Читања за сваки дан у години

Божић следећи
Васкрс следећи

▶ Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

	Мај 1796.
1	Недеља
2	Понедељак
3	Уторак
4	Среда
5	Четвртак
6	Петак
7	Субота
8	Недеља
9	Понедељак
10	Уторак
11	Среда
12	Четвртак
13	Петак
14	Субота
15	Недеља
16	Понедељак
17	Уторак
18	▶ Среда
19	Четвртак
20	Петак
21	Субота
22	Недеља
23	Понедељак
24	Уторак
25	Среда
26	Четвртак
27	Петак
28	Субота
29	Недеља
30	Понедељак
31	Уторак

Дела светих апостола, зачало 17 (6,8-15; 7,1-5; 7,47-60)

8. А Стефан пун вере и силе чињаше знаке и чудеса велика у народу. 9. Тада устадоше неки из синагоге која се зове Либертинска, Киринска и Александријска и од оних из Киликије и Азије, и препираху се са Стефаном, 10. И не могаху противстати мудрости и духу којим говораше. 11. Тада подметнуше људе који рекоше: „Чули смо га да говори хулне речи на Мојсеја и на Бога.” 12. И побунише народ и старешине и књижевнике, и нападоше и ухватише га, и доведоше пред Синедрион, 13. па изведоше лажне сведоке који говораху: „Овај човек не престаје да хули на ово свето место и на Закон. 14. Јер смо га чули где говори: „Овај Исус Назарећанин разориће ово место и измениће обичаје које нам предаде Мојсеј.” 15. И погледавши на њега сви који сеђаху у Синедриону, видеше лице његово као лице анђела. 1. А првосвештеник рече: „Је ли то тако?” 2. А он рече:„ Људи браћо и оци, чујте! Бог славе јави се оцу нашему Аврааму кад беше у Месопотамији, пре него се досели у Харан. 3. И рече му: „Изaђи из земље своје и од рода свога и из дома оца свога, и дођи у земљу коју ћу ти показати.” 4. Тада изиђе из земље Халдејске, и досели се у Харан, и оданде, по смрти оца његова, пресели га у ову земљу у којој ви сада живите. 5. И не даде му наследства у њој ни стопе, и обећа да ће је дати у посед њему и семену његову после њега, док он још немаше детета. 47. А Соломон му сазида дом. 48. Али Свевишњи не живи у рукотвореним храмовима, као што говори пророк: 49. „Небо ми је престо, а земља подножје ногама мојима; какав ћете ми дом сазидати, говори Господ; или које је место за почивање моје? 50. Није ли рука моја створила све ово? 51. Тврдоврати и необрезани срцем и ушима, ви се свагда противите Духу Светоме; како оци ваши, тако и ви. 52. Кога од пророка не протераше оци ваши? И побише оне који предсказаше долазак Праведника, кога сада ви издајници и убице постадосте, 53. ви који примисте Закон наредбама анђелским, и не одржасте.” 54. Кад ово чуше, разјарише се врло у срцима својима, и шкргутаху зубима на њега. 55. А он, пун Духа Светога, погледа на небо и виде славу Божију и Исуса где стоји с десне стране Богу, 56. и рече: „Ево видим небеса отворена и Сина Човечијега где стоји с десне стране Богу.” 57. А они повикавши иза гласа затиснуше уши своје, и навалише једнодушно на њега, 58. па избацивши га изван града стадоше га каменовати. А сведоци метнуше хаљине своје код ногу младића по имену Савла, 59. И каменоваху Стефана, који се мољаше Богу и говораше: „Господе Исусе, прими дух мој!” 60. Онда клече на кољена и повика иза гласа: „Господе, не урачунај им грех овај!” И ово рекавши, усну.

Јеванђеље Јован, 13. зач. (4,46-54)
46. Исус пак дође опет у Кану Галилејску, где претвори воду у вино. И беше неки царев човек чији син боловаше у Капернауму. 47. Овај чувши да је Исус дошао из Јудеје у Галилеју, отиде к њему и мољаше га да сиђе и да му исцели сина; јер беше на самрти. 48. Каза му, дакле, Исус: „Ако не видите знаке и чудеса, нећете да поверујете." 49. Рече му царев човек: „Господе, дођи док није умрло дете моје." 50. Рече му Исус: „Иди, син твој је жив." И верова човек речи коју му рече Исус и пође. 51. А већ док он силажаше, гле, сретоше га слуге његове и јавише му говорећи: „Дете је твоје живо." 52. Тада их упита за час у који му би лакше; и казаше му: „Јуче у седми час пусти га грозница."

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години

Свети Стефан говори: Свевишњи не живи у рукотвореним храмовима… Какав ћете ми дом сазидати, говори Господ, или које је место за почивање моје? (Дап.7,48-49). Само нерукотворени храм срца може Бога да прими, као што је рекао Господ: Ако ме неко љуби, реч моју држаће, и Отац мој љубиће њега; и њему ћемо доћи и у њему ћемо се настанити (Јн.14,23). Ми не можемо да схватимо како се то дешава. Ипак, то је тако, јер је очигледно да тада Бог чини у нама да хоћемо и да творимо по Његовом благовољењу (Фил.2,13). И зато не расуђуј о томе, него само дај Господу срце своје, и при томе – дај без деобе. Он сам ће од њега себи да направи храм. Ако нешто не буде предато, неће моћи да се направи целовит храм. Јер, нешто ће бити трошно, нешто разбијено. И испашће, ако уопште нешто испадне, храм са развалинама, или без крова, или без врата. У таквом се, пак, храму не може живети. Ни Господ неће у њему пребивати. То ће бити храм само по имену, док ће на делу представљати само гомилу камења.

Повратак на Свето писмо

Охридски пролог