МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица блудног сина
Уторак седмице блудног сина
01.02.1798
Васкрс следећи
Божић следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Фебруар 1798.
1   Четвртак
2   Петак
3   Субота
4   Недеља
5   Понедељак
6   Уторак
7   Среда
8   Четвртак
9   Петак
10   Субота
11   Недеља
12   Понедељак
13   Уторак
14   Среда
15   Четвртак
16   Петак
17   Субота
18   Недеља
19   Понедељак
20   Уторак
21   Среда
22   Четвртак
23   Петак
24   Субота
25   Недеља
26   Понедељак
27   Уторак
28   Среда

Друга Саборна Посланица Светог Апостола Петра, зачало 67 (2,9-22)
9. зна Господ побожне да избавља од искушења, а неправеднике да чува за казну у дан судњи; 10. а особито оне који иду за телом у нечистој похоти, и презиру господство Божије; дрски, самовољни, и не дрхте хулећи на славе, 11. док анђели, који су већи снагом и силом, не износе против њих пред Господом хулнога суда. 12. А они, као бесловесне животиње, по природи саздане за лов и трошење, хулећи на оно што не познају, у покварености својој пропашће, 13. И примиће плату неправде. Они сматрају за сласт посведневно уживање; бестидници и неваљалци, који се наслађују својим преварама, једући са вама; 14. очи су им пуне прељубе и непрестанога греха, прелашћују неутврђене душе, имају срце извежбано у лакомству. Деца проклетства! 15. Оставивши прави пут, залуташе, и пођоше путем Валаама Восорова који заволи плату неправде, 16. али би покаран за своје безакоње: немушто марвинче проговори гласом човечијим и спречи безумље пророково. 17. Они су извори безводни: облаци олујом гоњени, за њих се чува мрак таме заувек. 18. Јер говорећи надувене и сујетне речи прелашћују на телесне жеље и разврат оне који су стварно побегли од оних што живе у заблуди, 19. обећавајући им слободу а сами су робови покварености; јер од кога је ко побеђен томе и робује. 20. Јер ако они који побегну од нечистота света познањем Господа и Спаса Исуса Христа, опет се у њих заплету и буду надвладани, бива им потоње горе од првога. 21. Јер боље би им било да не познаше Пут правде, неголи кад га познаше што се вратише од предате им свете заповести. 22. Њима се догодило оно што вели истинита пословица: „Пас се враћа на своју бљувотину," и: „Свиња се окупала па се у блату ваља."

Јеванђеље Марко, зачало 60. (13,14-23)
14. А кад видите да гнусоба опустошења, за коју говори пророк Данило, стоји где не треба — који чита да разуме — тада који буду у Јудеји нека беже у горе, 15. и који буде на крову да не силази у кућу, нити да улази да узме што из куће своје; 16. и који буде у пољу да се не враћа натраг да узме хаљину своју. 17. Али тешко трудницама и дојиљама у те дане! 18. Него се молите Богу да не буде бежање ваше у зиму. 19. Јер ће у те дане бити невоља каква није била од почетка творевине што је Бог створио до сад, нити ће бити. 20. И да Господ не скрати те дане, нико се не би спасао; али изабраних ради, које избра, скратио је те дане. 21. И тада ако вам ко рече: „Ево овде је Христос”; или: „Ено онде”, не верујте. 22. Јер ће се појавити лажни христоси и лажни пророци, и показаће знаке и чудеса да би, ако је могуће, преварили и изабране. 23. Али ви се чувајте; ево све сам вам казао унапред.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Преподобни Макарије Велики. Мисирац, један од млађих савременика Антонија Великог. Отац му био свештеник. Из послушности према родитељима ожени се, но жена му убрзо умре и он се удаљи у пустињу где проведе пуних шездесет година у труду и борби, унутрашњој и спољашњој, за царство небеско. Кад су га питали, зашто је толико сув и кад једе и кад не једе, он одговори: „Од страха Божијега“. Толико је успео очистити свој ум од злих помисли и срце своје од злих жеља да га је Бог обдарио обилатим даром чудотворства, тако да је и мртве из гроба васкрсавао. Његово смирење задивљавало је људе и демоне. Рече му једном демон: „Има само једно, у чему те ја не могу надвладати; то није пост, јер ја не једем никад ништа; то није ни бдење, јер ја не спавам никад“. „Него шта је то?“ упита га Макарије. „Твоје смирење“, одговори демон. Своме ученику Пафнутију говорио је Макарије често: „Не осуђуј никога, и бићеш спасен“. Живео је деведесет седам година. Пред смрт на девет дана јавили му се из онога света свети Антоније и свети Пахомије и навестили му да ће кроз девет дана умрети, што се и догоди. Још му се пред саму смрт јавио херувим који му је открио у визији блажени свет небески, похвалио труд и врлину његову и рекао му, да је послат да му узме душу у Царство небеско. Упокојио се 390. године.

2. Преподобни Макарије Александријски. Рођен у Александрији и био најпре продавац воћа. Крстио се тек у четрдесетој години и чим се крстио, отишао на подвиг. Био је најпре ученик светог Антонија заједно са Макаријем Великим, а потом игуман манастира званог Келије, између Нитрије и Скита. Нешто млађи од онога Макарија, он је доцније и умро. Живео је преко сто година. Мучен ђаволским искушењима, нарочито искушењем славољубља, он је себе смиривао претешким трудовима и непрестаном молитвом уздижући ум свој непрестано к Богу. Једном га виде неки брат како пуни кош песком па носи уз брдо и просипа. Зачуђен упита га брат: „Шта то радиш?“ Одговори Макарије: „Изнуравам онога који мене изнурава“ (тј. ђавола). Упокојио се 393. године будући стар преко 100 година.

3. Свети Арсеније, епископ крфски. Он је допунио и у садашњем облику саставио чин тајне јелеосвећења. Упокојио се 959. године. Мошти му почивају у Саборној цркви на Крфу.

4. Свети Марко, архиепископ ефески. Знаменит због одважног штићења Православља на Флорентинском сабору упркос и цара и папе. Упокојио се мирно 1452. године. На смртном одру молио свога ученика Георгија, доцније славног патријарха Генадија, да се чува замки Запада и да брани Православље.

5. Блажени Теодор.
Блажени Теодор, Христа ради јуродиви Новгородски. Пред смрт трчао улицама и викао свима и свакоме: „Проштавајте, путујем далеко!“ Упокојио се 1392. године.

У Мисиру у пустињи
Цароваше љубав веља
Међу простим монасима
Ка’ у царству светитеља.
Макарије свети беше
Ко Херувим међу њима.
У свакоме добру делу
Беше пример иноцима.
Разболе се Макарије;
Јагоде му монах тражи,
Оде, нађе, и донесе.
Да свом старцу бол ублажи.
Макарије не хте јести,
„Има“, рече, „брат болнији,
Hoc’тe њему: дар је овај
Брату томе потребнији.“
Болник други расплака се,
Дароносцу рече: „Прости!
Ал’ мој сусед потребује
Више но ја те милости.“
Дароносац дар однесе
И предаде том суседу,
Овај даде неком’ трећем.
Taj четвртом, све по реду.
Од келије до келије,
И од брата па до брата,
Док последњи c јагодама
Макарију – па на врата!
„Ево, оче, ти си болан!“
Заплака се Макарије,
Видећ дивну љубав братску
He хте ни он да их је.
На врео их песак просу.
Па захвалност Богу даде,
Што пустиња мртва, суха,
Од љубави рај постаде.
Што брат брата више воли
Heг што воли самог себе:
„O Господе, дар је овај,
Дар љубави, дар од Тебе!“

РАСУЂИВАЊЕ
Примери у кротком подношењу насиља, какве налазимо у Светим Оцима, просто су за дивљење. Вративши се једном с пута својој келији, Макарије Велики виде некога лопова где износи његове ствари из келије и товари на магаре. Макарије му ништа не рече, него му још поможе, да удобно натовари све ствари на магаре, говорећи сам себи: ништа не донесосмо на овај свијет (I Тим. 6, 7). Други један старац, кад су му разбојници све узели из келије, обазре се и виде да му нису узели неки завежљај с новцима, што је лежао негде скривен, па брзо узме тај завежљај, викне за разбојницима и преда им и то. Трећи опет, затекавши лопове где пљачкају његову келију, викне им: „Журите, журите, да не наиђе братија, те да ме не спрече испунити заповест Христову: који твоје узме, не ишти“ (Лк. 6, 30).

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Господа Исуса као со земљи и то:
1. као со која даје укус овоме животу уопште,
2. као со која чува од трулежи човечји род, који би иначе сав иструлео с краја у крај историје,
3. као со мога сопственог живота.

БЕСЕДА
о победи света
У свијету ћете имати невољу, али не бојте се, јер ја надвладах свијет. (Јов. 16, 33)

Победилац света, једини и јединствени, овим речима учи своје следбенике, да се не боје света.

Заиста свет изгледа врло јак, но зар Онај који је створио свет, није јачи од света?
Врло је страшан свет за онога ко не зна, да Бог влада светом, и да Он има власт држати га у бићу докле Он хоће, и вратити га у небиће када Он хоће. Но ко то зна, за тога свет није страшан.

Сравњен са Христом Господом свет је овај као ткиво од самих слабости, док у Христу Господу нема ниједне слабости. Ко то не зна, томе је свет страшан, а ко то зна, тај нема страха од света.

Свет је препун невоља, мука, гробова, и мириса од трулежи – ко то све може поднети? Само онај ко има јако срце. А јако срце има само онај коме у срцу борави Христос.
Свет нам је позајмио тело, но за то хоће да нам узме душу. Но како ће нас надјачати свет, ако ми стојимо као војници Победиоца света?
Победилац света даје нам оружје за борбу. примером Својим учи нас борби, проказује скривеног непријатеља, указује пут напада и одступања, придржава нас Својом руком, закриљава нас Својим крилом, храни нас Својим животворним телом и поји Својом животворном крвљу, и још нас храбри довикујући: не бојте се! Шта нам, дакле, браћо, може свет, кад је пораз његов запечаћен победом Христовом?

О Господе, Победниче света, и победоносни Војводо наш, буди увек близу нас, да се не устрашимо, и упути нас, да и ми срцем, умом и душом увек будемо близу Тебе. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024