МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица месопусна
Среда месопусне седмице
04.03.1796
Васкрс следећи
Божић следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Март 1796.
1   Уторак
2   Среда
3   Четвртак
4  ▶ Петак
5   Субота
6   Недеља
7   Понедељак
8   Уторак
9   Среда
10   Четвртак
11   Петак
12   Субота
13   Недеља
14   Понедељак
15   Уторак
16   Среда
17   Четвртак
18   Петак
19   Субота
20   Недеља
21   Понедељак
22   Уторак
23   Среда
24   Четвртак
25   Петак
26   Субота
27   Недеља
28   Понедељак
29   Уторак
30   Среда
31   Четвртак

Прва Саборна Посланица Светог Апостола Јована Богослова, зачало 73 (3,21-24; 4,1-6)
21. Љубљени, ако нас срце наше не осуђује, смелост имамо пред Богом; 22. и што год иштемо, примамо од њега, јер заповести његове држимо и чинимо што је угодно њему. 23. А ово је заповест његова: да верујемо у име Сина његова Исуса Христа, и да љубимо једни друге као што нам је дао заповест. 24. И онај који држи заповести његове у њему пребива, и Он у њему. И по томе знамо да Он пребива у нама, по Духу којега нам је дао. 1. Љубљени, не верујте свакоме духу, него испитујте духове јесу ли од Бога; јер многи су лажни пророци изашли у свет. 2. по овоме распознавајте Духа Божијег: сваки дух који признаје да је Исус Христос у телу дошао, од Бога је; 3. а сваки дух који не признаје да је Исус Христос у телу дошао, није од Бога; и то је дух Антихриста, за којега сте чули да долази, и сада је већ у свету. 4. Ви сте од Бога, дечице, и победили сте их, јер је већи Онај који је у вама неголи који је у свету. 5. Они су од света, зато говоре од света, и свет их слуша. 6. Ми смо од Бога; који познаје Бога слуша нас, који није од Бога не слуша нас. По овоме познајемо духа истине и духа обмане.
Јеванђеље Марко, зачало 65 (14,43-72; 15,1)
43. И одмах, док он још говораше, дође Јуда, један од Дванаесторице, и с њим људи многи с ножевима и с кољем, послани од првосвештеника и књижевника и старешина. 44. А издајник његов даде им знак говорећи: „Кога целивам, онај је; ухватите га и одведите стражарно.\" 45. И дошавши, одмах му приступи и рече: „Здраво, Учитељу!\" И целива га. 46. А они ставише руке своје на њега и ухватише га. 47. А један од оних што стајаху онде извади нож те удари слугу првосвештеничког и одсече му ухо. 48. И одговарајући Исус рече им: „Као на разбојника изишли сте с ножевима и с кољем да ме ухватите. 49. Сваки дан сам био код вас у храму и учио, и не ухватисте ме. Али да се испуни Писмо.\" 50. И оставивши га, побегоше сви. 51. А за њим иђаше неки младић огрнут платном по голом телу; и ухватише онога младића. 52. А он оставивши платно, го побеже од њих. 53. И доведоше Исуса првосвештенику, и сабраше се код њега сви првосвештеници и књижевници и старешине. 54. А Петар иђаше за њим издалека до у двориште првосвештеника, и сеђаше са слугама, и грејаше се код огња. 55. А првосвештеници и сав Синедрион тражаху против Исуса сведочанства да га убију; и не нађоше. 56. Јер многи сведочаху лажно против њега и сведочанства не беху једнака. 57. И неки уставши сведочаху против њега лажно, говорећи: 58. „Ми га чусмо где говори: \'Ја ћу развалити овај храм рукотворени, и за три дана саградити други, нерукотворени.\'\" 59. И ни ово сведочанство њихово не беше једнако. 60. И ставши првосвештеник на средину, запита Исуса, говорећи: „Зар ништа не одговараш што ови против тебе сведоче?\" 61. А он ћуташе и ништа не одговараше. Опет га првосвештеник запита и рече: „Јеси ли ти Христос, Син Благословенога?\" 62. А Исус рече: „Ја сам тај; и видећете Сина Човечијега где седи са десне стране Силе и долази на облацима небеским.\" 63. А првосвештеник раздре хаљине своје, и рече: „Шта нам више требају сведоци? 64. Чусте хулу на Бога. Шта вам се чини?\" А они га сви осудише да је заслужио смрт. 65. И почеше неки пљувати на њега и покривати му лице, и ударати га, и говорити му: „Погоди нам ко те удари!\" И слуге га бијаху по образима. 66. И кад беше Петар доле у дворишту, дође једна од слушкиња првосвештеникових, 67. и видевши Петра где се греје, погледа га и рече: „И ти си био са Исусом Назарећанином.\" 68. А он се одрече говорећи: „Не знам, нити разумем шта ти говориш.\" И изађе напоље у предње двориште, и петао запева. 69. И виде га слушкиња опет, па поче говорити онима што стајаху онде: „Овај је од њих.\" 70. А он се опет одрицаше. И мало потом они што стајаху онде рекоше Петру: „Ваистину си од њих; јер си Галилејац, и говор ти је сличан.\" 71. А он се поче клети и заклињати: „Не знам тога човека о којем говорите.\" 72. И по други пут запева петао. И сети се Петар речи што му рече Исус: „Пре но што петао два пута запева, три пута ћеш ме се одрећи.\" И стаде плакати. 1. И одмах ујутру учинише веће првосвештеници са старешинама и књижевницима, и сав Синедрион, и свезавши Исуса одведоше га и предадоше Пилату.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Свети Лав, епископ катански. Под вулканском планином Етном, у граду Катани, би Лав свети добрим пастиром и милосрдним наставником људи. Велико попечење имаше око болних и сиротних. И ревност његова за веру би онако исто велика као и милосрђе његово према невољним. Појави се у том граду неки мађионичар Илиодор, који опсењиваше народ разним маштаријама, и веома развраћаше младеж. Једном за време Божје службе уђе у храм Божји и поче своје опсенарије. Свети Лав приђе к њему, веза га једним крајем омофора и одведе на тржиште градско. Ту нареди да се наложи велика ватра, и кад се ватра разгори, он стаде посред огња и увуче у њ и Илиодора. Илиодор сав изгори, а Лав оста жив и нетакнут. Постидеше се од тога сви они који беху залуђени Илиодором и који гледаху у њему неко божанство. А милосрдни и ревносни Лав прочу се по целоме царству као велики чудотворац, који својим светлим чудесима помаже људима. Када сконча свој ток, пресели се душом ка Господу, а из његових мошти потече целебно миро. Скончао у VIII веку.

2. Свети свештеномученик Садок. Би епископ у Персији после светог Симеона. Једном у сну јави му се свети Симеон и рече му: „Јуче ја, данас ти!“ Ове речи Садок протумачи пастви својој као да значе: лане ја пострадах, ове године ћеш ти. И заиста те године ухвати га цар Сапор са многим клиром и народом и изведе на суд. Прво им нареди да се поклоне огњу и сунцу као божанству. Одговори Садок: „Ми смо готови усрдно умрети за Бога нашег, али сунцу и огњу нећемо се поклонити“. Потом бише мучени и осуђени на посечење мачем. Пред посечење уздиже Садок молитву Богу: „Опери нас, Господе, у крви нашој од грехова наших!“ И славно предаде Садок са својим свештеницима и вернима тела смрти, а душе Богу бесмртноме. Пострадаше 342. или 344. године.

Шта је сунце? око што не види.
Шта је огањ? слуга без памети.
Цар Сапоре Садоку говори:
Поклони се сунцу и пламену,
Боговима што владају светом,
По науци мудрог Зороастра. –
Садок цару благо одговара:
– Здравље теби, царе, и весеље,
Но где умни клања се безумном?
Где словесни слави – бесловесног?
Сунце – красно како твар Божија,
Пламен – диван како слуга људи;
Но твар може л’ Творца заменити?
Може л’ мртвац место живог бити?
Je ли слика боља од сликара?
Је ли рало скупље од орача?
Један Бог је, царе, на небеси,
Уман, красан, добар и свемоћан,
Творац света видног и невидног,
Промислитељ свакога створења,
Дародавац свих добрих дарова,
Сведржитељ и човекољубац,
Њега јави Син јединородни.
Он нас спасе персијске заблуде,
Научи нас стати врх природе,
И лицем се Творцу устремити,
Целом душом к небу узвисити,
Тамо где је наша домовина,
Домовина ангела и људи –
Садок рече – Сапор га посече.

РАСУЂИВАЊЕ
Финија је вода од земље; финији огањ од воде; финији ваздух од огња; финија електрика од ваздуха. Па ипак је ваздух дебела стихија према духовном свету; и електрика је дебела стихија према духовном свету.
Врло је фина електрика, но глас је финији од електрике, мисао је финија од гласа, дух је финији од мисли.
Фини је ваздух, и спроводи глас на велику даљину. Фина је електрика, и спроводи светлост на велику даљину. Како ли тек свако дело и свака реч и свака мисао твоја бива спровођена до свих крајева духовнога царства. О како је страшно учинити грешно дело, и рећи грешну реч, и помислити безумну мисао! До како неизмерне даљине набирају се од тога таласи на мору духовном! Но не иди у далеке појединости света непознатога. Главно је да знаш и да мериш како свако твоје дело, реч или помисао, неизбежно чини утисак на четири стране: на Бога и свет духовни, на природу, на људе и на твоју душу. Ако се извежбаш у овом сазнању, достићи ћеш виши ступањ спасоносне опрезности.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Господа Исуса у разговору са Никодимом (Јов. 3) и то:
1. како Никодим, иако учитељ у Израиљу, савршено не схваташе духовне ствари,
2. како Господ намерно отпочиње разговор питањем духовног рођења – питањем најнеприступнијим уму Никодимову – да би тиме привео Никодима смерности, а потом даље га обделавао као добру земљу,
3. како је Никодим у почетку са снебивањем и стидом прилазио Христу (као и данас што многи из учених чине), а после све одважније.

БЕСЕДА
о суду и осуди

Који Њега (Христа)
вјерује, не суди му се,

а који не вјерује, већ је осуђен. (Јов. 3, 18)
Не суди се ономе ко верује Христа Господа, јер он сам себе суди и исправља стопе своје према светлости која иде пред њим. Као човек у дубокој тами што подешава кораке своје према свећи у руци, тако и онај ко верује Христа, то јест ко се упутио за Христом као за светлошћу у тами живота.
А онај ко не верује – већ је осуђен. То јест, онај ко нема путовође на непознатом путу, тек што је корачио први корак, изгубио је пут и залутао. Ко не верује у Христа, осуђен је на незнање, на немоћ, на гнев, на тетурање по кривим и изукрштаним путевима, на порок, на очајање, а можда и на самоубиство. Осуђен је у два света: у овоме свету на бесмислену, телесну и варљиву егзистенцију, а у оном на вечну пропаст. О како је таман пут деце неверовања, и како дубок бездан између сваког њиховог првог и трећег корака!
Господе свемилосни, заиста немамо ни у кога и ни у шта веровати ван Тебе. Ти си наш Спаситељ од таме, греха и смрти. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024