тада му рече Господ: „Ја ћу бити с тобом, те ћеш побити Мадијанце као једнога.” 17. А Гедеон му рече: „Ако сам нашао милост пред тобом, дај ми знак да ти говориш са мном. 18. Немој отићи одавде докле се ја не вратим к теби и донесем дар свој и ставим преда те.” А он рече: „Чекаћу док се вратиш.” 19. Тада отиде Гедеон, и зготови јаре и од ефе брашна хлебове пресне, и метну месо у котарицу а јуху у лонац, и донесе му под храст, и постави. 20. А анђео Божји рече му: „Узми то месо и те хлебове пресне, и метни на ону стену, а јуху проспи.” И он учини тако. 21. Тада анђео Господњи пружи крај од штапа који му беше у руци и дотаче се меса и хлебова пресних; и подиже се огањ са стене и спали месо и хлебове пресне. И анђео Господњи отиде испред очију његових. 22. А Гедеон видећи да беше анђео Господњи, рече: „Ах Господе Боже! Зато ли видех анђела Господњег лицем к лицу?” 23. А Господ му рече: \"буди миран, не бој се, нећеш умријети.\" 24. И Гедеон начини ондје олтар Господу, и назва га мир Господњи. Стоји и данас у Офри Авијезеритској.

Књига пророка Исаије (14,7-20)

7. Сва земља почива и мирна је; певају иза гласа. 8. Веселе се с тебе и јеле и кедри Ливански говорећи: „Откако си пао, не долази нико да нас сече.” 9. Пакао доље усколеба се тебе ради да те срете кад дођеш, пробуди ти мртваце и све кнезове земаљске, диже с престола њихових све цареве народне. 10. Сви ће проговорити и рећи теби: „И ти ли си изнемогао као ми? Изједначио се с нама?” 11. Спусти се у пакао понос твој, звека псалтира твојих; прострти су пода те мољци, а црви су ти покривач. 12. Како паде с неба, звездо Данице, кћери зорина? Како се обори на земљу који си газио народе? 13. А говорио си у срцу свом: „Изаћи ћу на небо, више звезда Божијих подигнућу престо свој, и сешћу на гори зборној на страни северној; 14. Изаћи ћу у висине над облаке, изједначићу се с вишњим.” 15. А ти се у пакао сврже, у дубину гробну. 16. Који те виде погледаће на те, и гледаће те говорећи: „То ли је онај који је тресао земљу, који је дрмао царства, 17. који је васиљену обраћао у пустињу, и градове њезине раскопавао? Робље своје није отпуштао кући?” 18. Сви цареви народни, свиколики, леже славно, сваки у својој кући. 19. А ти се избаци из гроба свог, као гадна грана, као хаљина побијенијех, мачем пободених, који слазе у јаму камену, као погажен стрв. 20. Нећеш се здружити с њима погребом, јер си земљу своју затро, народ си свој убио; неће се спомињати семе зликовачко док је века.

Јутрења

Свето Јеванђеље од Матеја, зачало 52,54 (13,24-30; 36-43)

24. Другу причу каза им говорећи: „Царство небеско је као човек што посеја добро семе на њиви својој. 25. А кад људи поспаше, дође његов непријатељ и посеја кукољ по пшеници, па отиде. 26. А када ниче усев и род донесе, онда се показа кукољ. 27. Тада дођоше слуге домаћинове и рекоше му: „Господару, ниси ли ти добро семе сејао на њиви својој? Откуда, дакле, кукољ?” 28. А он им рече: „Непријатељ човек то учини.” А слуге му рекоше: „Хоћеш ли, дакле, да идемо да га почупамо?” 29. А он рече: „Не, да не би чупајући кукољ почупали заједно с њиме и пшеницу. 30. Оставите нека расте обоје заједно до жетве; а у време жетве рећи ћу жетеоцима: „Саберите најпре кукољ и свежите га у снопље да се сажеже, а пшеницу одвезите у житницу моју.”

36. Тада отпусти Исус народ, и дође у кућу. И приступише му ученици његови говорећи: „Протумачи нам причу о кукољу на њиви.” 37. А он одговарајући рече им: „Који сеје добро семе, то је Син Човечији; 38. а њива је свет; а добро семе синови су Царства, а кукољ синови су зла. 39. А непријатељ који га је посејао јесте ђаво; а жетва је свршетак века, а жетеоци су анђели. 40. Као што се, дакле, кукољ сабира и огњем сажиже, тако ће бити на послетку овога века. 41. Послаће Син Човечији анђеле своје, и сабраће из царства његова све саблазни и оне који чине безакоње. 42. И бациће их у пећ огњену; онде ће бити плач и шкргут зуба. 43. Тада ће се праведници засјати као сунце у Царству Оца свога. Ко има уши да чује, нека чује!”

Литургија

Посланица Светог Апостола Павла Јеврејима, зачало 305 (2,2-10)

2. Јер ако је реч казана преко анђела потврђена, и сваки преступ и непослушност доби заслужену казну, 3. како ћемо је ми избећи ако не маримо за тако велико спасење, које отпоче проповедати Господ, а потврдише га међу нама они који су чули, 4. што и Бог посведочи знацима и чудесима, разним моћним делима и раздавањем Духа Светога по својој вољи. 5. Јер Бог не покори анђелима онај свет који долази, о којем говоримо. 6. Неко пак негде посведочи говорећи: „Шта је човек да га се сећаш, или син човечији да га походиш? 7. Учинио си га привремено мањим од анђела, славом и чашћу овенчао си га, и поставио си га над делима руку твојих; 8. све си покорио под ноге његове. И пошто му покори све, ништа му не остави непокорено. Али сада још не видимо да му је све покорено. 9. А привремено мањим од анђела видимо Исуса, због страдања све до смрти, овенчанога славом и чашћу, да би по благодати Божијој окусио смрт за све. 10. Јер је прикладно Богу, за Којега је све и кроз Којега је све, Који приведе многе синове у славу, да Челника спасења њихова учини савршеним кроз страдање.”

Свето Јеванђеље од Луке, зачало 51 (10,16-21)

16. „Ко вас слуша, мене слуша, и ко се вас одриче, мене се одриче; а ко се мене одриче, одриче се Онога који је мене послао.” 17. Вратише се пак Седамдесеторица са радошћу говорећи: „Господе, и демони нам се покоравају у име твоје.” 18. А он им рече: „Видех сатану где паде са неба као муња. 19. Ево вам дајем власт да стајете на змије и скорпије и на сву силу вражију, и ништа вам неће наудити. 20. Али се томе не радујте што вам се духови покоравају, него се радујте што су имена ваша написана на небесима.” 21. У тај час обрадова се духом Исус и рече: „Хвалим те, Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од мудрих и разборитих, а открио то безазленима. Да, Оче, јер је тако била воља Твоја.”

Охридски пролог