МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица четврта поста – Средопосна
Уторак 4. седмице Великог поста
15.03.1798
Васкрс следећи
Божић следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Март 1798.
1   Четвртак
2   Петак
3   Субота
4   Недеља
5   Понедељак
6   Уторак
7   Среда
8   Четвртак
9   Петак
10   Субота
11   Недеља
12   Понедељак
13   Уторак
14   Среда
15  ▶ Четвртак
16   Петак
17   Субота
18   Недеља
19   Понедељак
20   Уторак
21   Среда
22   Четвртак
23   Петак
24   Субота
25   Недеља
26   Понедељак
27   Уторак
28   Среда
29   Четвртак
30   Петак
31   Субота


На 6. часу
Књига пророка Исаије (25,1-9)
1. Господе, ти си Бог мој, узвишиваћу те, славићу име твоје, јер си учинио чудеса; намере твоје од старине вера су и истина. 2. Јер си од града начинио гомилу, и од тврдог града зидине; од града двор за странце, довека се неће саградити. 3. Зато ће те славити народ силан, град страшних народа бојаће те се. 4. Јер си био крепост убогоме, крепост сиромаху у невољи његовој, уточиште од поплаве, заклон од жеге, јер је гнев насилнички као поплава која обаљује зид. 5. Вреву иностранаца прекинуо си као припеку на сувом месту; као припека сеном од облака, тако се певање насилника прекиде. 6. И Господ ће над војскама учинити свим народима на овој гори гозбу од претила меса, гозбу од чиста вина, од претила меса с можданима, од вина без талога. 7. И поквариће на овој гори застирач којим су застрти сви народи, и покривач којим су покривени сви народи. 8. Уништиће смрт заувек, и утрће Господ сузе са свакога лица, и срамоту народа свог укинуће са све земље; јер Господ рече. 9. И рећи ће се у оно време: „Гле, ово је Бог наш, њега чекасмо, и спашће нас; ово је Господ, њега чекасмо; радоваћемо се и веселићемо се за спасење његово.”


На вечерњи
Прва књига Мојсијева (9,8-17)
8. И рече Бог Ноју и синовима његовим с њим, говорећи: 9. „А ја ево постављам завет свој с вама и с вашим семеном након вас, 10. и са свим животињама, што су с вама од птица, од стоке и од свега зверја земаљскога што је с вама, са свачим што је изашло из ковчега, и са свим зверјем земаљским. 11. Постављам завет свој с вама, те од сада неће ниједно тело погинути од потопа, нити ће више бити потопа да затре земљу.” 12. И рече Бог: „Ево знак завета који постављам између себе и вас и сваке живе твари, која је с вама до века: 13. „Метнуо сам дугу своју у облаке, да буде знак завета између мене и земље. 14. Па кад облаке навучем на земљу, видеће се дуга у облацима, 15. и опоменућу се завета свог који је између мене и вас и сваке душе живе у сваком телу, и неће више бити од воде потопа да затре свако тело. 16. Дуга ће бити у облацима, па ћу је погледати, и опоменућу се вечнога завета између Бога и сваке душе живе у сваком телу које је на земљи.” 17. И рече Бог Ноју: „То је знак завета који сам учинио између себе и свакога тела на земљи.”

Приче Соломонове (12,8-22)
8. Према разуму свом хвали се човек; а ко је опака срца, презреће се. 9. Ко се снебива, а има слугу, бољи је од онога који се велича а хлеба нема. 10. Праведник се брине за живот свог живинчета, а у безбожника је срце немилостиво. 11. Ко ради своју земљу, биће сит хлеба; а ко иде за беспослицама, безуман је. 12. Безбожник жели обрану ода зла, али корен праведних даје је. 13. Зломе је замка у греху усана његових, а праведник излази из тескобе. 14. Од плода уста својих сити се човек добра, и плату за дела своја прима човек. 15. Безумнику се чини прав пут његов; али ко слуша савет, мудар је. 16. Гнев безумников одмах се позна, али паметни покрива срамоту. 17. Ко говори истину, јавља што је право, а лажни сведок превару. 18. Има ко говори као да мач пробада, а језик је мудрих лек. 19. Истинита уста стоје тврдо довека, а језик лажљиви за час. 20. Који зло мисле, превара им је у срцу, а радост је онима који светују на мир. 21. Никаква несрећа неће задесити праведника, а безбожници ће се напунити зла. 22. Мрске су Господу лажљиве усне; а који раде верно, мили су му.

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Свештеномученик Теодот, епископ киринијски, на острву Кипру. Због своје мудрости и добродетељи би изабран за епископа и управљао црквом Божјом с љубављу и ревношћу. Но када наста гоњење на хришћане у време опакога цара Ликинија, овај Божји човек би изведен на суд и стављен на многе муке. Када га мучитељ Савин саветоваше да се одрекне Христа и поклони идолима незнабожачким, одврати му Теодот: „Кад би ти знао доброту Бога мојега, на кога се ја надам, да ће ме због ових кратковремених мука удостојити вечнога живота и ти би пожелео да за њега пострадаш овако као ја“. Удараху му клинце у тело, а он се мољаше Богу с благодарношћу; па мислећи да му је крај близу, саветоваше и поучаваше хришћане који беху око њега. Но по Божјем Промислу у то време објави цар Константин слободу хришћанима и нареди да се пусте сви који су под судом ради Христа. Тада и овај светитељ би ослобођен, поврати се онако измучен на свој положај у Киринију, и поживе још две године. По том се упокоји у Господу, коме је верно служио и за кога је много пострадао. Сконча свој земни живот 302. године и пресели се у дворе Господње.

2. Свети мученик Троадије. Као младић пострада за Христа. Григорије Неокесаријски виде га у визији како храбро подношаше муке за Христа све док не би убијен. И виде му душу, која кад се растави од тела, радосно хиташе к небу. Пострада и прослави се свети Троадије у III веку.

3. Четири стотине и четрдесет мученика. Четири стотине и четрдесет мученика, који бише убијени од Лонгобарда у Италији око 579. године. О њима пише свети Григорије Двојеслов. На једном месту бише посечени њих четрдесет, а на другом других четири стотине, сви због тога што нису хтели јести од идолске жртве, а осим тога ових четири стотине још и зато што нису хтели, по обичају незнабожних Лонгобарда, играти око козје главе, принете демонима на жртву од стране незнабожаца.

4. Преподобни Агатон. Преподобни Агатон, велики мисирски подвижник из V века. Савременик светог Макарија и ученик светог Лота. Старао се испунити све заповести Божје. Неко од братије похвали му један ножић, којим је секао пруће за котарице. Чувши похвалу светитељ с радошћу пружи томе брату ножић на дар. Још је говорио свети Агатон: „За мене би било задовољство кад бих могао узети себи тело некога губавца, а њему дати моје“. Није ли то савршена љубав?

5. Света мученица Евталија. Ова Евталија света беше девица из Сицилије, и имаше мајку с истим именом, и брата Сермилијана. Сви беху некрштени и незнабожни. Стара Евталија боловаше од течења крви. У сну јаве јој се свети мученици Агфеј, Филаделф и Кирил (в. 10. мај) и рекну јој да ће оздравити, само и једино ако се крсти у име Господа Исуса Христа. Евталија поверује у Христа, крсти се и, ваистину, оздрави. Видећи то чудо, и њена се ћерка крсти. Сермилијан, пак, поче исмевати мајку и сестру због вере Христове, потом и претити. Мајка се уплаши и побеже од куће. Тада брат поче гонити сестру. Но сестра се не уплаши, јер јој милији беше Христос од брата, и рече Сермилијану: „Хришћанка сам и не бојим се умрети“. Опаки брат посла к њој једнога слугу да је оскрнави. Но када слуга нападе св. Евталију, он изгуби очни вид. Зли брат виде то чудо, но оста тврда срца. Он појури за сестром, ухвати је и главу јој одсече, слично Каину. Тако света девица Евталија овенча се венцем вечне славе. И тако се и овом приликом обистини реч Христа Господа, да је Он донео мач међу људе, који дели сродне крвљу но не и сродне вером (Мт 10, 34-35).

Агатон ћутљиви три године учи
C кам’ном под језиком да мучи, и мучи,
Да језиком својим не послужи греху,
Но да збори речи људма на утеху,
И да слави Бога који га сотвори.
Једном када светац поче да говори
Он o гневу рече: киме гнев овлада
He угађа Богy сада и никада,
Ми имамо силу васкрсават мртве,
Од гневног никакве Бог не прима жртве,
Кад се смрт наднесе и над Агатона,
Скупише се 6paћa да га виде бона!
Он молитву шапта са великим страхом,
Из груди му навре уздах за уздахом.
Питаху га браћа: зар се и ти бојиш,
O предобри оче, кад пред Богом стојиш?
Предобар си био, свима је познато,
Међ камење људско блист’о си ко злато!
Тад им старац рече са лицем светлијим,
– Ја сад, децо, стојим пред судом Божијим.
Суд је људски једно, a друго Божији –
И уздах се старцу оте још силнији.

РАСУЂИВАЊЕ
Ако неко изгуби веру у Бога, у накнаду му се даје глупост. А од свих глупости тешко да има веће од ове, да се неко назива хришћанином, а да иде и пабирчи бедне доказе Бога и бесмртног живота по другим верама и философијама. Ко не нађе злата код богаташа, како ће га наћи код сиромаха? Откровења бесмртнога живота, факта, докази, покази, реалне појаве духовнога света – све то не само да сачињава темељ вере хришћанске, него то сачињава и зидове, и спратове, и украсе, и сав намештај, и кров, и кубета величанственог здања вере хришћанске. Кроз сваку реч јеванђелску светли по један зрак из онога духовнога света, да и не говоримо о чудесним догађајима, и јеванђелским и појеванђелским, кроз сву историју цркве за 2000 година. Хришћанство је отворило широм капије онога света у тако великој мери, да њега не би требало готово ни звати религијом – због забуне, да се не би мешало са осталим верама и реалигијама – него Откровењем, Откровењем Божјим.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Господа Исуса на Тајној Вечери и то:
1. како мораде казати ученицима, да ће га један од њих издати,
2. како и после свега што Он учини за Јуду, и после прања ногу и наговештаја да Он зна његове издајничке намере, Јуда остаде упоран у својим мислима о продаји за сребро и свога Учитеља и своје душе,
3. како Господу жао беше пропасти Јудине као и пропасти других издајника Њега и Његове цркве кроз све време до краја, што све Он прозираше Својим свевидећим духом.

БЕСЕДА
о Оцу и Сину

Ко види мене види онога који ме посла. (Јов. 12, 45)

Ко види светлост, види и сунце с друге стране: зар може неко видети сунце не видећи светлости? Да нам сунце не шаље своју светлост, нико од нас не би знао за сунце. Све наше знање о сунцу ми смо добили помоћу светлости која је од сунца. Никад нико није видео сунце помоћу неке друте светлости а не оне која је од сунца.
Тако је и са нашим познањем Оца помоћу Сина. Ко не зна за Сина, не може знати за Оца. Ко позна Сина, позна и Оца. Ко види Сина, види и Оца. Бог се не може познати без светлости Своје, која дође међу људе. Светлост Очева јесте Син. Ја сам видело, рекао је Христос. И видело се свијетли у тами. Физички свет био би сав тама да није светлости од сунца. А духовни и морални свет, и сав живот људски, био би тама, да није светлости која је од Оца. А та светлост јесте Христос Господ.
Ваистину, браћо, нема праве светлости која осветљава биће Божје као што је Христос Господ. Ко Њега види. види Бога. Ко Њега не види, тај је у тами.
Господе Сине Божји, помози увек духу нашем да Тебе види, и кроз Тебе Оца Твог небссног и Духа Светога утешитеља. Тројицу једнобитну и неразделну, којој нека је слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024