МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица 5. по Духовима
Четвртак 5. по Духовима
04.07.1795
Божић следећи
Васкрс следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Јул 1795.
1   Среда
2   Четвртак
3   Петак
4  ▶ Субота
5   Недеља
6   Понедељак
7   Уторак
8   Среда
9   Четвртак
10   Петак
11   Субота
12   Недеља
13   Понедељак
14   Уторак
15   Среда
16   Четвртак
17   Петак
18   Субота
19   Недеља
20   Понедељак
21   Уторак
22   Среда
23   Четвртак
24   Петак
25   Субота
26   Недеља
27   Понедељак
28   Уторак
29   Среда
30   Четвртак
31   Петак

Посланица Светог Апостола Павла Римљанима, зачало 118 (15,17-29)
17. Имам, дакле, хвалу у Христу Исусу у ономе што је по Богу; 18. jер се нећу усудити да говорим нешто што Христос није учинио кроза ме речју и делом за послушност незнабожаца, 19. у сили знакова и чудеса, у сили Духа Божијега; тако да сам од Јерусалима и наоколо све до Илирика испунио јеванђељем Христовим; 20. и тако се старах да ширим јеванђеље, не тамо где име Христово беше познато, да не зидам на туђем темељу; 21. него као што је писано: „Којима се не јави за њега, видеће: и који нису чули, разумеће.” 22. Зато и много пута бeјах спречен да дођем к вама; 23. а сад више немајући места у овим крајевима, а имајући жељу од много година да дођем к вама, 24. кад пођем у Шпанију, доћи ћу вам: јер се надам да ћу вас у пролазу видети, и ви ћете ме отпратити онамо кад се најпре бар донекле наситим вас. 25. А сад идем у Јерусалим служећи светима. 26. Јер Македонија и Ахаја добровољно одлучише да скупе неки заједнички прилог за сиромахе међу светима у Јерусалиму. 27. Добровољно одлучише, али и дужни су им; јер кад незнабошци постадоше учесници у њиховим духовним добрима, дужни су и они њима у телесним потребама послужити. 28. Кад ово, дакле, свршим, и овај им плод предам, поћи ћу у Шпанију преко вас. 29. А знам да кад дођем к вама, доћи ћу у пуноћи благослова јеванђеља Христова.

Свето Јеванђеље од Матеја, зачало 49 (12,46-50; 13,1-3)
46. Док он још говораше народу, гле, мати и браћа његова стајаху напољу тражећи да говоре с њиме. 47. И неко му рече: „Ево мати твоја и браћа твоја стоје напољу, тражећи да говоре с тобом.” 48. А он одговори и рече ономе што му каза: „Ко је мати моја, и ко су браћа моја?” 49. И пруживши руку своју на ученике своје, рече: „Ево мати моја и браћа моја. 50. Јер ко изврши вољу Оца мојега који је на небесима, тај је брат мој и сестра и мати.”

1. А онога дана, изишавши Исус из куће, сеђаше крај мора. 2. И сабра се око њега народ многи, тако да је морао ући у лађу и сести; а народ сав стајаше на обали. 3. И он им казива много у причама говорећи: „Гле, изађе сејач да сеје.

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Свети мученик Јулијан Тарсанин. Благородног, сенаторског порекла; живео у Тарсу Киликијском, пострадао у време Диоклецијаново. Иако му беше тек осамнаест година од рођења када би подвргнут истјазавању за веру, свети Јулијан беше већ довољно васпитан и утврђен у хришћанском благочешћу. Целу годину водао га је намесник царски за собом из града у град, све мучећи га и све наговарајући, да се одрекне Христа. Мајка Јулијанова следоваше издалека своме сину. Када је намесник ухвати и посла да усаветује свога сина, да се одрекне Христа, она три дана говораше у тамници своме сину супротне савете, учећи га и храбрећи да не клоне духом, но да с благодарношћу Богу и смелошћу иде на смрт. Мучитељи зашију тада Јулијана у врећу с песком и са скорпијама и змијама, па баце у море, а и мајка Јулијанова умре на мукама. Мошти његове избаце таласи на обалу, и верни пренесу их у Александрију и чесно сахране 290. године. Доцније те мошти буду пренете у Антиохију. Сам свети Јован Златоуст доцније држао је похвалну реч светом мученику Јулијану. „Из уста мученика“, рекао је Златоуст, „исходио је свети глас, и заједно с гласом изливала се светлост јаснија од сунчаних зрака“. И још: „Узми кога било, сумашедшег и бесног, и приведи овоме светоме гробу, где су мошти мученикове, и видећеш, како ће он (демон) непремено искочити и побећи као од палећег жара“. Из ових речи јасно је, како су се многобројна чудеса морала дешавати на гробу светог Јулијана.

2. Преподобни Јулије и Јулијан. Рођена браћа из грчке области Мирмидоније. Одмалена васпитани у хришћанству, са заветом да ће живети увек у девству и служити цркви. Јулије беше презвитер а Јулијан ђакон. Од цара Теодосија Млађег издејствују грамату, да могу по целом царству рушити кумире и зидати цркве хришћанске. Као два апостола ова два брата обраћаху нехришћане у хришћане по Истоку и Западу, и зидаху цркве. Сазидаше стотину цркава за живота свога. Упокојили се мирно у Господу близу Медиолана. Житељи Медиолана призивају светог Јулија у помоћ против вукова.

3. Свети мученик Арчил II, цар грузињски. Беше син цара Стефана а унук великог цара грузинског Вахтанга. Велики хришћанин и заштитник Хришћанства цар Арчил би мучен од муслимана и посечен за Христа 20. марта 744. године. А њему беше осамдесет година када пострада за Господа и пресели се у блажену вечност.

4. Свети мученик Луарсаб II, књаз карталински у Грузији. И отац му, Георгије X, пострада због вере и би отрован од персијског шаха. Луарсаб пак би бачен у неку тамницу, близу Шираса, у којој протамнова седам година. Тада, по наредби шаха Абаса I, би обешен у тамници са двојицом слугу, 21. јуна 1622. године. На његовом гробу виђена беше светлост небеска.

5. Преподобна Анастасија, мајка Светог Саве. Супруга Стефана Немање. Мајка Вукана, Стефана и Растка. Замонашила се 1196. године и добила монашко име Анастасија. Њено крштено име је Ана. Упокојила се 21. јуна 1200. године. Сахрањена је у припрати манастира Студенице. Њене мошти почивају у манастиру Студеници. Пре неколико година ђакон Војислав Билбија је израдио диван саркофаг у коме се сада налазе њене мошти.

Кад Јулије и брат му Јулијан
Саградише Богу Свевишњему
Деведест и девету цркву,
Тад Јулијан гробницу сагради
За свог брата свештеног Јулија,
Па кад брату гробницу показа,
Јулије му кротко говораше:
– Припремај се, мој брате рођени,
Гроб је овај за тебе саграђен,
Припремај се да пред Бога пођеш,
Пре твог брата, грешнога Јулија.
A Јулију Бог је одредио
Саградити још и стоту цркву
На острву неком усамљеном.
Како рече преславни Јулије,
Како рече, онако сe cтeчe,
Пре старијег млађи брат се смири,
A старији сто цркви намири,
Па кад стоту на острву сазда,
Тад се и он у вечност пресели.

РАСУЂИВАЊЕ
Кад човек почне да се вежба у ћутању, ћутање му изгледа ниже од говора; но када се извежба у ћутању, онда зна да је говор нижи од ћутања. Рекао монах св. Сисоју: „Ја бих хтео да сачувам срце моје, али не могу“, на што му старац одговори: „Како можемо ми сачувати срце, кад капија срца нашег – језик – стоји отворена?“
Упитали једанпут Харилеуса, синовца Ликургова, зашто је стриц његов издао тако мало закона. Он одговори: „Јер не треба много закона онима који много не говоре.“

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам чудесно исцељење слепог Вартимеја (Мк 10, 46) и
то:
1. како Вартимеј c вером вапије ка Господу за исцељење, и како га Господ исцељује,
2. како и ја седим слеп душом крај пута, којим Господ пролази, и ако вапијем к Њему, исцелиће ме.

БЕСЕДА
о сејању и жетви

Ко сије безакоње, жњеће муку. (Приче Сол 22, 8)

Ако чиниш безакоње, може те мука и обићи онога дана, када чиниш безакоње, но она је чула глас безакоња, и доћи ће неизоставно у свој дан.
Понеко сејање је слатко, и понека је жетва горка. Понеко сејање личи на живот, но плод и жетва су му смрт.
Пази и научи се из Светога Писма:
Ева посеја безакоње кроз непослушност, и снађе је мука порођајна.
Каин посеја безакоње кроз братоубиство, и снађе га мука бесаног лутања по земљи.
Содом и Гомор посејаше безакоње, и пожњеше муку грозне смрти.
Синови Илије првосвештеника посејаше безакоње, јер чињаху скверну покрај Ковчега Завета, и пожњеше муку, јер горко изгубише живот у боју.
Сети се Саула, његовог безакоња и његове муке. Па се сети Ахава и Језавеље. Па се сети Ирода и Јуде. Па се сети дана данашњега, и дана јучерашњега, и дана прекјучерашњега, и свакога прошлог дана, и ослушни речи свакога дана: ко сије безакоње, жњеће муку! Има ли села на свету, коме ова наука није пред очи постављена? Има ли крова, који под собом не скрива такву науку? Има ли и једног живог човека, који се није осведочио у ову науку на живим примерима око себе?
О Господе Премудри, кад не бисмо знали вољу Твоју, мање бисмо одговарали. Но кад си нам дао да је знамо, Премилостиви, додај нам силе да је и извршујемо кроз све дане живота нашег: Теби слава и хвала вавек. Амин



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024