МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица 29. по Духовима
Понедељак 29. по Духовима
16.12.1795
Божић следећи
Васкрс следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Децембар 1795.
1   Уторак
2   Среда
3   Четвртак
4   Петак
5   Субота
6   Недеља
7   Понедељак
8   Уторак
9   Среда
10   Четвртак
11   Петак
12   Субота
13   Недеља
14   Понедељак
15   Уторак
16  ▶ Среда
17   Четвртак
18   Петак
19   Субота
20   Недеља
21   Понедељак
22   Уторак
23   Среда
24   Четвртак
25   Петак
26   Субота
27   Недеља
28   Понедељак
29   Уторак
30   Среда
31   Четвртак

Посланица Светог Апостола Павла Јеврејима, зачало 308 (3,5-11; 17-19)
5. Мојсеј пак беше веран у свему дому његовом као слуга, за сведочанство онога што је имало да се каже, 6. док је Христос као Син над домом његовим; а његов дом смо ми, ако смело поуздање и наду којом се хвалимо до краја непоколебиво одржимо. 7. Зато, како вели Дух Свети: „Данас, ако глас Његов чујете, 8. немојте да буду тврдокорна срца ваша као приликом огорчења у дан кушања у пустињи, 9. где ме искушаваше оцеви ваши, испитиваше ме, а гледали су дела моја четрдесет година. 10. Зато се разгневих на покољење оно, и рекох: 'Свагда лутају срцем, а сами не познаше путева мојих;' 11. зато се заклех у гневу свом да неће ући у починак мој.” 17. А на које се Он гневио четрдесет година? Није ли на оне који сагрешише, чије кости остадоше у пустињи? 18. Којима ли се заклео да неће ући у починак његов, ако не онима који беху непокорни? 19. И видимо да не могоше ући због неверовања.
Јеванђеље Лука, зачало 102. (20,27-44)
27. И приступише неки од садукеја, који веле да нема васкрсења, и запиташе га, 28. говорећи: „Учитељу, Мојсеј нам написа: 'Ако коме умре брат који има жену, и овај умре без деце, да брат његов узме жену и да подигне потомство брату свом.' 29. Беше, дакле, седморо браће, и први узе жену, и умре без деце; 30. и узе други жену, и он умре без деце; 31. и трећи је узе исто тако; а тако и сва седморица, не оставише деце и помреше. 32. А после свих умре и жена. 33. О васкрсењу, дакле, којега ће од њих бити жена? Јер је седморица имадоше за жену. 34. И одговарајући Исус рече им: „Синови овога века жене се и удају; 35. а који се удостојише добити онај век и васкрсење из мртвих, нити се жене нити се удају; 36. јер више не могу умрети, јер су као анђели, и синови су Божији када су синови васкрсења. 37. А да мртви устају, и Мојсеј показа код купине када назива Господа Богом Авраамовим и Богом Исаковим и Богом Јаковљевим. 38. А Бог није Бог мртвих него живих; јер су њему сви живи.” 39. А неки од књижевника одговарајући рекоше: „Учитељу, добро си казао.” 40. И не смедоше више ништа да га питају. А он им рече: 41. „Како говоре да је Христос син Давидов? 42. Када сам Давид говори у књизи Псалама: 'Рече Господ Господу мојему: седи мени са десне стране, 43. док положим непријатеље твоје за подножје ногама твојим.' 44. Давид, дакле, њега назива Господом; па како му је син?”
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Свети пророк Софоније. Родом од горе Саварата, из племена Симеонова. Живео и пророковао у VII веку пре Христа за време благочестивог цара јудејског Јосије. Савременик пророка Јеремије. Имајући смерност велику и ум чист и Богу уздигнут, он се удостојио прозирања у будућност. Прорекао је дан гнева Божјега; казну над Газом, Аскалоном, Азотом, Акароном, Нинивијом, Јерусалимом, Египтом. Јерусалим је он видео као „град одметнички, оскврњен, насилнички. Кнезови су у њему лавови који ричу; судије су му вуци вечерњи; који не глођу кости до јутра. Пророци су му хвалише, варалице; свештеници његови скврне светињу, изврћу закон“ (Соф 3, 1-4). Провидећи време доласка Месије, он одушевљено кличе: „Пјевај кћери Сионска; кликуј, Израиљу; радуј се и весели се из свега срца, кћери Јерусалимска!“ (Соф 3, 14). Упокојио се овај тајновидац у месту свога рођења, да чека опште васкрсење и награду од Бога.

2. Свети Јован Ћутљиви (Молчалник). Родом из Никопоља Јерменског, од оца Евкратија и матере Ефимије. У осамнаестој години поста иноком и подвизаваше се тврдо и одлучно чистећи срце многим сузама, постом и молитвом. После десет година би постављен за епископа колсонијског. Својим примером привуче к богоугодном животу свога брата Пергамија и стрица Теодора, људе знамените на дворовима цара Зинона и Јустинијана. Видећи злобу и смутњу овога света, коју он не могаше излечити, напусти епископски престо и прерушен у проста монаха дође у обитељ светог Саве код Јерусалима, где многе године оста непознат вршећи савесно и изврсно сваку службу, на коју га игуман одређиваше. Због тога предложи га свети Сава патријарху Илији, да га рукоположи за презвитера. Када патријарх хтеде рукоположити Јована, Јован му исповеди, да је он већ у епископском чину. Тада се затвори свети Јован у келију, и у ћутању и молитви проведе године и године. Потом у пустињи проведе девет година хранећи се само дивљим зељем, па се опет поврати у манастир. Одвраћао је верне од Оригенове јереси и допринео много, да се та јерес сузбије и осуди. Прозирао јасно у духовни свет и исцељивао људе од болести. Победивши себе, он је лако побеђивао демоне. Велики у смерности, сили и мудрости божанској, овај слуга Христов упокоји се мирно 558. године у стотину четвртој години живота свога.

3. Свештеномученик Теодор, архиепископ александријски. После двогодишњег патријарховања би од незнабожаца мучен и поруган. Метнуше му трнов венац на главу, и најзад посекоше га за веру 606. године.

4. Преподобни Теодул. Знаменити патриције на двору Теодосија Великог. По смрти своје жене остави сујету света, повуче се из Цариграда на један столп код Ефеса где се подвизаваше пуних тридесет година.

5. Преподобни Сава Сторожевски. Ученик светог Сергија Радонешког, и велики чудотворац. По смрти јављао се многима као жив, час поучавајући, час карајући, а час и исцељујући. Прешао из овог живота у бољи 1406. године.

Ћутљиви Јован, Божји работник,
Пустињом ходи, самац самотник,
Док неко викну: варвари стижу,
Гле, путем како прашину дижу!
Близу су, близу, дижи се, дижи!
– Нека су близу но Бог је ближи!
Јован му рече, и никуд маћи,
И кад га беда хоћаше снаћи,
Лав се појави Богом послати,
На враге љуто стаде урлати;
Побеже хорда. Јован не креће,
C пустињом суром он се надмеће.
C њом се надмеће он у ћутању
И у сухоти и самовању.
– Ускрс нам иде, како га срести?
Шта ћемо, оче, на празник јести?
Ученик пита, Јован му вели:
– Бог храну сваком створењу дели.
Кад празник Христов румени свану,
Ангел ко човек пред свеца бану,
Донесе хлеба. вина и меда.
Ученик чудо када сагледа
Над маловерством својим зајеца.
Прослави Бога и Божијег свеца.

РАСУЂИВАЊЕ
Бог слуша молитве праведника и испуњава их понекад одмах и дословно a понекад доцније, у згодно време, c обзиром на корист цркве. Другим речима: испуњујући молитве праведника, Бог има у виду или спасење једнога човека или добро целе цркве. Св. Јован Ћутљиви мољаше се Богу, да му открије, како се то душа на смрти раставља од тела. И још за време молитве дође ван себе и имаде овакву визију: пред црквом у Витлејему умре један добар човек, и ангели узеше душу његову из тела и са слатким појањем узнеше је на небо. Дошавши к себи од екстазе, Јован се одмах крете на пут из манастира Св. Саве Освештаног за Витлејем. И када дође у Витлејем, виде пред црквом мртво тело човеково онако исто како га виде у визији.
Када пак умре велики светитељ Сава Освештани, туговаше Јован много и ридаше. Јави му се Сава у визији и рече: „Нe тугуј, оче Joвaнe, јер ако се и разлучих од тебе телом, ипак сам духом c тобом.“ Тада га замоли Јован: „Моли Господа, оче, да и мене узме c тобом.“ На то му Сава одговори: „To не може бити сада, јер има да дође на манастир велико искушење;па Бог хоће да будеш у телу на утеху и утврђење правоверних против јеретика.“ У први мах не знаде Јован o каквим јеретицима говораше му свети отац, но узнаде доцније, када јерес Оригенова поче потресати цркву Божју.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам греховни пад Адама и Еве и то:
1. како видевши се нагим, покрише наготу своју лишћем смоквиним,
2. како и сада сви непокајани грешници кад изгубе неку врлину,
осете се наги и прикривају голотињу своју каквом лажју или призраком.

БЕСЕДА
о два света

У почетку створи Бог небо и земљу. (Постање 1,1)

Што Бог хоће, браћо, оно и открива људима, а што Он неће, остаје неоткривено. Боговидац Мојсеј ништа није могао рећи ништа више о небу изузев само да је небо Бог створио у почетку; и рекавши то он продужује исрцпно описивати стварање земље. Зашто он не говори тако исцрпно и о стварању неба? Зато што му Бог није хтео више открити. А Бог му није хтео више открити зато што људи његовог доба још нису били дорасли нити способни да разумеју надчулне, небеске предмете. Тек кад су векови многи прохујали и кад је дошао Нови Завет Бога с људима, Бог је открио много више о небеском свету верним и избраним угодницима Својим. Отворено небо почели су тек хришћани виђати. Св. Јован Богослов сведочи: видјех, и гле, врата отворена на небу (Отк. 4,1). И Стефан првомученик сведочаше: ево видим небеса отворена (Дела Ап. 7,56). Апостол Павле, који би однесен до трећега неба, и чу неисказане ријечи (2.Кор 12,2), говори о ангелским хоровима, о престолима, господствима, поглаварствима, властима, и вели: све се кроза њ и за њ сазда (Колош. 1,16). Његов ученик, св. Дионисије, описује небеску хијерархију онако исцрпно као што Мојсеј описује земаљски свет при стварању. Тако је хтела безмерна мудрост Божја: оно што Бог није хтео открити Мојсеју, открио је апостолима и њиховим следбеницима. Оно што се не казује деци, казује се зрелим људима. Према узрасту духовноме и откровењу тајни.
Ево красне поуке за све нас. Будимо вредни у искању истине, још вреднији у очишћењу срца свога, стрпљиви у чекању и непоколебљиви у вери, да ће нам Бог дати све у своје време онако и онолико како и колико нам је нужно за наше спасење.
О Господе премудри и човекољубиви, који без брзања и без одлагања учиш нас и водиш ка спасењу, Теби благом слава и хвала. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024