МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица 30. по Духовима - пред Богојављање
Нова година – Обрезање Господње; Свети Василије Велики
14.01.1797
Васкрс следећи
Божић следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Јануар 1797.
1   Недеља
2   Понедељак
3   Уторак
4   Среда
5   Четвртак
6   Петак
7   Субота
8   Недеља
9   Понедељак
10   Уторак
11   Среда
12   Четвртак
13   Петак
14  ▶ Субота
15   Недеља
16   Понедељак
17   Уторак
18   Среда
19   Четвртак
20   Петак
21   Субота
22   Недеља
23   Понедељак
24   Уторак
25   Среда
26   Четвртак
27   Петак
28   Субота
29   Недеља
30   Понедељак
31   Уторак


Вечерња
Прва књига Мојсијева (17,1-2; 4-8; 3,9-12; 3,14)
1. А кад Авраму би деведесет и девет година, јави му се Господ и рече му: „Ја сам Бог свемогући, по мојој вољи живи и буди поштен. 2. И учинићу завет између себе и тебе, и врло ћу те умножити.”

4. „Од мене ево завет мој с тобом да ћеш бити отац многим народима. 5. Зато се више нећеш звати Аврам него ће ти име бити Авраам, јер сам те учинио оцем многих народа; 6. Даћу ти породицу врло велику, и начинићу од тебе народе многе, и цареви ће изаћи од тебе. 7. А постављам завет свој између себе и тебе и семена твог након тебе од колена до колена, да завет вечан, да сам Бог теби и семену твом након тебе; 8. И даћу теби и семену твом након тебе земљу у којој си дошљак, сву земљу Хананску у државу вечну, и бићу им Бог.”

9. А Господ Бог викну Адама и рече му: „Где си?” 10. А он рече: „Чух глас твој у врту, па се поплаших, јер сам го, те се сакрих.” 11. А Бог рече: „Ко ти каза да си го? Да ниси јео с онога дрвета што сам ти забранио да не једеш с њега?” 12. А Адам рече: „Жена коју си удружио са мном, она ми даде с дрвета, те једох.”

14. Тада рече Господ Бог змији: „Кад си то учинила, да си проклета мимо свако живинче и мимо све звери пољске; на трбуху да се вучеш и прах да једеш до свог века.

Приче Соломонове (8,22-30)
22. Господ ме је имао у почетку пута свог, пре дела својих, пре свакога времена. 23. Пре векова постављена сам, пре почетка, пре постања земље. 24. Кад још не беше бездана, родила сам се, кад још не беше извора обилатих водом. 25. Пре него се горе основаше, пре хумова ја сам се родила; 26. још не беше начинио земље ни поља ни почетка праху васиљенском; 27. кад је уређивао небеса, онде бех; кад је размеравао круг над безданом. 28. Кад је утврђивао облаке горе и крепио изворе бездану; 29. кад је постављао мору међу и водама да не преступају заповести његове, кад је постављао темеље земљи; 30. тада бех код њега храњеница, бех му милина сваки дан, и весељах се пред њим свагда;

Приче Соломонове (10,31-32; 11,1-2; 4. 3. 5-12)
31. Уста праведникова износе мудрост, а језик опаки истребиће се. 32. Усне праведникове знају што је мило, а безбожничка су уста опачина.

1. Лажна су мерила мрска Господу, а права мера угодна му је. 2. Кад дође охолост, дође и срамота; а у смерних је мудрост.

4. Неће помоћи богатство у дан гнева, а правда избавља од смрти. 5. Правда безазленог управља пут његов, а безбожник пада од своје безбожности. 6. Праведне избавља правда њихова, а безаконици хватају се у својој злоћи. 7. Кад умире безбожник, пропада надање, и најјаче уздање пропада. 8. Праведник се избавља из невоље, а безбожник долази на његово место. 9. Лицемер квари устима ближњег свог; али се праведници избављају знањем. 10. Добру праведних радује се град; а кад пропадају безбожници, бива певање. 11. Благословима праведних људи подиже се град, а с уста безбожничких раскопава се. 12. Безумник се руга ближњем свом, а разуман човек ћути.


Јутрења
Свето Јеванђеље од Јована, зачало 36 (10,9-16)
9. Ја сам врата; ако ко уђе кроз мене спашће се, и ући ће и изаћи ће, и пашу ће наћи. 10. Лопов не долази за друго него да украде и закоље и упропасти. Ја дођох да живот имају и да га имају у изобиљу. 11. Ја сам пастир добри. Пастир добри живот свој полаже за овце. 12. А најамник, који није пастир, коме овце нису своје, види вука где долази, и оставља овце, и бежи; и вук разграби овце и распуди их. 13. А најамник бежи, јер је најамник и не мари за овце. 14. Ја сам пастир добри и познајем своје, и моје мене познају. 15. Као што Отац познаје мене и ја Оца; и живот свој полажем за овце. 16. И друге овце имам које нису из овога тора, и те ми ваља привести, и чуће глас мој, и биће једно стадо и један пастир.


Литургија
Посланица Светог Апостола Павла Колошанима, зачало 254 (2,8-12)
8. Пазите да вас ко не обмане философијом и празном преваром, по предању људском, по науци света, а не по Христу. 9. Јер у Њему обитава сва пуноћа Божанства телесно, 10. и ви сте испуњени у Њему, који је глава свакога началства и власти; 11. у Њему ви и обрезани бисте обрезањем нерукотвореним, одбацивањем тела греховности обрезањем Христовим, 12. пошто се с Њим погребосте крштењем, у Њему сте и саваскрсли кроз веру у моћ Бога који га васкрсе из мртвих.

Свето Јеванђеље од Луке, зачало 6,8 (2,20-21; 40-52)
20. И вратише се пастири славећи и хвалећи Бога за све што чуше и видеше као што им би казано. 21. И када се наврши осам дана да обрежу дете, наденуше му име Исус, дато од анђела пре него што он би зачет у утроби.

40. А дете растијаше и јачаше духом, пунећи се премудрости, и благодат Божија беше на њему. 41. И родитељи његови иђаху сваке године у Јерусалим о празнику Пасхе. 42. И кад му би дванаест година, уђоше они у Јерусалим по обичају празника. 43. И када проведоше дане, и враћаху се, оста дете Исус у Јерусалиму; и не знаде Јосиф и мати његова; 44. него, помисливши да је са друштвом, отидоше дан хода, и тражаху га међу сродницима и познаницима. 45. И не нашавши га, вратише се у Јерусалим да га траже. 46. И после три дана нађоше га у храму где седи међу учитељима, и слуша их, и пита их. 47. И сви који га слушаху дивљаху се веома његовој разборитости и одговорима. 48. И видевши га запрепастише се, и мати његова рече му: „Чедо, што нам тако учини? Ево отац твој и ја тражисмо те с болом.” 49. И рече им: „Зашто сте ме тражили? Зар нисте знали да мени треба бити у ономе што је Оца мојега?” 50. И они не разумеше реч коју им рече. 51. И сиђе с њима и дође у Назарет; и беше им послушан. И мати његова чуваше све речи ове у срцу своме. 52. И Исус напредоваше у премудрости и у расту и у милости код Бога и код људи.


Литургија Св. Василија Великог:
Посланица Светог Апостола Павла Јеврејима, зачало 318 (7,26-28; 8,1-2)
26. Јер такав нам Првосвештеник требаше: свет, незлобив, чист, одвојен од грешника и виши од небеса; 27. који нема потребе, као они првосвештеници, да сваки дан приноси жртве, најпре за своје грехе, а потом и за народне, јер Он ово учини једном заувек приневши самога себе. 28. Јер Закон поставља за првосвештенике људе који имају слабости, а реч заклетве после Закона, поставља Сина вавек савршенога.

1. А од овога што говорисмо главно је: Ми имамо таквога Првосвештеника, који седе с десне стране престола Величанства на небесима, 2. свештенослужитељ Светиње и истинске Скиније, коју постави Господ, а не човек.

Свето Јеванђеље од Луке, зачало 24 (6,17-23)
17. И сишавши с њима, стаде на месту равном и много ученика његових; и мноштво народа из све Јудеје и Јерусалима, и из приморја тирског и сидонског, 18. који дођоше да га слушају и да се исцељују од својих болести, и које су мучили духови нечисти; и исцељиваху се. 19. И сав народ тражаше да га се дотакне; јер из њега излажаше сила и исцељиваше их све. 20. И он подигнувши очи своје на ученике своје говораше: „Блажени сиромашни, јер је ваше Царство Божије. 21. Блажени који сте гладни сада, јер ћете се наситити. Блажени који плачете сада, јер ћете се насмејати. 22. Блажени сте кад вас људи омрзну и кад вас одбаце и осрамоте, и разгласе име ваше као зло због Сина Човечијега. 23. Радујте се у онај дан и играјте, јер гле, велика је плата ваша на небу. Јер су тако чинили пророцима оцеви њихови.


На молебану на Нову годину
Свето Јеванђеље од Луке, зачало 13 (4,16-22)
16. И дође у Назарет где беше одгајен, и уђе по обичају свом у дан суботњи у синагогу, и устаде да чита. 17. И дадоше му књигу пророка Исаије, и отворивши књигу нађе место где беше написано: 18. „Дух Господњи је на мени; зато ме помаза да благовестим сиромасима; посла ме да исцелим скрушене у срцу; да проповедим заробљенима да ће бити пуштени, и слепима да ће прогледати; да ослободим потлачене; 19. и да проповедам пријатну годину Господњу.” 20. И затворивши књигу, врати је служитељу па седе; и очи свих у синагоги беху упрте у њега. 21. А поче им говорити: „Данас се испуни ово Писмо у ушима вашим.” 22. И сви му сведочаху,

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Нова година је почетак свих дана у години. Стога приличи да се тог дана у душу саберу мисли, осећања и расположења, које би, као мисли које су достојне Хришћанина, требало да управљају свим његовим делима током целе године. Њих ћемо одмах наћи чим само помислимо шта Нова година представља у духовном животу. У духовном животу Нова година постоји онда када онај који је живео у небризи почне да ревнује за своје спасење и да се труди у богоугађању. Јер, онај ко реши тако нешто, све унутар и изван себе изнова преустројава на новим начелима – старо пролази и све бива ново. Ако код тебе већ јесте тако, преостаје да се обнављаш у истом смеру, а ако није – започни изнова и код тебе ће заиста бити Нова година. На то се надовезује и достојно празновање Обрезања Господњег и молитвено прослављање спомена светог Василија Великог. Суштина споменуте промене састоји се у томе да човек, од тога тренутка, живи само за Бога (и за своје спасење), а не више искључиво за себе као раније (чиме је себи само спремао пропаст). Тиме он одбацује раније навике, све утехе и све оно у чему је налазио задовољство, одсецајући страсти и похотна расположења и прихватајући се строгог самоодрицања. Таква промена управо представља оно што, по апостолу, треба да буде обрезање срца – на шта нас опомиње и на шта нас обавезује празновање Обрезања Господњег. Пример за то имамо у личности светог Василија Великог. Тако се све ствари, које се нуде за размишљање поводом Нове године своде на једно – на наше унутрашње обновљење кроз обрезање срца. Онај ко се, уз Божију помоћ, у Новој години усмери на овај начин, те поред размишљања и живот свој преуреди, на најсавршенији начин ће хришћански провести празник и припремити се за хришћанско провођење читаве године. Следеће године ће бити потребно само да понови и оживи оно што сада упражњава.

Повратак на Свето писмо
Охридски пролог
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024