МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица 20. по Духовима – Светих Отаца VII васељенског сабора
Среда 20. по Духовима
04.11.1796
Божић следећи
Васкрс следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Новембар 1796.
1   Уторак
2   Среда
3   Четвртак
4  ▶ Петак
5   Субота
6   Недеља
7   Понедељак
8   Уторак
9   Среда
10   Четвртак
11   Петак
12   Субота
13   Недеља
14   Понедељак
15   Уторак
16   Среда
17   Четвртак
18   Петак
19   Субота
20   Недеља
21   Понедељак
22   Уторак
23   Среда
24   Четвртак
25   Петак
26   Субота
27   Недеља
28   Понедељак
29   Уторак
30   Среда

Посланица Светог Апостола Павла Филипљанима, зачало 243 (2,24-30)
24. А уздам се у Господа да ћу и сам убрзо доћи. 25. Сматрао сам пак за неопходно да пошаљем к вама Епафродита, брата и сатрудника и саборца мојега, а кога сте ви послали да ми се нађе за моје потребе. 26. Јер је силно чезнуо за свима вама, и било му је жао што сте чули да се разболео. 27. И заиста беше болестан готово на смрт али га Бог помилова, и не само њега, него и мене да ми не дође жалост на жалост. 28. Зато га хитно послах да се обрадујете када га опет видите, а ја да будем мање жалостан. 29. Примите га, дакле, у Господу са пуном радошћу, и такве поштујте, 30. јер се за дело Христово изложи до смрти, не марећи за свој живот, да надокнади оно у чему не стигосте ви да ме услужите.
Јеванђеље Лука, зачало 28. (6,46-49; 7,1)
46. А што ме зовете: „Господе, Господе”, а не извршујете што говорим? 47. Сваки који долази мени и слуша речи моје и извршује их, казаћу вам коме је сличан: 48. Сличан је човеку који градећи кућу ископа и удуби и положи темељ на камену; а када дођоше воде, навали река на ту кућу и не могаше је покренути, јер јој је темељ на камену. 49. А који је чуо и није извршио сличан је човеку који сагради кућу на земљи без темеља, на коју навали река и одмах паде, и распаде се кућа она страшно. 1. А када заврши све речи своје пред народом, уђе у Капернаум.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Св. Аверкије равноапостолни. У време цара Антонина беше св. Аверкије епископ у граду Јерапољу Фригијском. У томе граду беше огромна већина незнабожаца, а св. Аверкије управљаше својим малобројним стадом тугујући у срцу због толиког мноштва незнабожаца, идолопоклоника, и молећи се приљежно Богу, да их Бог обрати светлости истине. У време једног шумног празновања идолског, распали се Аверкије ревношћу Божјом, па уђе у храм идолски, и полупа све идоле. Када га разјарени незнабошци хтедоше убити, у том тренутку припадоше Божјем човеку три бесна младића бацајући пену и урлајући, и Божји човек изгна из њих демоне, и младићи посташе здрави и мирни. Видевши то незнабошци обратише свој гнев у дивљење Христовоме чудотворцу, и одмах 500 њих примише крштење. Мало по мало и цео град Јерапољ поверова у Христа и крсти се. Антипат области те Публије имаше мајку слепу. Аверкије јој молитвом поврати вид, те повероваше у Христа Публије и мајка његова и множина других људи. Под старост би св. Аверкије позват у Рим, где исцели полуделу цареву кћер. Неколико пута јављаше се Господ Христос Своме верном следбенику. Људи изблиза и издалека ходише к њему за чудотворну помоћ при неизлечивим мукама. Демони га се не само бојаху, него му и служаху по заповести његовој. По упутству самог Господа проповедао Јеванђеље и по Сирији и Месопотамији. У дубокој старости представио се Господу своме љубљеноме, у граду Јерапољу, крајем II столећа.

2. Преп. Лот. Велики подвижник Мисирски. Савременик Арсенија Великог и Агатона. Подвизавао се у свом манастиру близу једног језера код града Арсиноја, и настављавао многу братију на пут спасења. Његов блиски друг и саветник био је авва Јосиф. Једном Лот рече Јосифу: „авво, ја постим колико могу, држим молитву и безмолвије и размишљам, и још по сили чувам се од скверних помисли. Шта, дакле, још да чиним?“ Тада старац устаде, диже руке к небу, и десет његових прстију засијаше као десет пламених свећа. Па одговори Лоту: „ако желиш, то буди сав огњем!“ Угодивши Богу и наставивши многе на пут спасења упокоји се св. Лот мирно у V столећу.

3. Спомен чудотворног избављења Москве од Литванаца помоћу Пресвете Богородице. У време кнеза Василија Јовановића Литванци беху заузели Москву, и Руси стајаху у великом очајању. Тада се св. Сергије Радоњежски јави неком заробљеном епископу Арсенију и обећа му, да ће сутрашњег дана Москва бити очишћена од Литванаца силом и молитвом Свете Пречисте. И заиста сутрадан Литванци побегну из града, а руска војска уђе у Москву. И сав народ са сузама радости прослави Бога и Пресвету Богородицу.

Аверкије свети, узор од кротости,
Прекрасан је узор хришћанске ревности:
Он идоле неме ревносно низложи,
И свој живот радо погибли изложи,
Но Бог чува слугу што за Њег, ревнује,
Десницом га Својом од зла ограђује.
Демони и људи на свеца усташе,
Ал’ пред силом крста стидно заћуташе.
Што светац пожели Господ му удели,
И у тузи многој много обвесели;
Као стуб пламени Аверкије свети
Људима сијаше, и људе просвети.
Посведочи Христа народима многим,
Царевима силним, и људ’ма убогим;
Чудесима многим Христа посведочи.
Као живу воду чудеса источи.
И напоји жедне животворним словом,
И нахрани гладне науком Христовом.
Аверкије свети, узор од кротости.
Представи се Богу у чесној старости;
У Рају се венча са вечном младошћу,
И окружи славом и рајском радошћу
О чудесни светче, поревнуј још мало.
Заштити на земљи стадо преостало,
Од Христа му милост молитвом испроси,
Да се тобом Црква до краја поноси.

РАСУЂИВАЊЕ
Колико је за дивљење строгост светих људи према себи толико је исто дивљење њихово милосрђе према другима. Несебичност за себе и брижност за друге. Св. Иларион Велики немајући чим да плати подвоз до Сицилије, понуди господару лађе своје јеванђеље, које он беше у младости својом руком написао. Када пак исцели некога кнеза од духа нечиста, хтеде му кнез подарити десет литри злата. Светитељ не прими злато, него показа кнезу јечмени хлеб и рече: „они који се хране оваквим хлебом гледају на злато као на блато!“ А када га људи молише да им молитвом кишу испроси од Бога, или спасе их од потопа, или избави их од змије опаке, св. Иларион се томе одазивао и људима молитвом помагао. Тако је поступао и св. Аверкије. Видећи много народа у мукама и болестима, он клече на једном месту и помоли се Богу, да Бог ту отвори топлу лековиту воду, како би се сви невољни ту лечили и Бога прослављали. И Бог силом Својом отвори на том месту извор топле воде. А када излечи ћерку цареву од лудила, цар му понуди много злата и сребра и других дарова. А св. Аверкије рече цару: „није потребно богатство ономе ко хлеб и воду сматра царским обедом.“ Но не тражећи за себе ништа, умоли Аверкије цара да учини две милости пастви његовој у Јерапољу, наиме: да сазида купатило над оном лековитом водом, и да сваке године даје довољну количину пшенице сиромашним грађанима Јерапољским. И цар се сагласи, и учини светитељу по молби.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам чудесно исцелење Енеја у Лиду (Дела Ап. 9), и то:
1. како Енеј лежаше узет осам година;
2. како га апостол Петар исцели именом Господа Исуса Христа;
3. како Енеј уста здрав.

БЕСЕДА
о красоти Христовој изнад сваке красоте

Красан си љепотом изнад синова човечјих. (Пс. 44, 2)

Свето Писмо не придаје особиту цену телесној лепоти, као уопште нечему пролазном. Зато треба сваки читалац Светога Писма да буде довољно пажљив и мудар, те да зна похвалу телесној лепоти применити на дух и духовне вредности. Несумњиво да красота духовна даје неку чудну привлачност и најнестројнијем телу, као што опет ругобна душа чини одвратним и најстројније тело. Пророк Давид отригнувши ријеч добру говори Цару своме, Христу Господу: красан си љепотом изнад синова човечјих. Господ је сам себи створио телесни огртач какав је Он хтео. Да је хтео да се јави у свету као телесно најлепши човек међу свима синовима људским, Он је то могао учинити. Но ми немамо ни спомена у Јеванђељу о томе, да је Он телом Својим привлачио људе к Себи и телесним стројем утицао на људе. Сам је Он рекао: тијело не помаже ништа (Јов. 6, 63). Јасно је, дакле, да Давид не говори о телесној лепоти Цара Христа него о духовној, божанској красоти Његовој. То се уосталом одмах види из даљих речи Псалмопевца: излева се благодат из уста Твојих. Ненадмашна красота Сина Божијег није, дакле, у кроју и облику Његових уста него у бујици благодати, која Му се из уста излева. И видјесмо га, и неимаше изгледа ни красоте, говори пророк Исаија опет о Христу (Ис. 53, 2- 3). Како се слаже дакле, Исаија са Давидом? Сасвим добро, Давид говори о Христовој унутрашњој красоти, а Исаија о Христовом спољашњем униженом положају. Не видесмо Га као цара или богаташа, хоће Исаија да каже, него Га видесмо као слугу и паћеника.
О Господе Исусе Христе, лепши си нам Ти од свих људи и ангела, – слава бесмртној и непролазној красоти Твојој. Исправи, Господе благи, исправи ругобу душа наших, унакажених грехом, молимо Ти се. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024