Читања за сваки дан у години

Васкрс следећи
Божић следећи

▶ Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

	Јануар 1797.
1	Недеља
2	Понедељак
3	Уторак
4	Среда
5	Четвртак
6	Петак
7	Субота
8	Недеља
9	Понедељак
10	Уторак
11	Среда
12	Четвртак
13	Петак
14	Субота
15	Недеља
16	Понедељак
17	Уторак
18	▶ Среда
19	Четвртак
20	Петак
21	Субота
22	Недеља
23	Понедељак
24	Уторак
25	Среда
26	Четвртак
27	Петак
28	Субота
29	Недеља
30	Понедељак
31	Уторак

На 1. часу

Дела светих апостола, зачало 33 (13,25-32)

25. И када Јован завршаваше подвиг свој, говораше: „За кога ме ви сматрате, ја нисам тај, него ево иде за мном Онај коме ја нисам достојан одрешити ремена на обући његовој.” 26. Људи браћо, синови рода Авраамова, и који се међу вама боје Бога, вама се посла реч овога спасења. 27. Јер они што живе у Јерусалиму, и старешине њихове, не познаше Овога, него осудивши га, испунише пророчке речи које се читају сваке суботе. 28. И не нашавши ни једне кривице смртне, молише Пилата да га погуби. 29. А кад свршише све што је писано за њега, скинуше га са дрвета и положише у гроб. 30. А Бог њега подиже из мртвих. 31. Он се јављаше у току више дана онима који узиђоше са њим из Галилеје у Јерусалим, који су сад сведоци његови пред народом. 32. И ми вам благовестимо да је обећање, дато оцима, Бог испунио нама, деци њиховој, васкрснувши Исуса,

Свето Јеванђеље од Матеја, зачало 5 (3,1-11)

1. У оне пак дане дође Јован Крститељ и проповедаше у пустињи Јудејској. 2. И говораше: „Покајте се, јер се приближило Царство небеско.” 3. Јер то је онај за кога је рекао пророк Исаија говорећи: „Глас вапијућег у пустињи: припремите пут Господњи, поравните стазе његове.” 4. А сам Јован имаше хаљину од камиље длаке и појас кожни око бедара својих, а храна му бијаше биље и дивљи мед. 5. Тада излажаше к њему Јерусалим и сва Јудеја, и сва околина јорданска. 6. И он их крштаваше у Јордану, и исповедаху грехе своје. 7. А кад виде многе фарисеје и садукеје где долазе да их крсти, рече им: „Породи аспидини, ко вам каза да бежите од гнева који иде? 8. Родите, дакле, род достојан покајања. 9. И не мислите и не говорите у себи: Имамо оца Авраама; јер вам кажем да може Бог и од камења овога подигнуги децу Аврааму. 10. А већ и секира код корена дрвећу стоји; свако, дакле, дрво које не рађа добра рода, сече се и у огањ баца. 11. Ја вас крштавам водом за покајање; а онај што долази за мном јачи је од мене: ја нисам достојан њему обуће понети; он ће вас крстити Духом Светим и огњем.

На 3. часу

Дела светих апостола, зачало 42 (19,1-8)

1. Догоди се пак, кад беше Аполос у Коринту, да Павле пролажаше горње земље, и дође у Ефес, и нашавши неке ученике, 2. Рече им: „Јесте ли примили Духа Светога када сте поверовали?” А они му рекоше: „Нисмо ни чули да има Дух Свети.” 3. А он им рече: „У шта се, дакле, крстите?” А они рекоше: „У крштење Јованово.” 4. А Павле рече: „Јован је крстио крштењем покајања, говорећи народу да верују у Онога који долази за њим, то јест у Христа Исуса.” 5. А кад то чуше, крстише се у име Господа Исуса. 6. И кад Павле положи руке на њих, сиђе Дух Свети на њих, и говораху језике и прорицаху. 7. А беше људи свега око дванаест. 8. И уђе у синагогу и говораше смело три месеца, расправљајући и уверавајући о Царству Божијем.

Свето Јеванђеље од Марка, зачало 1 (1,1-8)

1. Почетак јеванђеља Исуса Христа, Сина Божијега. 2. Као што је писано код пророка: „Ево ја шаљем анђела свог пред лицем твојим, који ће припремити пут твој пред тобом. 3. Глас вапијућег у пустињи: Припремите пут Господњи, поравните стазе његове.” 4. Појави се Јован крстећи у пустњи, и проповедајући крштење покајања за опроштење грехова. 5. И излажаше к њему сва Јудејска земља и Јерусалимљани; и крштаваше их све у реци Јордану, и исповедаху грехе своје. 6. А Јован беше обучен у камиљу длаку, и имаше појас кожни око себе: и јеђаше биље и дивљи мед. 7. И проповедаше говорећи: „Долази за мном јачи од мене пред ким ја нисам достојан сагнути се и одрешити ремена на обући његовој. 8. Ја вас крстих водом, а он ће вас крстити Духом Светим.”

На 6. часу

Посланица Светог Апостола Павла Римљанима, зачало 91 (6,3-11)

3. Или зар не знате да сви који се крстимо у Христа Исуса, у смрт његову се крстисмо? 4. Тако се с њим погребосмо кроз крштење у смрт, да би, као што Христос устаде из мртвих славом Очевом, тако и ми ходили у новом животу. 5. Јер ако постадосмо сједињени са обликом смрти његове, онда ћемо и са васкрсењем, 6. знајући ово, да се стари наш човек разапе са Њиме. да би се уништило тело греховно, да више не робујемо греху. 7. Јер ко умре ослободи се од греха. 8. Ако ли умресмо са Христом, верујемо да ћемо и живети са њиме, 9. знајући да Христос уставши из мртвих, више не умире; смрт више не влада њиме. 10. Јер што је умро, греху је умро једном за свагда; а што живи, Богу живи. 11. Тако и ви сматрајте себе да сте мртви греху, а живи Богу у Христу Исусу, Господу нашем.

Свето Јеванђеље од Марка, зачало 2 (1,9-15)

9. И догоди се у оне дане да дође Исус из Назарета Галилејскога, и крсти га Јован у Јордану. 10. И одмах излазећи из воде виде небеса где се отварају и Дух као голуб силази на њега. 11. И глас дође с неба: „Ти си Син мој љубљени који је по мојој вољи.“ 12. И одмах га Дух изведе у пустињу. 13. И би онде у пустињи дана четрдесет, кушан од сатане, и би са зверињем, и анђели му служаху. 14. А пошто предадоше Јована, дође Исус у Галилеју проповедајући јеванђеље о Царству Божијем. 15. И говорећи: „Испунило се време и приближило се Царство Божије; покајте се и верујте у јеванђеље.“

На 9. часу

Посланица Светог Апостола Павла Титу, зачало 302 (2,11-14; 3,4-7)

11. Јер се јави благодат Божија спасоносна свима људима, 12. која нас учи да се одречемо безбожности и земаљских пожуда, и да поживимо разборито, праведно и побожно у садашњем веку, 13. очекујући блажену наду и јављање славе великога Бога и Спаса нашега Исуса Христа, 14. који даде себе за нас да би нас искупио од свакога безакоња, и да очисти за себе народ изабрани који ревнује у добрим делима.

4. А када се јави доброта и човекољубље Бога, Спаситеља нашега, 5. не за дела праведна која ми учинисмо, него по својој милости спасе нас бањом новога рођења и обновљења Духом Светим, 6. којега изли на нас обилно кроз Исуса Христа Спаситеља нашега, 7. да бисмо, оправдани његовом благодаћу, постали наследници живота вечнога као што се надамо.

Свето Јеванђеље од Матеја, зачало 6 (3,13-17)

13. Тада дође Исус из Галилеје на Јордан Јовану да га овај крсти. 14. А Јован му брањаше говорећи: „Ти треба мене да крстиш, а ти ли долазиш мени?” 15. А Исус одговори и рече му: „Остави сада, јер тако нам треба испунити сваку правду.” Тада га остави. 16. И крстивши се Исус изиђе одмах из воде; и гле, отворише му се небеса, и виде Духа Божијега где силази као голуб и долази на њега. 17. И гле, глас са небеса који говори: „Ово је Син мој љубљени који је по мојој вољи.”

На Литургији

Прва Посланица Светог Апостола Павла Коринћанима, зачало 143 (9,19-27)

19. Јер будући слободан од свију, свима себе учиних робом, да их што више придобијем. 20. И постадох Јудејцима као Јудејац, да Јудејце придобијем; онима који су под законом као под законом, да придобијем оне који су под законом; 21. Онима који су без закона постадох као без закона, премда нисам Богу без закона, него сам у закону Христову, да придобијем оне који су без закона. 22. Слабима постадох као слаб, да слабе придобијем; свима сам био све, да како год неке спасем. 23. А ово чиним за јеванђеље, да будем његов заједничар. 24. Не знате ли да они што трче на тркалишту, трче сви, а један добија награду? Тако трчите да је добијете. 25. А сваки који се бори од свега се уздржава, они пак да добију распадљив венац, а ми нераспадљив. 26. Ја, дакле, тако трчим, не као на непоуздано; тако се борим, не као онај који бије ветар; 27. Него изнуравам тело своје и савлађујем га, да проповедајући другима не будем сам одбачен.

Свето Јеванђеље од Луке, зачало 9 (3,1-18)

1. А у петнаестој години владавине ћесара Тиверија, кад управљаше Понтије Пилат Јудејом, и Ирод четверовласник Галилејом, а Филип, брат његов четверовласник Итурејом и земљом Трахонитидом, и Лисаније четверовласник Авилином, 2. За време првосвештеника Ане и Кајафе, дође реч од Бога Јовану сину Захаријину у пустињи, 3. И он пође по свој околини Јордана проповедајући крштење покајања за опроштење грехова. 4. Као што је написано у књизи речи пророка Исаије који говори: „Глас вапијућег у пустињи: 'Приправите пут Господњи; поравните стазе његове;'” 5. Свака долина нека се испуни и свака гора и сваки брег нека се слегну; и што је криво нека буде право и неравнине на путевима нека буду глатке; 6. И свако ће тело видети спасење Божије. 7. Јован пак говораше народу који излажаше да их крсти: „Породи аспидини, ко вам каза да бежите од гнева који иде? 8. Родите, дакле, плодове достојне покајања, и не почињите говорити у себи: 'Имамо оца Авраама;' јер вам кажем да Бог може и од камења овог подигнути децу Аврааму. 9. А већ и секира стоји дрвећу код корена; и свако дрво које добра рода не рађа сече се и у огањ баца.” 10. И питаху га људи говорећи: „Шта ћемо, дакле, чинити?” 11. А он одговарајући рече им: „Који има две хаљине нека даде ономе који нема; и који има хране нека чини исто тако.” 12. Дођоше пак и цариници да их крсти. и рекоше му: „Учитељу, шта ћемо чинити?” 13. А он им рече: „Не чините ништа више него што вам је наређено.” 14. А питаху га и војници говорећи: „А шта ћемо ми чинити?” И рече им: „Никога да не злостављате нити кога да опадате, и будите задовољни својом платом.” 15. А како је народ ишчекивао (Христа) сви помишљаху у срцима својим за Јована: није ли он Христос? 16. Одговараше Јован свима говорећи: „Ја вас крштавам водом; али иде за мном јачи од мене, коме ја нисам достојан одрешити ремена на обући његовој. Он ће вас крстити Духом Светим и огњем. 17. У његовој руци је лопата, и очистиће гумно своје, и скупиће пшеницу у житницу своју, а плеву ће сажећи огњем неугасивим.” 18. И много још друго тешећи их, проповедаше народу јеванђеље.

На освећењу воде

Прва Посланица Светог Апостола Павла Коринћанима, зачало 143 (9,1-4)

1. Нисам ли апостол? Нисам ли слободан? Зар нисам видио Исуса Христа, Господа нашега? Нисте ли ви дело моје у Господу? 2. Ако другима нисам апостол, али вама јесам, јер сте ви печат мога апостолства у Господу. 3. То је моја одбрана пред онима који ме осуђују. 4. Зар немамо право јести и пити?

Свето Јеванђеље од Марка, зачало 2 (1,9-11)

Охридски пролог

1. Свештеномученик Теопемт и Теона. Када Диоклецијан објави гоњење хришћана, епископ никомидијски Теопемт беше први који пострада за Христа. Он беше изведен пред цара, и цар му запрети смртном казном, ако се не одрече Христа. На ту претњу храбри епископ одговори цару: „Стоји написано: не бојте се оних који убијају тело, а душу не могу убити. Ти, царе, имаш власт кад мојим телом, чини с њим што ти драго“. Би много бијен, глађу мучен и истјазаван на разне начине. Најзад цар дозва неког мађионичара, Теону, да Божјем човеку некако мађијама доскочи. Теона раствори у води најјачи отров и даде Теопемту да испије. Теопемт прекрсти чашу и испи отров. Видев Теона, да његов отров ништа не нашкоди Теопемту, он се окрете к цару и узвикну: „И ја сам хришћанин, и клањам се Распетоме“. Обојица бише на смрт осуђени: Теопемта мачем посекоше, а Теону жива у земљу затрпаше, 298. године. Чесно пострадаше и грађани Царства Христовога постадоше.

2. Свети пророк Михеј I. Савременик пророка Илије. Прорекао опаком цару Ахаву погибао у рату с Асирцима (I цар 22; II Днев 18). Прорицао је све усмено и није писао ништа. Други је, пак, био онај Михеј који је прорекао рођење Господа у Витлејему, и књигу пророчанства написао.

3. Преподобна мати Синклитикија. Пореклом из Македоније. Васпитана у Александрији. Као богата и угледна девојка имала је много просаца, но она их све одбије и одбегне из родитељске куће у манастир. У највећој уздржљивости, бдењу и молитви поживи до осамдесет година. Њене поуке монахињама одувек су сматране правим духовним бисером, јер ова праведница није дошла до високе мудрости кроз књиге, него кроз страдање, муку, даноноћно размишљање и духовно општење с вишим божанским светом. Преселила се душом у тај виши свет 350. године. Света Синклитикија између осталога говорила је: „Ако је време поста, немој се отказивати поста тобож због болести, јер гле и они који не посте, падају у исте болести“. Још је говорила: „Као што се открито благо брзо разграби, тако и добродетељ, када се разглашава, помрачује се и губи“.

4. Преподобна Аполинарија. Кћи Антимија, намесника малолетног цара Теодосија Млађег. То му беше старија кћи, док му млађа беше луда. Не хтеде се Аполинарија удавати, него се у срцу обручи Христу и удаљи у пустињу Мисирску. У мушком оделу и под мушким именом Доротеј, она ступи у мушки манастир где се подвизавала узносећи дух свој непрестано к Богу и горећи љубављу према Творцу своме. Царском намеснику Антимију посаветује неко да пошаље своју луду кћи пустињацима, да јој читају молитву. И по промислу Божјем догоди се да своју луду сестру исцели старија сестра силном молитвом. Тек када се Аполинарија упокоји, објави се тајна да она није била мушко но женско. Мужествена храброст ове свете девице остала је примером и подстреком кроз векове многима, који мисле о своме спасењу. Упокојила се 470. године.

Због Бога и душе невине девице
Постадоше Христу верне следбенице.
Насладе и раскош и смех оставише
Ангелскоме свету душе узвисише;
У телима слабим луче запаљене,
Духом Светим душе дивно осветљене
Вековима светле и пут указују,
C ангелима светим на небу ликују.
Аполинарија и Синклитикија,
У срцима вашим Дух Свети засија,
Он вас и утврди, Он вас веде, учи,
Он вас уневести и Христу обручи,
Молите се за нас, чудне испоснице,
Јунакиње храбре, бесмртне девице.

РАСУЂИВАЊЕ
Плод, плод, и само плод тражи Господ од сваког живог дрвета што се човек зове. Добар плод је богољубиво срце, а зао плод је самољубиво срце. Све остало што човек има и ужива, као: положај, власт, част, здравље, новац, ученост – све је то само лишће на дрвету. „Свако дрво које не рађа добра рода, сијече се и у огањ баца“ (Мат. 3, 10). Чак и нехришћански народи ценили су добра дела више него лепе речи. Кудикамо више то мора бити правило за следбенике Христове. На једном сабору Атињана, на коме беху и изасланици шпартански, неки старац хођаше од клупе до клупе тражећи места да седне. Атињани му се подсмеваху и места му не уступаху. Када старац приђе Шпартанцима, сви скочише на ноге и понудише му место. Видећи то Атињани похвалише Шпартанце красноречивим похвалама. На то им Шпартанци одговорише: „Атињани знају шта је добро, но не творе добро.“ Ко твори добро, тај личи на дрво које доноси добар плод домаћину своме. А извор добра у човеку јесте добро, богољубиво срце.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам савршенство првога човека, Адама и то:
1. његову близину Богу,
2. његову силу, мудрост и красоту од Бога,
3. драговољно покоравање целе природе власти безгрешног Адама.

БЕСЕДА
о немоћи нашој без Христа Господа

Без мене не можете чинити ништа. (Јов. 15, 5)

Господ наш није имао обичај да говори преувеличано. Ничије речи у свету нису одмереније од Његових. Па кад Он каже, да ми без Њега не можемо чинити ништа, онда то тако треба буквално разумети и примити. Он говори овде о добру а не о злу; никакво добро ми не можемо чинити без Христа, мимо Христа и насупрот Христа. Он је власник, давалац и надахнитељ свеколиког добра. Никакво добро не стоји ван Њега, као што никакво зло не стоји у Њему. Ја сам чокот, а ви лозе, рекао је Он. Шта могу лозе без чокота? Могу ли расти и плод донети? Ништа, осим постати горивом.
Може човек мислити колико хоће, но не може никада замислити једно истинско добро које није у Христу, и које не истиче из Христа. Ако неко рекне, да он чини добра и човечна дела мимо Христа, знајте, да су та његова дела кварна у језгру и разједена, било од сујете, било од скривеног себичлука. Јер човек без Христа исто је што и лоза без чокота. То нам је сам Он казао. Чокот је скривен и не види се, а лоза се види. Ипак и грожђе на лози и сама лоза зависе од чокота. Чокот свеколиког добра расте из срца Бога Оца и налева се слашћу Духа Светога.
Господе Боже Троједини, помилуј нас и спаси! Теби слава и хвала вавек. Амин.

Повратак на Свето писмо