МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица друга поста – Пачиста
Среда 2. седмице Великог поста
10.03.1797
Васкрс следећи
Божић следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Март 1797.
1   Среда
2   Четвртак
3   Петак
4   Субота
5   Недеља
6   Понедељак
7   Уторак
8   Среда
9   Четвртак
10  ▶ Петак
11   Субота
12   Недеља
13   Понедељак
14   Уторак
15   Среда
16   Четвртак
17   Петак
18   Субота
19   Недеља
20   Понедељак
21   Уторак
22   Среда
23   Четвртак
24   Петак
25   Субота
26   Недеља
27   Понедељак
28   Уторак
29   Среда
30   Четвртак
31   Петак


На 6. часу
Књига пророка Исаије (5,16-25)
16. Господ над војскама узвисиће се судом, и Бог свети посветиће се правдом. 17. И јагањци ће пасти по свом обичају, и дошљаци ће јести с пустих места претилину. 18. Тешко онима који вуку безакоње узицама од таштине, и грех као ужем колским, 19. који говоре: „Нека похити, нека брзо дође дело Његово, да видимо, и нека се приближи и дође што је наумио светац Израиљев, да познамо.” 20. Тешко онима који зло зову добро, а добро зло, који праве од мрака светлост а од светлости мрак, који праве од горкога слатко а од слаткога горко. 21. Тешко онима који мисле да су мудри, и сами су себи разумни. 22. Тешко онима који су јаки пити вино и јунаци у мешању силовита пића. 23. Који правдају безбожника за поклон, а праведнима узимају правду. 24. Зато као што огањ прождире стрњику и сламе нестаје у пламену, тако ће корен њихов бити као трулеж и цвет њихов отићи ће као прах, јер одбацише закон Господа над војскама и презреше реч свеца Израиљева. 25. Зато се распали гнев Господњи на народ његов, и махнув руком својом на њ удари га да се горе задрмаше и мртва телеса његова бише као блато по улицама. Код свега тога гнев се његов не одврати, него је рука његова још подигнута.


На вечерњи
Прва књига Мојсијева (4,16-26)
16. И отиде Кајин испред Господа, и насели се у земљи Наидској на истоку према Едему. 17. И позна Кајин жену своју, а она затрудње и роди Еноха. И сазида град и прозва га по имену сина својега Енох. 18. А Еноху роди се Гаидад; а Гаидад роди Малелеила: а Малелеило роди Матусала; а Матусал роди Ламеха. 19. И узе Ламех две жене: једној беше име Ада а другој Села. 20. И Ада роди Јовила; од њега се народише који живе под шаторима и стоку пасу. 21. А брату његовом беше име Јувал; од њега се народише гудачи и свирачи. 22. А и Села роди Товела, који беше вешт ковати свашта од меди и од гвожђа; а сестра Товелу беше Ноема. 23. И рече Ламех својим женама, Ади и Сели: „Чујте глас мој, жене Ламехове, послушајте речи моје: Убићу човека за рану своју и младића за масницу своју. 24. Кад ће се Кајин осветити седам пута, Ламех ће седамдесет и седам пута.” 25. А Адам опет позна жену своју, и она роди сина, и надене му име Сит, јер ми, рече, Бог даде другога сина за Авеља, кога уби Кајин. 26. И Ситу се роди син, којему надједе име Енос. Тада се поче призивати име Господње.

Приче Соломонове (5,15-23; 6,1-3)
15. Пиј воду из свог студенца и што тече из твог извора. 16. Нека се разливају твоји извори на поље, и потоци по улицама. 17. Имај их сам за себе, а не туђин с тобом. 18. Благословен да је извор твој, и весели се женом младости своје; 19. нека ти је као кошута мила и као срна љупка; дојке њене нека те опијају у свако доба, у љубави њеној посрћи једнако. 20. А зашто би, сине, посртао за туђинком и голио њедра туђој, 21. кад су пред очима Господу путови свачији, и мери све стазе његове? 22. Безбожника ће ухватити његова безакоња, и у ужа греха својих заплешће се; 23. умреће без наставе, и од мноштва лудости своје лутаће.

1. Сине мој, кад се подјемчиш за пријатеља свог, и даш руку своју туђинцу, 2. везао си се речима уста својих, ухватио си се речима уста својих. 3. Зато учини тако, сине мој, и опрости се, јер си допао у руке ближњем свом; иди, припадни, и навали на ближњег свог.

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Свети Тарасије, патријарх цариградски. Његов претходник, Павле патријарх, тајно напусти престо, оде у манастир и прими схиму. Владаху тада Ирина и Константин. По савету Павловом, Тарасије, сенатор и саветник царски, би изабран за патријарха 783. године. Убрзо прође све чинове црквене и поста патријарх. Човек високог образовања и велике ревности у вери православној, Тарасије се прими и невољно овога чина, да би помогао победи Православља над јересима, нарочито над иконоборством. Под њим би сазван VII васељенски Сабор у Никеји 787. године, где се осуди иконоборство и поврати и утврди поштовање светих икона. Тарасије беше врло милостив према сиротним и бедним, ствараше им склоништа и даваше храну. Но према силним беше Тарасије одлучан у одбрани вере и морала. Када цар Константин отера своју закониту жену Марију, узе некакву своју сродницу, те живљаше с њом, тражећи од патријарха благослов за венчање. Тарасије му не само да не даде благослов, него га најпре посаветова, потом изобличи, и најзад одлучи од причешћа. Пред смрт видели су га како одговара демонима говорећи: „Нисам крив у томе греху! Нисам крив ни у том греху!“ док му не изнеможе језик, те се он поче рукама бранити одгонећи их од себе. Када издахну, лице му се засветли као сунчана светлост. Овај у истини јерарх упокојио се 806. године. Црквом је управљао двадесетдве године и четири месеца.

2. Преподобни Пафнутије Кефалас. Овај светитељ био је савременик светог Антонија Великог. За њега се каже, да је осамдесет година носио једну исту расу. Свети Антоније високо га је ценио и свима је говорио да је то истински подвижник који уме лечити и спасавати душе.

Творац лучезарни, светлошћу крунисан.
Ничим неизречен, никим неописан,
Он подиже цркви мудре стројитеље,
И пастире добре, ревне бранитеље.
Због грехова наших и муке попушта.
Мада је Он милост и доброта сушта.
Ко што тврду земљy љутим мразом справља
И чинећ је меком за усев приправља.
Тако срца наша мекша љутом муком
Но све к добру води Својом благом руком.
Кроз тамнину муке Он у светлост гледа.
И тами после рока задржат се не да:
Кроз жалост и сузе Он радост прозире.
У крајеве сваког почетка продире.
Јер Он је све поч’о, Он и свршит’ жели
Ко ћe противстати када Он повели?
Нејак је, рек’о би јеp сe вешто склања.
И сенком се дела скрива и заклања.
Када сенка прође и свет крају стигне.
И црква готова небу се уздигне,
Тад ће Сунце Правде, што никад не трне,
Црквом ка’ порфиром Себе да огрне.

РАСУЂИВАЊЕ
Хришћанин је сличан испрошеној девојци. Као што испрошена девојка непрестано мисли о обручнику своме, тако и хришћанин о Христу. Иако је обручник далеко преко десет брда, свеједно, девојка се понаша као да је он непрестано ту, код ње и с њом. Она мисли на њега, пева њему, говори о њему, сања о њему, спрема дарове за њега. Исто се тако понаша и хришћанин према Христу. И као што обручница зна, да прво мора да изађе и удаљи се из куће где се родила, да би се састала и потпуно сјединила с обручником својим, тако и хришћанин зна да се и он не може потпуно сјединити с Христом док га смрт не разлучи од тела, тј. од материјалног дома, у коме је његова душа од рођења обитавала и расла.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Господа Исуса како седећи у лађи учи народ на обали (Мк. 4. 1) и то:
1. како се велико мноштво народа тискаше да Га чује, тако да мораде ући у лађу,
2. како их учаше причама о сејачу, семену и земљи. тј. оним сравњењима и примерима који се из дана у дан понављају од почетка света и понављаће се до свршетка,
3. како их не учи помоћу неких ретких и чудноватих догађаја него помоћу оних обичних, који су заједно с човеком ушли у време и заједно с човеком изаћи ће из времена.

БЕСЕДА
о немогућности тајнe

Нема ништа тајно што неће бити јавно. (Мк. 4, 22)

Све тајне радње људске биће јавне једнога дана. И никакво се дело људскo не може укрити. Јевреји су мислили да ће сакрити од Бога убиство толиких пророка, и да ће крвави злочин над Христом моћи сакрити, и од Бога и од људи. Међутим, то што су они мислили сакрити, постало је даноноћном причом и на небу и на земљи ево кроз хиљаде година.
Јуда је мислио сакрити свој издајнички договор против свога Господа, но Господ је провидео тај договор и објавио га Јуди у лице. А Исус му рече: Јуда, зар цјеливом издајеш сина човечјeга? (Лк. 22, 48)
Још је Господ прозирао у срца фарисеја и погађао њихове зле помисли. Зашто зло помишљате у срцима својијем? (Мат. 9, 4) Каква дела, какве ствари, какви догађаји у овоме свету да се сакрију од Онога који види и објављује чак и најтајније помисли срца људског?
Нема ништа тајно што неће бити јавно. Да страхујемо због овога, и да се радујемо због овога. Да страхујемо – јер ће се сва наша тајна зла дела, зле жеље и зле помисли изнети на јавност. Да се радујемо – јер ће се све добро што смо створили, или пожелели, или помислили у тајности, изнети на јавност. Не изнесе ли се све пред људе на јавност, изнеће се пред ангеле небеске. Утолико већи страх за грешнике, и утолико већа радост за праведнике.
Господе човекољубни, опрости нам грехе наше и не објављуј их на пропаст нашу и на тугу светих ангела Твојих. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024