МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица 14. по Духовима
Успеније Пресвете Богородице – Велика Госпојина
28.08.1798
Божић следећи
Васкрс следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Август 1798.
1   Среда
2   Четвртак
3   Петак
4   Субота
5   Недеља
6   Понедељак
7   Уторак
8   Среда
9   Четвртак
10   Петак
11   Субота
12   Недеља
13   Понедељак
14   Уторак
15   Среда
16   Четвртак
17   Петак
18   Субота
19   Недеља
20   Понедељак
21   Уторак
22   Среда
23   Четвртак
24   Петак
25   Субота
26   Недеља
27   Понедељак
28  ▶ Уторак
29   Среда
30   Четвртак
31   Петак


Вечерња
Прва књига Мојсијева (28,10-17)
10. А Јаков отиде од Вирсавеје идући у Харан. 11. И дође на једно место, и ондје заноћи, јер сунце беше зашло; и узе камен на оном месту, и метну га себи под главу, и заспа на оном месту. 12. И усни, а то лестве стајаху на земљи а врхом тицаху у небо, и гле, анђели Божји по њима се пењаху и слажаху; 13. и гле, на врху стајаше Господ, и рече: „Ја сам Господ Бог Аврама оца твог и Бог Исаков; ту земљу на којој спаваш теби ћу дати и семену твом; 14. и семена ће твога бити као праха на земљи, те ћеш се раширити на запад и на исток и на север и на југ, и сви народи на земљи благословиће се у теби и у семену твом. 15. И ево, ја сам с тобом, и чуваћу те куда год пођеш, и довешћу те натраг у ову земљу, јер те нећу оставити докле год не учиним што ти рекох. 16. А кад се Јаков пробуди од сна, рече: „Зацело је Господ на овом месту; а ја не знах.\" 17. И уплаши се, и рече: „Како је страшно место ово! Овде је доиста кућа Божја, и ово су врата небеска.


Јез. 43,27-44,4
Приче Соломонове (9,1-11)
1. Премудрост сазида себи кућу, и отеса седам ступова; 2. покла стоку своју, раствори вино своје, и постави сто свој. 3. Посла девојке своје, те зове сврх висина градских: 4. „Ко је луд, нека се уврати овамо.” И безумнима вели: 5. „Ходите, једите хеба мог, и пијте вина које сам растворила. 6. Оставите лудост и бићете живи, и идите путем разума.” 7. Ко учи потсмевача, прима срамоту; и ко кори безбожника, прима руг. 8. Не карај потсмевача да не омрзне на те; карај мудра, и љубиће те. 9. Кажи мудроме, и биће још мудрији; поучи праведнога, и знаће више. 10. Почетак је мудрости страх Господњи, и знање је светих ствари разум. 11. Јер ће се мном умножити дани твоји и додаће ти се године животу.


Јутрења
Свето Јеванђеље од Луке, зачало 4 (1,39-49; 56)
39. А Марија уставши оних дана отиде хитно у горски крај, у град Јудин. 40. И уђе у дом Захаријин, и поздрави Јелисавету. 41. А кад Јелисавета чу поздрав Маријин, заигра дете у утроби њеној, и Јелисавета се испуни Духа Светога, 42. и повика узвишеним гласом и рече: „Благословена си ти међу женама, и благословен је плод утробе твоје! 43. И откуд мени ово да дође мати Господа мога мени? 44. Јер гле, када глас поздрава твога дође у уши моје, заигра дете од радости у утроби мојој. 45. И благо оној која верова, да ће се извршити што јој је казао Господ.” 46. И рече Марија: „Велича душа моја Господа; 47. и обрадова се дух мој Богу, Спасу моме, 48. што погледа на смерност слушкиње своје; јер гле, од сада ће ме звати блаженом сви нараштаји; 49. што ми учини величину Силни, и свето име Његово.

56. И остаде Марија са њом око три месеца, и врати се дому своме.


Литургија
Посланица Светог Апостола Павла Филипљанима, зачало 240 (2,5-11)
5. Зато нека је у вама иста мисао која је и у Христу Исусу, 6. који будући у обличју Божијем, није сматрао за отимање то што је једнак са Богом, 7. него је себе понизио узевши обличје слуге, постао истоветан људима, и изгледом се нађе као човек; 8. унизио је себе и био послушан до смрти, и то до смрти на крсту, 9. зато и Њега Бог високо уздиже, и дарова му Име које је изнад свакога имена. 10. Да се у Име Исусово поклони свако колено што је на небесима и на земљи и под земљом; 11. и, да сваки језик призна да је Исус Христос Господ на славу Бога Оца.

Свето Јеванђеље од Луке, зачало 54,58 (10,38-42; 11,27-28)
38. А кад путоваху и он уђе у једно село, а жена нека, по имену Марта, прими га у кућу своју. 39. И у ње беше сестра по имену Марија, која седе код ногу Исусових и слушаше беседу његову. 40. А Марта се заузела да га што боље услужи, и приступивши му рече: „Господе, зар ти не мариш што ме сестра моја остави саму да служим? Реци јој, дакле, да ми помогне.” 41. А Исус одговарајући рече јој: „Марта, Марта, бринеш се и узнемираваш за много, 42. а само је једно потребно. Али је Марија добар део изабрала који јој се неће одузети.”

27. А док он то говораше, подиже глас једна жена из народа и рече му: „Блажена утроба која те је носила, и дојке које си сисао!” 28. А он рече: „Ваистину, блажени су они који слушају реч Божију и држе је.”

Охридски пролог
1. Успеније Пресвете Богородице. Господ који је на Синају заповедио петом заповешћу: поштуј оца свога и матер своју, показао је примером Својим, како треба поштовати родитељку своју. Висећи на крсту у мукама Он се сети Матере Своје и показујући на апостола Јована рече јој: „Жено, ето ти сина!“ Потом рече Јовану: „Ето ти матере!“ И тако збринувши Своју Мајку Он издахну. Јован имаше дом на Сиону у Јерусалиму, у који се настани и Богородица и оста да живи до краја својих дана на земљи. Својим молитвама, благим саветима, кротошћу и трпељивошћу она много помагаше апостолима Сина свога. У главноме све време до смрти провела је она у Јерусалиму обилазећи често она места, која су је подсећала на велике догађаје и на велика дела Сина свога. Нарочито је често походила Голготу, Витлејем и гору Јелеонску. Од њених дужих путовања помиње се њена посета св. Игњатију Богоносцу у Антиохији, посета Св. Лазару Четвородневном, епископу Кипарском, посета Св. Гори коју је она благословила, и бављење у Ефесу са св. Јованом за време великог гоњења хришћана у Јерусалиму. У својој старости она се често молила Господу и Богу своме на Јелеонској гори, на месту Вазнесења Његова, да је што пре узме из овога света. Једном приликом јави јој се архангел Гаврил, и објави јој, да ће кроз три дана бити упокојена. И даде јој ангел Божји једну грану палмову, која ће се носити при њеном спроводу. С великом радошћу она се врати дома пожелевши у срцу, да још једанпут у овом животу види све апостоле Христове. Господ јој испуни ову жељу, и сви апостоли, ношени ангелима и облацима, наједанпут се сабраше у дом Јованов на Сиону. Са великом радошћу виде она свете апостоле, охрабри их, посаветова и утеши; по том мирно предаде дух свој Богу без икакве муке и болести телесне. Апостоли узеше ковчег с телом њеним, од кога излазаше ароматни мирис, и у пратњи мноштва хришћана пренеше у врт Гетсимански у гробницу св. Јоакима и Ане. Од злобних Јевреја заклањаше их облак по промислу Божјем. Неки свештеник јеврејски, Атоније, дохвати рукама ковчег у намери да га претури, али у том часу ангел Божји одсече му обе руке. Тада он завапи апостолима запомоћ, и би исцељен пошто изјави своју веру у Господа Исуса Христа. Апостол Тома беше изостао, опет по Божјем Промислу, да би се тако опет открила једна нова и преславна тајна о Светој Богородици. Трећег дана стиже и он, и пожели да целива тело Свете Пречисте. Но када апостоли отворише гроб, нађоше само плаштаницу, а тела не беше у гробу. Тога вечера она се јави апостолима, – мноштвом ангела окружена, и рече им: „Радујте се, ја ћу бити с вама навек.“ Не зна се тачно, колико стара беше Богородица у време успенија свога, али преовлађује мишљење, да је била прешла 60 година свога земног века.

Господ Вишњи тако рече
Из твог срца, Дево чиста,
Вода жива да потече,
Те да жедни пију Христа –
Источниче живоносни,
Ми смо тобом сви поносни!
Те да жедни Христа пију:
Горки Њиме да се сладе,
Слепи Њиме да се мију
И жалосни лече јаде –
Источниче живоносни,
Ми смо тобом сви поносни!
Из вечности пиће стиже,
Сух времена поток нали,
И опет се к небу диже;
Окрепи се свет сустали –
Источниче живоносни,
Ми смо тобом сви поносни!
Слава теби, о Пречиста,
Слава теби, Богомати!
Ти нам роди Живог Христа,
Живу воду благодати –
Источниче живоносни,
Ми смо тобом сви поносни!

РАСУЂИВАЊЕ
Много премного може се сваки верни поучити из живота Деве Богородице. Но да напоменемо овде само две ствари. Она је имала обичај да често ходи на Голготу, на гору Јелеонску, у врт Гетсимански, у Витлејем и на друга места знаменита због Сина њеног. На свима тим местима, а нарочито на Голготи, она се коленопреклоно Богу молила. Тиме је она дала први пример и подстрек вернима, да посећују света места из љубави према Ономе који их присуством Својим, страдањем и славом Својом учини светим и знаменитим. Друго, ми сазнајемо, како се она у молитви својој за што скорији исход из овог живота молила, да душа њена, при одлучењу од тела, не види књаза таме и његова страшилишта, и да скривена од области тамне не сретне се са сатанском силом. Видиш, како је страшно души проћи кроз митарства! Кад је се тако молила Она, која је родила Разоритеља Ада, и која и сама има устрашавајућу силу над демонима, шта је онда остало за нас? Из превелике смирености она се сва полагала на Бога и није хтела поуздавати се на дела своја. Још мање смели би ми уздати се у дела своја, и још више требали би ми да се положимо у руке Божје вапијући за милост Његову, нарочито за милост при исходу душе из тела.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам чудесну потврду, којом Самуило потврди речи своје пред народом (I Сам. 12), и то:
1. како Самуил рече народу, да је зло пред Господом то што тражише себи цара поред Господа Цара;
2. како за потврду својих речи призва Бога да пусти громове и дажд;
3. како се спуштише громови и дажд, и како се народ убоја Бога и Самуила.

БЕСЕДА
о најславнијем детету

Јер нам се роди дијете, син нам се даде,
којему је власт на рамену његову, и
име је његово: великог савета ангел,
чудни савјетник, Бог силни, књаз мира,
отац будућег времена. (Иса. 9, 6)

Који је смртни човек у свој историји људској, на кога би се могли применити сви ови називи, сва ова власт, сва ова слава? Никоји. Зато св. Златоуст и вели: „Ово је немогуће разумети у односу ма кога другог човека него само у односу Христа.“ Пророк овде јасно изражава две природе у Спаситељу света: човечанску и божанску. Роди се дијете – то означава чисто човечанску природу. Син нам се даде – то сједињује две природе у једној личности: Син Божји и Син Девин у личности ваплоћеног Господа. Остали називи пак означавају божанску природу Господа Исуса. Власт је Његова на рамену Његову, тј. власт је Његова. – Његова сопственост, и није позајмљена. Велики савет – није ли то Света Тројица? Ангел, или посланик и весник, тога тројичног савета јесте Син Божји, слово предвечно. Чудни саветник – јер је све чудо све изненађење,све новост, што од Њега и кроз Њега дође роду људском. Бог силни – шта би Арије на ово рекао, и његове модерне присталице, који одричу божанство Господу Исусу? Књаз мира – јер од Њега је мир трајни, мимо Њега рат споља и изнутра. Отац будућег времена – као што је Он господар прошлости тако и будућности. Но Он је још Отац Цркве, творац новог света, Оснивач Царства Божјег. Ово дивно и тачно виђење виде сам Исаија, син Амосов, на 700 година пре него се оно објави целој васиони.

О Господе Исусе, пророцима Ти си најславније предсказање, вернима најславније откровење. Откључај ум наш, да би у њ ушла чудесна слава величанства Твога; и откључај срце наше, да би се испунило животворном љубављу Твојом. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024