Читања за сваки дан у години

Божић следећи
Васкрс следећи

▶ Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

	Јул 1796.
1	Петак
2	Субота
3	Недеља
4	Понедељак
5	Уторак
6	Среда
7	Четвртак
8	Петак
9	Субота
10	Недеља
11	Понедељак
12	▶ Уторак
13	Среда
14	Четвртак
15	Петак
16	Субота
17	Недеља
18	Понедељак
19	Уторак
20	Среда
21	Четвртак
22	Петак
23	Субота
24	Недеља
25	Понедељак
26	Уторак
27	Среда
28	Четвртак
29	Петак
30	Субота
31	Недеља

Паримије

Прва Саборна Посланица Светог Апостола Петра (1,3-9)

3. Благословен Бог и Отац Господа нашега Исуса Христа, који нас по великој милости својој препороди за живу наду васкрсењем Исуса Христа из мртвих, 4. За наследство непропадљиво и неокаљано и неувенљиво, које је сачувано на небесима за вас, 5. силом Божијом чуване кроз веру на спасење, спремљено да се открије у последње време; 6. у њему се радујте, иако сте сада мало, ако треба, ожалошћени различитим искушењима, 7. да се вредност ваше вере, драгоценија од злата пропадљивога, но огњем испитиванога, нађе на хвалу и част и славу, када се јави Исус Христос; 8. којега не видевши љубите, и Њега сад не гледајући но верујући, радујете се радошћу неисказаном и прослављеном, 9. примајући крај вере своје: спасење душа.

Прва Саборна Посланица Светог Апостола Петра (1,13-19)

13. Зато опасавши бедра разума свога, будите трезвени, сасвим се надајте благодати која ће вам се донети откривењем Исуса Христа. 14. Као чеда послушности не поводите се за пређашњим жељама из времена вашега незнања, 15. него по Светоме који вас је позвао, будите и сами свети у свему живљењу. 16. Јер је написано: „Будите свети, јер сам ја свет.” 17. И ако зовете Оцем онога који, не гледајући ко је ко, суди свакоме по делу, проводите у страху време вашег странствовања, 18. знајући да се пропадљивим сребром или златом не искуписте из свог сујетног живљења, од отаца вам преданог, 19. него часном крвљу Христа, као Јагњета непорочног и безазленог,

Прва Саборна Посланица Светог Апостола Петра (2,11-24)

11. Љубљени, молим вас као путнике и странце, да се чувате од телесних жеља, које војују на душу. 12. Владајте се добро међу незнабошцима, да би за оно за што вас опадају као злочинце, видевши ваша добра дела, славили Бога у дан похођења. 13. Будите, дакле, покорни сваком реду људском, Господа ради: ако цару, као господару; 14. ако ли намесницима, као његовим посланицима за осуду злочинцима, а за похвалу онима који добро чине. 15. Јер је тако воља Божија да добро чинећи ућуткујете незнање безумних људи; 16. као слободни, а не као они који користе слободу за прикривање злобе, него као слуге Божије. 17. Свакога поштујте, братство љубите, Бога се бојте, цара поштујте. 18. Слуге, будите покорни са сваким страхом господарима, не само добрим и благим него и грубим. 19. Јер то је благодат, ако неко подноси жалости по савести ради Бога, страдајући неправедно. 20. Јер каква је похвала ако грешите па кажњавани, подносите? Него ако добро чините па подносите страдања, то је угодно пред Богом. 21. Јер сте на то и позвани, 22. Он греха не учини, нити се нађе превара у устима његовим; 23. Он вређан, не узвраћаше увредом; страдајући не прећаше, него је препустио Ономе који праведно суди. 24. Он грехе наше сам изнесе на телу свом на дрво, да за грехе умремо, и за правду живимо, јер се његовом раном исцелисте.

Јутрења

Свето Јеванђеље од Јована (21,15-25)

15. А кад обедоваше, рече Исус Симону Петру: „Симоне Јонин, љубиш ли ме више него ови?” Рече му: „Да, Господе, ти знаш да те волим.” Рече му: „Напасај јагањце моје.” 16. Рече му опет по други пут: „Симоне Јонин, љубиш ли ме?” Рече му: „Да, Господе, ти знаш да те волим.” Рече му: „Чувај овце моје.” 17. Рече му трећи пут: „Симоне Јонин, волиш ли ме?” Петар се ожалости што му рече трећи пут: волиш ли ме? И рече му: „Господе, ти све знаш, ти знаш да те волим.” Рече му Исус: „Напасај овце моје.” 18. Заиста, заиста ти кажем: „Када си био млађи, опасивао си се сам и ходио си куда си хтео; а кад остариш, раширићеш руке своје и други ће те опасати и одвести куда не желиш.” 19. А ово рече указујући каквом ће смрћу прославити Бога. И казавши ово, рече му: „Хајде за мном!” 20. А Петар осврнувши се виде где за њима иде ученик кога Исус љубљаше, који се и на вечери наслони на прса његова и рече: „Господе, ко је тај који ће те издати?” 21. Видевши Петар овога, рече Исусу: „Господе, а шта ће овај?” 22. Исус му рече: „Ако хоћу да он остане док не дођем, шта је теби до тога? Ти хајде за мном.” 23. Онда изађе ова реч међу браћом да онај ученик неће умрети; али Исус му не рече да неће умрети, него: „Ако хоћу да он остане док не дођем, шта је теби до тога?” 24. Ово је онај ученик који сведочи о овоме, и написа ово, и знамо да је истинито сведочанство његово. 25. А има и много друго што учини Исус, које кад би се редом написало, ни у сами свет, мислим, не би стале написане књиге. Амин.

Литургија

Друга Посланица Светог Апостола Павла Коринћанима, зачало 193 (11,21-30; 12,1-9)

21. На срамоту говорим, као да ми постадосмо немоћни. Но на шта се ко осмељује, по безумљу говорим, и ја се осмељујем. 22. Јесу ли Јевреји? И ја сам. Јесу ли Израиљци? И ја сам. Јесу ли семе Авраамово? И ја сам. 23. Јесу ли слуге Христове? Као безуман говорим, ја сам још више: више сам се трудио, одвише боја поднео, више пута био у тамници, често у смртној опасности; 24. од Јудејаца сам примио пет пута по четрдесет мање један ударац, 25. три пута сам био шибан, једном каменован, три бродолома претрпио, ноћ и дан провео на морској пучини; 26. Често сам путовао, био у опасности на рекама, у опасности од разбојника, у опасности од свога рода, у опасности од незнабожаца, у опасности у граду, у опасности у пустињи, у опасности на мору, у опасности међу лажном браћом; 27. у труду и напору, често у неспавању, у гладовању и жеђи, често у постовима, у зими и голотињи; 28. поред свега осталога, свакодневни притисак људи на мене, брига за све Цркве. 29. Ко ослаби, а да и ја не ослабим? Ко се саблажњава, а ја да не горим. 30. Ако се треба хвалити, немоћима својим ћу се хвалити.

1. Не користи ми да се хвалим, јер ћу доћи на виђења и откривења Господња. 2. Знам човека у Христу који пре четрнаест година - да ли у телу, не знам, да ли изван тела, не знам, Бог зна - би однесен до трећега неба. 3. И знам да тај човек - да ли у телу, да ли изван тела, не знам, Бог зна - 4. би однесен у рај и чу неисказане речи које човеку није допуштено говорити. 5. Таквим ћу се хвалити, а самим собом нећу се хвалити, осим ако немоћима својим. 6. Јер кад бих се и хтео хвалити, не бих био безуман, јер бих истину казао; али се уздржавам, да не би ко помислио за мене више од онога што види у мени, или чује од мене. 7. И да се не бих погордио због мноштва откривења, даде ми се жалац у тело, анђео сатанин, да ми пакости, да се не поносим. 8. За њега трипут Господа молих, да одступи од мене; 9. И рече ми: „Доста ти је благодат моја; јер се сила моја у немоћи показује савршена.” Зато ћу се најрадије хвалити својим немоћима, да се усели у мене сила Христова.

Свето Јеванђеље од Матеја, зачало 67 (16,13-19)

13. А када дође Исус у крајеве Кесарије Филипове, запита ученике своје говорећи: „Шта о мени говоре људи ко је Син Човечији?” 14. А они рекоше: „Једни говоре да си Јован Крститељ, други да си Илија, други опет Јеремија, или који од пророка.” 15. Рече им Исус: „А ви шта велите ко сам ја?” 16. А Симон Петар одговори и рече: „Ти си Христос, Син Бога живога.” 17. А Исус одговарајући рече му: „Блажен си, Симоне, сине Јонин! Јер тело и крв не открише ти то, него Отац мој који је на небесима. 18. А и ја теби кажем да си ти Петар, и на томе камену сазидаћу Цркву своју, и врата пакла неће је надвладати. 19. И даћу ти кључеве Царства небескога: и што свежеш на земљи биће свезано на небесима; и што раздрешиш на земљи биће раздрешено на небесима.”

Охридски пролог