Прва Посланица Светог Апостола Павла Коринћанима, зачало 135 (15,39-45)
39. Није свако тело исто тело, него је друго тело човечије, а друго тело животињско, а друго рибље, а друго птичије. 40. И постоје телеса небеска и телеса земаљска; али је друга слава небеских а друга земаљских. 41. Друга је слава сунца, а друга слава месеца, и друга слава звезда, јер се звезда од звезде разликује у слави. 42. Тако и васкрсење мртвих: сеје се у распадљивости, устаје у нераспадљивости; 43. сеје се у бешчашћу, устаје у слави; сеје се у немоћи, устаје у сили; 44. сеје се тело душевно, устаје тело духовно. Постоји тело душевно и постоји тело духовно. 45. Тако је и написано: „Први човјек Адам постаде душа жива, а последњи Адам дух који оживљује.
Јеванђеље Лука, 15. (4,31-36)
31. И сиђе у Капернаум, град галилејски, и учаше их суботом. 32. И чуђаху се науци његовој врло; јер реч његова беше силна. 33. И у синагоги беше човек са духом нечистог демона, и повика из свег гласа 34. говорећи: „Прођи се, шта хоћеш од нас, Исусе Назарећанине? Дошао си да нас погубиш? Знам те ко си: Светац Божији.” 35. И запрети му Исус говорећи: „Умукни, и изађи из њега! И оборивши га демон на средину, изађе из њега нимало му не наудивши. 36. И запрепашћење захвати све и разговараху међу собом говорећи: „Каква је то реч да влашћу и силом заповеда нечистим духовима, и излазе?”
