МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица четврта поста – Средопосна
Четвртак 4. седмице Великог поста
21.03.1795
Васкрс следећи
Божић следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Март 1795.
1   Недеља
2   Понедељак
3   Уторак
4   Среда
5   Четвртак
6   Петак
7   Субота
8   Недеља
9   Понедељак
10   Уторак
11   Среда
12   Четвртак
13   Петак
14   Субота
15   Недеља
16   Понедељак
17   Уторак
18   Среда
19   Четвртак
20   Петак
21  ▶ Субота
22   Недеља
23   Понедељак
24   Уторак
25   Среда
26   Четвртак
27   Петак
28   Субота
29   Недеља
30   Понедељак
31   Уторак


На 6. часу
Књига пророка Исаије (28,14-22)
14. Зато слушајте реч Господњу, људи потсмевачи, који владате народом што је у Јерусалиму. 15. Што рекосте: ухватисмо веру са смрћу, и уговорисмо с гробом; кад зађе бич као поводањ, неће нас дохватити, јер од лажи начинисмо себи уточиште, и за превару заклонисмо се; 16. Зато овако вели Господ Господ: ево, ја мећем у Сиону камен, камен изабран, камен од угла, скупоцен, темељ тврд; ко верује неће се плашити. 17. И извршићу суд по правилу и правду по мерилима; и град ће потрти лажно уточиште и вода ће потопити заклон. 18. И вера ваша са смрћу уништиће се, и уговор ваш с гробом неће остати, а кад зађе бич као поводањ, потлачиће вас. 19. Чим зађе, однеће вас, јер ће залазити свако јутро, дању и ноћу, и кад се чује вика, биће сам страх. 20. Јер ће одар бити кратак да се човек не може пружити, и покривач узак да се не може умотати. 21. Јер ће Господ устати као на гори Ферасиму, разгњевиће се као у долу Гаваонском, да учини дело своје, необично дело своје, да сврши посао свој, необичан посао свој. 22. Немојте се дакле више потсмевати да не постану јачи окови ваши, јер чух од Господа Господа над војскама погибао одређену свој земљи.


На вечерњи
Прва књига Мојсијева (10,32; 11,1-9)
32. То су породице синова Нојевијех по племенима својим, у народима својим; и од њих се разделише народи по земљи после потопа.

1. А беше на цeлој земљи један језик и једнаке рeчи. 2. А кад отидоше од истока, нађоше равницу у земљи Сенарској, и населише се онде. 3. Па рекоше међу собом: „Хајде да правимо плоче и да их у ватри печемо.” И беху им опеке место камена и смола земљана место креча. 4. Послe рекоше: „Хајде да сазидамо град и кулу, којој ће врх бити до неба, да стечемо себи име, да се не бисмо расеали по земљи.” 5. А Господ сиђе да види град и кулу, што зидаху синови човечији. 6. И рече Господ: „Гле, народ један, и један језик у свeх, и то почеше радити, и неће им сметати ништа да не ураде што су наумили. 7. Хајде да сиђемо, и да им пометемо језик, да не разумeју један другога што говоре.” 8. Тако их Господ расу оданде по свој земљи, те не сазидаше града. 9. Зато се прозва Вавилон, јер онде помете Господ језик цeле земље, и оданде их расу Господ по свој земљи.

Приче Соломонове (13,20-25; 14,1-6)
20. Ко ходи с мудрима постаје мудар, а ко се држи с безумницима постаје гори. 21. Грешнике гони зло, а праведницима се враћа добро. 22. Добар човек оставља наследство синовима синова својих, а грешниково имање чува се праведнику. 23. Изобила хране има на њиви сиромашкој, а има ко пропада са зле управе. 24. Ко жали прут, мрзи на сина свог; а ко га љуби, кара га за времена. 25. Праведник једе, и сита му је душа; а трбух безбожницима нема доста.

1. Мудра жена зида кућу своју, а луда својим рукама раскопава. 2. Ко ходи право, боји се Господа; а ко је опак на својим путeвима, презире га. 3. У устима је безбожниковим прут охолости, а мудре чувају уста њихова. 4. Где нема волова, чисте су јасле; а обилата је летина од силе воловске. 5. Истинит сведок не лаже, а лажан сведок говори лаж. 6. Потсмевач тражи мудрост, и не находи је; а разумному је знање лако наћи.

Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Свети Теофилакт, епископ никомидијски. Када први царски саветник Тарасије би као световњак изабран за патријарха цариградског, тада уз њега и од њега примише монашки чин више његових пријатеља и поштовалаца из световног сталежа. Међу овима би и овај Теофилакт. Тарасије га посла за епископа у Никомидију. Као епископ Теофилакт беше пастир добри стаду словесном, и показа се необично испуњен милосрђем према бедним и сиротним. По смрти светог Тарасија патријаршијски престо у Цариграду заузе Никифор, а мало потом заузе царски престо Лав Јерменин, који беше иконоборац, и као такав подиже читаву буру у цркви Христовој. Иако иконоборна јерес беше проклета на VII васељенском сабору, овај цар, ипак, васпостави је и хтеде њоме заменити Православље. Свети Теофилакт у очи се опре цару, па кад цар не попусти, рече му Теофилакт: „Доћи ће, царе, на те љута погуба изненада, и нећеш наћи ко ће те од ње избавити!“ Због ових речи свети Теофилакт би наредбом царевом уклоњен са свога положаја и послат на заточење где проведе тридесет година подневши многе тескобе и увреде, и где најзад преда душу своју Господу, око 845. године.

2. Свети свештеномученик Теодорит. Цар Константин сагради у Антиохији цркву саборну, особите красоте. Народ назва ову цркву златна црква због позлате и споља и изнутра и због многих сасуда у цркви од злата и сребра. И подари цар велика имања тој цркви на издржавање свештеника којих број беше знатан. Чувар оних сасуда и свих драгоцености у цркви беше презвитер Теодорит, свештеник велике вере и ретког благочешћа. Када Јулијан Отпадник поче царовати, иако беше крштен, одрече се Христа и подиже гоњење на хришћане. Његов стриц, опет са именом Јулијан, дође у Антиохију и опљачка златну цркву, а Теодорита као ризничара узе на суд и саветоваше га да се одрекне Христа. Не само да се Теодорит не хте одрећи Господа свога, него наружи цара Јулијана што он отпаде од вере праве и поврати се на идолопоклонство као пас на бљувотину. Кад се зли судија из обести помокри у златној цркви, прорече му Теодорит ужасну смрт, која га ускоро и снађе. Теодорит би секиром посечен за Христа, а судија Јулијан осети болове у доњем телу од онога часа како се помокри у цркви. И цело доње тело разједоше му црви, те избљува душу своју отпадничку у најгрознијим мукама. Тако и Феликс, помоћник његов, по пророчанству Теодоритову, сконча убрзо добивши одмах посечењу, овога праведника, крволиптање на уста. Теодорит свети би обезглављен 362. године и пресели се у преславно царство Христа цара.

Изван празног Раја Адам скрсти руке,
Изгнан и отуђен уздахну му муке;
Ангели Hебecни дотле му другови,
Хитро одлетеше, као лепи снови
Испред изгнаника, испред проклетника,
A до јуче моћног рајскога власника!
Па зарида Адам на студеној стени:
– Авај мом потомству! Авај грешном мени!
Један тренут презрех Створитеља мога
Да презиран будем од свег створенога
Кроз дане и ноћи, кроз столећа дуга –
Место Бога змију да имам за друга!
Mecтo ja да владам над свакојом твари.
Нада мном ће све сад, све да господари:
Ветри и врућине, природне стихије.
Скоти и скорпије, гадови и змије.
И место слободе ево страх ме држи,
И мути ми мисли, и леди до сржи.
Само један има што помоћи може:
Toг Једног увредих – o смилуј се, Боже!

РАСУЂИВАЊЕ
Буди поверљив према Богу више него према мајци: све Њему исповеди – неће те издати, све Његове заповести прими одмах као добре – неће те обманути. Но колико си поверљив према Богу, толико буди опрезан према непријатељу: према телу, свету и демону. Све ово лепше је изразио дивни Божји светитељ Јефрем Сирин рекавши: „У примању Божјих заповести имај простоту, а у одбијању сплетки противничких – лукавство (голуб и змија).“

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Господа Исуса у Гетсиманском врту и то:
1. како поновљено заповеда ученицима, да бдију и Богу се моле,
2. како Он три пута устаје са Своје знојне молитве, обилази ученике, и налази их да спавају,
3. како их снађе напаст зато што оставише свога Учитеља те сви побјегоше, јер не бише приправни да одоле страху од људи,
4. како се и ми ленимо, и не бдимо, и не молимо се Богу, због чега чим искушење наиђе напуштамо Господа Христа.

БЕСЕДА
о виду очију и о виду духа

На очи нађе се као човјек. (Филиб. 2, 7)

То апостол Павле говори, онај исти апостол, који је о Господу Исусу рекао, да је Он обличје Бога што се не види, да је рођен пре сваке твари (Колош. 1, 15), и да у Њему живи свака пуноћа Божанства тјелесно (2,9). То је Господ по суштини и по унутрашњем бићу своме, но на очи нађе се као човјек. Људима којима је срце окамењено и ум помрачен, распознају предмете около себе само очима. Такви људи у оне дане погледаше очима и видеше Исуса као човека, и не даде им се да ишта више дознаду о Њему сем оно што телесним очима видеше. Телесни људи погледаше у Исуса и видеше тело, али не видеше у том телу ни Бога ни човека (идеалног и безгрешног).
И данас ко суди само према ономе што види, одриче Исусу све оно што не може да види и код осталих људи. Нико не може о Господу правду рећи, ко Га само очима цени. Оно што очи могу од Њега да виде, то је само једна мала завеса, иза које се крију вечите тајне неба и највеће тајне времена и земље. Но да се види оно што се крије у Њему иза телесне завесе, за то треба имати вид духовни, тј. Духа Божјега у срцу своме, Духа који одшкрињава завесу и показује тајне.
Господе, Тајно најслађа, удостој нас посете Духа Твог Светог. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024