МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица пета поста - Глувна
Петак 5. седмице Великог поста
29.03.1795
Васкрс следећи
Божић следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Март 1795.
1   Недеља
2   Понедељак
3   Уторак
4   Среда
5   Четвртак
6   Петак
7   Субота
8   Недеља
9   Понедељак
10   Уторак
11   Среда
12   Четвртак
13   Петак
14   Субота
15   Недеља
16   Понедељак
17   Уторак
18   Среда
19   Четвртак
20   Петак
21   Субота
22   Недеља
23   Понедељак
24   Уторак
25   Среда
26   Четвртак
27   Петак
28   Субота
29  ▶ Недеља
30   Понедељак
31   Уторак


На 6. часу
Књига пророка Исаије (45,11-17)
11. Овако вели Господ светац Израиљев и творац његов: „Питајте ме што ће бити; за синове моје и за дело руку мојих наређујте ми. 12. Ја сам начинио земљу и човека на њој створио, ја сам разапео небеса својим рукама, и свој војсци њиховој дао заповест. 13. Ја га подигох у правди, и све путеве његове поравнаћу; он ће сазидати мој град и робље моје отпустиће, не за новце ни за дарове”, вели Господ над војскама. 14. Овако вели Господ: „Труд Мисирски и трговина Етиопска и Саваца људи висока раста доћи ће к теби и бити твоја; за тобом ће пристати, у оковима ће ићи, и теби ће се клањати, теби ће се молити говорећи: 'Доиста, Бог је у теби, и нема другога Бога.' 15. Да, ти си Бог, који се кријеш, Бог Израиљев, спаситељ. 16. Они ће се сви постидети и посрамити, отићи ће са срамотом свиколики који граде ликове. 17. А Израиља ће спасти Господ спасењем вечнем, нећете се постидети нити ћете се осрамотити довека.


На вечерњи
Прва књига Мојсијева (22,1-18)
1. После тога шћаше Бог окушати Аврама, па му рече: „Авраме!” А он одговори: „Ево ме.” 2. И рече му Бог: „Узми сада сина свог, јединца свог милога, Исака, па иди у земљу Морију, и спали га на жртву тамо на брду где ћу ти казати.” 3. И сутрадан рано уставши Аврам осамари магарца свог, и узе са собом два момка и Исака сина свог; и нацепавши дрва за жртву подиже се и пође на место које му каза Бог. 4. Трећи дан подигавши очи своје Аврам угледа место из далека. 5. И рече Аврам момцима својим: „Останите ви овде с магарцем, а ја и дете идемо онамо, па кад се помолимо Богу, вратићемо се к вама.” 6. И узевши Аврам дрва за жртву напрти Исаку сину свом, а сам узе у своје руке огња и нож; па отиђоше обојица заједно. 7. Тада рече Исак Авраму оцу свом: „Оче!” А он рече: „Што, сине!” И рече Исак: „Ето огња и дрва, а где је јагње за жртву?” 8. А Аврам одговори: „Бог ће се, синко, постарати за јагње себи на жртву.” И иђаху обојица заједно. 9. А кад дођоше на место које му Бог каза, Аврам начини онде жртвеник, и метну дрва на њ, и свезавши Исака сина свог метну га на жртвеник врх дрва; 10. и измахну Аврам руком својом и узе нож да закоље сина свог. 11. Али анђео Господњи викну га с неба, и рече: „Авраме! Авраме!” А он рече: „Ево ме.” 12. А анђео рече: „Не дижи руке своје на дете, и не чини му ништа; јер сада познах да се бојиш Бога, кад ниси пожалио сина свог, јединца свог, мене ради.” 13. И Аврам подигавши очи своје погледа; и гле, ован иза њега заплео се у чести роговима; и отишавши Аврам узе овна и спали га на жртву место сина свог. 14. И назва Аврам оно место: „Господ ће се постарати.” Зато се и данас каже: „На брду, где ће се Господ постарати.” 15. И анђео Господњи опет викну с неба Аврама. 16. И рече: „Собом се заклех, вели Господ: „Кад си тако учинио, и ниси пожалио сина свог, јединца свог, 17.заиста ћу те благословити и семе твоје веома умножити, да га буде као звезда на небу и као песка на брегу морском; и наследиће семе твоје врата непријатеља својих. 18. И благословиће се у семену твојм сви народи на земљи, кад си послушао глас мој.”

Приче Соломонове (17,17-28; 18,1-5)
17. У свако доба љуби пријатељ, и брат постаје у невољи. 18. Човек безуман даје руку и јамчи се за пријатеља свог. 19. Ко милује свађу, милује грех; ко подиже увис врата своја, тражи погибао. 20. Ко је опака срца, неће наћи добра; и ко дволичи језиком, пашће у зло. 21. Ко роди безумна, на жалост му је, нити ће се радовати отац луда. 22. Срце весело помаже као лек, а дух жалостан суши кости. 23. Безбожник прима поклон из недара да преврати путеве правди. 24. Разумноме је на лицу мудрост, а очи безумнику врљају накрај земље. 25. Жалост је оцу свом син безуман, и јад родитељци својој. 26. Не добро глобити праведника, ни да кнезови бију кога што је радио право. 27. Устеже речи своје човек који зна, и тиха је духа човек разуман. 28. И безуман кад мучи, мисли се да је мудар, и разуман, кад стискује усне своје.

1. Човек самовољан тражи што је њему мило и меша се у свашта. 2. Безумнику није мио разум него да се јавља срце његово. 3. Кад дође безбожник, дође и руг, и прекор са срамотом. 4. Речи су из уста човечијих дубока вода, извор је мудрости поток који се ражљева. 5. Не добро гледати безбожнику ко је, да се учини криво правому на суду.

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Свети апостол Аристовул. Свети апостол Аристовул, један од Седамдесет апостола. Беше брат апостола Варнаве, и рођен на Кипру. Последоваше апостолу Павлу, који га и помиње у посланици Римљанима (Рм 16, 10). Када велики апостол Павле постављаше многе епископе за разне крајеве света, тада постави и овога Аристовула за епископа британскога (енглеског). У Британији беху народи дивљи, неверни и опаки, и Аристовул претрпе међу њима неописане муке, беде и пакости. Удараху га без милости, вукући по улицама, ругаху му се и подсмеваху. Но на крају овај свети муж дође до успеха силом благодати Божје. Просвети народе, крсти их у име Христа Господа, цркве погради, свештенике и ђаконе посвети, и најзад, тамо у миру сконча и оде у царство Господа, коме је верно послужио.

2. Свети мученик Савин. Мисирац из града Хермопоља, и старешина томе граду. У време једног гоњења хришћана он се удаљи у неку планину са многим другим хришћанима, и затвори се у једну колибу где провођаше време у посту и молитви. Но проказа га неки просјак, који му је храну доносио и коме је Савин велика добра учинио. Као Јуда Христа, тако и овај бедник за новац (за два златника) издаде свога добротвора. Савин, са још шесторицом, би ухваћен од војника, везан и на суд отеран. После големих мука би бачен у реку Нил где предаде дух свој Богу 287. године.

3. Свештеномученик Трофин и Тал. Браћа рођена, из Сирије. Јавно и слободно проповедаху Христа и изобличаваху глупости јелинско-римске. Разјарени незнабошци решише да их побију камењем. Но када бацаху камење на ту свету браћу, камење се повраћаше и удараше на саме нападаче, а браћа осташе неповређена. После их обојицу на крст распеше. Са крстова својих браћа поучаваху и храбраху хришћане који стајаху унаоколо ожалошћени. И после мука предадоше дух свој Господу, коме осташе верни до краја. Чесно пострадаше 300. године у граду Вофору.

Два брата рођена Духом запојена.
Вером осветљена и препорођена,
Та два брата света на крст разапета
Световаху масу правоверног света:
– O браћо, што на нас одоздо смотрите,
Ви због наших мука горко не плачите!
Подвигоположник Христос, наш Спаситељ,
Због оваквих мука поста Искупитељ,
Искупитељ свега рода човечјега.
Ми се спасавамо слушајући Њега.
Он послуша Оца и на земљу сиђе,
Страда и васкрсе, на небо узиђе.
Ми Њега слушамо, и муке сносимо.
У Његово царство кроз муке ходимо.
He бојте се, браћо, ни огња ни мача,
Христова је правда од свег света јача.
He бојте се, браћо, себе не жалите,
Због вечног спасења себе с’ одреците.
Све су муке мале, ништавне и сносне,
Спрам награде рајске, вечне и поносне.
Свет је лажна маска и глупа клапњава,
Вечност – то je наша домовина права.
Дајте свет онима што лаж света љубе,
И због лажи живот и истину губе.
Ви хватајте бисер изнад светског кала –
Послушајте браћу, Трофима и Тала!

РАСУЂИВАЊЕ
Ако мислено испунимо закон Божји, лако ћемо га испунити чувствено. То јест: ако не погрешимо мислима, још лакше нећемо погрешити ни делима. Или још: ако је срце наше уз Бога, и језик и руке и ноге и цело тело не може бити против Бога. Срце, срце, – срце приуготови за Бога, њега посвети и поклони Богу, у њему испуни закон Божји, њега распламти љубављу к Богу, њиме се сједини с Богом – остало ће све следовати и управљати се према срцу. Не управља точком онај ко држи паоц од точка, него онај ко држи осовину од точка. Срце је осовина бића нашег. Говорећи о заповестима Божјим преподобни Исихије вели: „Ако будеш себе принуђавао да их мислено испуниш, то ћеш ретко имати потребу да се мучиш око њиховог чувственог испуњавања.“ Тј. ако си срцем, као осовином, навио себе ка Богу, точкови ће лако и угодно ићи за осовином, односно цео човек за срцем. Закон Твој је у срцу моме (Пс. 39,9), говори премудри Давид.

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Господа Исуса како корача под крстом ка Голготи и то:
1. како трпељиво и ћутљиво носи крст Свој,
2. како потом скидоше с Њега крст и дадоше Симону из Кирине, те овај носаше крст корачајући за Христом,
3. како се Он обазре на жене јерусалимске које плакаху и рече им: кћери јерусалимске, не плачите за мном, него плачите за собом и за дјецом својом, објављујући овим Своју победу и пораз Својих убица.

БЕСЕДА
о срамоти Христовој као богатству

Вјером Мојсије … држаше срамоту Христову за веће богатство
од свега блага мисирскога; јер гледаше на плату. (Јевр. 11, 26)

Не хте Мојсеј да остане у двору фараоновом, нити да се назове посинак фараонов. Више вољаше страдати с народом Божијим него ли имати земаљску сладост гријеха. Како различити беху од Мојсеја потомци његови, који из фараонских разлога осудише Цара славе на смрт! Сви ови више би волели једну годину проживети у трулежном двору фараоновом него ли с Богом путовати 40 година по пустињи. А Мојсеј је оставио све почасти, све богатство, све ласке, које је само богати Мисир, и то још на двору царском, могао дати, па је на заповест Божју кренуо кроз гладну и жедну пустињу с вером да иза пустиње постоји земља обећана. То и значи држати срамоту Христову изнад свакога блага мисирскога.
Срамота Христова јесте оно чега се светски људи, са силним запахом земље, стиде код Христа. А то је Христова беда на земљи, његов пост, бдење, молитва, потуцање без крова, осуда, понижење, срамна смрт. Ту срамоту Христову ценили су апостоли, а после њих и сви многобројни светитељи, за веће богатство од свих блага васионских, јер је Господ васкрсао после ове срамоте, и отворио двер небесну, и показао рајску земљу обећану, у коју је Он повео човечанство путем Своје срамоте, или пустињом Свога страдања.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024