МК
Православни подсетник
Читање из Светог Писма
Седмица блудног сина
Понедељак седмице блудног сина
04.02.1795
Васкрс следећи
Божић следећи

Данас
Наредни дан
Претходни дан
7 дана: пре | после
Месец: пре | после

  Фебруар 1795.
1   Недеља
2   Понедељак
3   Уторак
4  ▶ Среда
5   Четвртак
6   Петак
7   Субота
8   Недеља
9   Понедељак
10   Уторак
11   Среда
12   Четвртак
13   Петак
14   Субота
15   Недеља
16   Понедељак
17   Уторак
18   Среда
19   Четвртак
20   Петак
21   Субота
22   Недеља
23   Понедељак
24   Уторак
25   Среда
26   Четвртак
27   Петак
28   Субота

Друга Саборна Посланица Светог Апостола Петра, зачало 66 (1,20-21; 2,1-9)
20. И ово прво знајте да ниједно пророштво Писма не бива по личном тумачењу. 21. Јер никад пророштво не настаде човечијом вољом, него покретани Духом Светим говорише свети Божији људи.

1. А било је и лажних пророка у народу, као што ће и међу вама бити лажних учитеља, који ће унети јереси погибли, и одрицаће се Господара који их искупи и довешће себи наглу погибао. 2. И многи ће поћи за њиховим нечистотама, због којих ће се похулити на Пут истине. 3. И у лакомству искоришћаваће вас варљивим речима; њихов суд одавно не доцни, и погибао њихова не дрема. 4. Јер кад Бог не поштеде анђеле који сагрешише, него их баци у окове мрака пакленога, и предаде да се чувају за суд: 5. и не поштеде стари свет, него сачува проповедника правде Ноја, и седморо с њим, и наведе потоп на свет безбожнички; 6. и градове Содом и Гомор осуди на пропаст и у пепео претвори, поставивши их за пример будућим безбожницима; 7. и избави праведнога Лота намученог развратним владањем безаконика; 8. јер док живљаше овај праведник међу њима, гледајући и слушајући безакона дела из дана у дан, мучаше праведну душу своју; 9. зна Господ побожне да избавља од искушења, а неправеднике да чува за казну у дан судњи;

Јеванђеље Марко, зачало 59. (13,9-13)
9. А ви се чувајте; јер ће вас предавати судовима и по синагогама биће вас, и пред војводе и цареве изводиће вас мене ради за сведочантво њима. 10. И свима народима треба најпре да се проповеда јеванђеље. 11. А кад вас поведу да вас предаду, не брините се унапред шта ћете говорити, нити се припремајте, него што вам се даде у онај час оно говорите; јер нећете ви говорити него Дух Свети. 12. И предаће брат брата на смрт и отац дете, и устаће деца на родитеље и побиће их. 13. И сви ће вас омрзнути због имена мог. Али који претрпи до краја тај ће се спасти.
Свети Теофан Затворник:
Мисли за сваки дан у години
Охридски пролог
1. Свети апостол Тимотеј. Један од Седамдесет апостола. Рођен у Листри Ликаонској од оца Грка и мајке Јеврејке. Мајку и бабу му похваљује апостол Павле због вере нелицемерне (2. Тим 1, 4-5). У Листри се Тимотеј срео први пут са великим апостолом, и сам био сведок када је Павле исцелио хромог од рођења. Доцније је Тимотеј био безмало сталан сапутник Павлов, обишавши са њим Ахају, Македонију, Италију и Шпанију. Велики ревнитељ вере, изврстан беседник и сладак душом, Тимотеј је много допринео распрострањењу и утврђењу вере хришћанске. Павле га назива правим сином у вјери (1. Тим 1, 2). По мученичкој смрти Павловој Тимотеј је имао за учитеља светог Јована Јеванђелиста. Али када овога цар Дометијан прогна из Ефеса на острво Патмос, Тимотеј оста у Ефесу да епископује. У време неког идолског празника званог Катагогиум, незнабошци, кивни на хришћане, мучки и под маскама нападну Тимотеја и убију га (око 93. године). Часне мошти његове доцније су пренете у Цариград и сахрањене у цркви Светих Апостола, до гроба светог Луке Јеванђелиста и светог Андреја Првозваног.

2. Преподобни мученик Анастасије. Персијанац по роду. Незнабожачко му име беше Магундат. Када цар Ираклије ратоваше с Персијанцима, Магундат пребегне хришћанима, оде у Јерусалим где се крсти и добије име Анастасије. Не беше му доста што се крстио, него се и замонаши, да би се сав предао служењу Господу. Поред осталих подвига врло је рано читао житије светих мученика и читајући, квасио је књигу сузама, и сам жарко чезнући за мучеништвом. Господ га је најзад увенчао венцем мученичким. Дуго лежаше у тамници и би љуто мучен, док му цар Хозроје не изрече смртну пресуду. По тој пресуди Анастасије би удављен у води, па после извађен из воде, и џелат му одсече главу и посла цару. Пострада 22. јануара 628. године у граду Бетсалое, близу Ниниве.

Апостоли Свети, Духом загрејани,
Духовни атлети, Духом обасјани,
Победом Христовом свет су победили,
Свет су победили, Цркву утврдили.
Орлови велики, летели су снажно.
У муке и у смрт јурили одважно.
Од света сe лако, лако растадоше,
Од Христа се никад растат’ не могоше.
Христова их љубав од свега растави,
Христова их љубав ва в’еки прослави.
Поругани некад од земних тирана,
Сад су крунисани блеском вечног дана:
Исмејани негда од земних мудраца.
Сад – браћа ангела, и вође светаца!
Молите се за нас, Христови орлови,
И нас грешне Христос Духом да обнови.
Свети Тимотије, звездо међ’ звездама,
Помози и нама твојим молитвама.

РАСУЂИВАЊЕ
Православна црква поседује неисцрпно благо у доказима живота после смрти. Да наведемо овде један од безбројних, један пример који у исто време сведочи и да душе људске живе после телесне смрти и да драговољна послушност води блаженој бесмртности. Када св. Теодосије Велики основа манастир, имађаше у почетку само седам монаха. Да би ове добро утврдио у сећању на смрт, нареди да се ископа један гроб. Када гроб би готов, Теодосије стаде више гроба, окружен седморицом, и рече: „Ево, децо, гроба готова! Има ли ко међу вама готов за смрт, да би се сахранио у овај гроб?“ Један од њих, Василије по имену и свештеник по чину, паде на колена и потражи од Теодосија благослов да умре. Теодосије нареди да се Василију држе помени и подушја: трећина, деветина и четрдесетница, како је обичај над мртвима. Када се сврши четрдесетодневни помен, Василије, здрав потпуно, леже и умре. И би сахрањен у нови гроб. У четрдесети дан пак по његовом погребу, Василије се јави једно јутро међу братијом у цркви и појаше са њима. Виде га најпре само Теодосије, па се помоли Богу, да Бог отвори очи и осталима. И сва братија погледаше и видеше Василија међу собом. Један брат, Летије, од радости рашири руке и хтеде загрлити Василија, но овај ишчезе. А чу се глас Василијев: „Спасавајте се оци и братије, спасавајте се!“

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам безбрижност Господа Исуса у погледу јела и одела и то:
1. безбрижност Његову о Себи, коју Он на делу показује,
2. безбрижност о јелу и оделу, коју Он и другима проповеда (Мат. 6, 31).

БЕСЕДА
о Божјем свезнању и промислу

А вама је и коса на глави сва избројана. (Мат. 10, 30)

И коса вам је на глави избројана, браћо, а камоли дани живота! Не бојте се, дакле, да ћете умрети пре одређеног времена, нити се надајте пак, да ћете ма како моћи продужити живот и за један дан мимо воље Онога који броји и мери. Ово сазнање нека вас научи кротости и страху Божјем.
И коса вам је на глави избројана, а камоли страдања ваша на земљи! Не бојте се, дакле, да ћете страдати више од мере. Још мање бојте се да ће ваша страдања остати заборављена и неурачуната од Онога који све види. Ово сазнање научиће вас стрпљењу и поверењу према Творцу вашем и Промислитељу.
И коса вам је на глави избројана, а камоли ваши пријатељи и непријатељи на земљи! Не бојте се, дакле, да ћете имати ни сувише пријатеља ни сувише непријатеља; нити се бојте да ће вас ваши непријатељи савладати, нити се надајте да ће вас ваши пријатељи одбранити. Само се старајте да имате Бога за пријатеља, и не бојте се ништа. Гле, Он је једини пријатељ ваш, који вас непроменљиво воли.
О Господе благи, Промислитељу мудри, који знаш свему број, меру и време, одагнај од нас сваки страх осим страха од Тебе. Да бисмо кроз страх од Тебе дошли до чисте и свете љубави према Теби, Творцу и Добротвору нашем. Теби слава и хвала вавек. Амин.



Повратак на Свето писмо
▲ иди на врх стране ▲
© Микро књига 1984-2024